ÃTA JE TO SRPSKA
KWIÆEVNOST?
Od sko ra, Kiã je po no vo atrak tiv na te ma za po le miåke åaso ve i tre nut ke: Ne bojãa Va so viñ mu je po -sve tio kwi gu Laæni car Ãñepan Kiã, a Alek san dar He mon tekst „Na ci onal ni ka no ni i kul tur na ko pi -lad” (Da nas, 19-20. 2. 2005.). Iako se no mi nal no ba ve is kquåivo Kiãom, oba tek sta im pli ci tno pos tavqa -ju pi tawe smi sla na ci onal ne kwiæev ne tra di ci je. Ima, na ime, ne ke per ver zne za ba ve u upo re dnom åitawu Va so viñeve kwi ge i He mo no vog tek sta. Za je dno upa ko va ni, oni liåe na bes pre kor no izve de ni prvi
tem po, pri åemu ni je bi tno ko je te hniåar, a ko smeåer, jer re cep ci jom vla da ne odoqi vi uti sak da je uda re na lop ta ãto, od bi ja juñi se od par ke ta, izla zi iz ka dra ka me re, upra vo srpska kwiæevnost.
Us po re ni sni mak da je sli ku sle deñe ak ci je. Naj -pre, ãta je in ten ci ja Va so viñeve kwi ge? Ako je to osve tqa vawe Kiãovog psi ho loãkog li ka, on da se pos tavqa pi tawe ko li ko je taj lik, ova kav ili ona kav, zbiqa bi tan za mes to ko je pi sac za uzi ma u ka no nu. Sa dru ge stra ne, ako ova kwi ga æeli da po kaæe da je Kiãeva kwiæev na re le van tnost za pra vo go lo tiwa ca ra ko me ne ma ko to da kaæe, on da se mo ra pri me ti ti da Va so viñeva sti lis tiåka pot ko pa vawa Ra nih Ja da i
Baãte pe pe la, ni su do voq na ni za ne gi rawe åiwe ni
ce da je Kiã bio vrhun ski sti lis ta, a ne kmo li one po
-etiåke mi sli ko ja, pro jek to va na na kra ju Man sar de,
poåiwe, za pra vo, da de lu je tek u Peãåani ku, da bi svo -ju uti caj nu auto po etiåku ek spli ka ci -ju doæive la u
Åasu ana to mi je. Sve tan tog pro ble ma Va so viñ je Peãåanik na pao fron tal no, pre ko kri tiåkog tek sta
Ga bri je la Jo si po vi ci ja. Do sle dno prañene glav ne Jo si po vi ci je ve za mer ke Kiãu – da je Peãåanik (ne o -zbiq na) li te rar na igra nes po ji va za o-zbiq nom te mem – za svo ju krajwu kon se kven cu ima la bi is ti nu da je dis kurs kwiæev nos ti, na kon smrti æan ra tra ge di je,
tek ne o zbiq na igra u po reœenju sa ozbiq noãñu is to -rij skog znawa.
Meœutim, na stra nu sve to: ima je dno mes to u Va so viñevoj kwi zi ko je pro miåe po red Kiãa i po gaœa dru -gu me tu - sa mu srpsku kwiæev nost. To se deãava ka da Va so viñ is prav no po le miãuñi sa Kiãovom tvrdwom da su na ci onal ne te me ne dos toj ne ve li ke li t e r a tu re, na ve de reåi Mi loãa Crwan skog ko ji je, za laæuñi se za pov ra tak ro man tiåar skoj tra di ci ji Vu ka, Bran ka i Kos tiña, utvrdio, a Va so viñ åak i po dvu kao: „(…) da je pre dra tna naãa kwiæev nost izgle da la smeãna u maj mu ni sawu Pa ri za.” Ni je ja sno ka kve ve ze ovo for mal -no „maj mu ni sawe” – ko je pre sve ga i ni je maj mu ni sawe – ima sa sadræin skim „odroœavawem”, a to je upravo ono ãto Va so viñ æeli da po dvuåe. Pro puãta juñi da ci ti ra nu reåeni cu kwiæev no-is to rij ski uo kvi ri, te da je kon tek stu ali zu je u okvi ru opu sa sa mog Crwan -skog, Va so viñ za pra vo ot kri va te meq svog kri tiåkog miãqewa. To je ener gi ja is kquåivawa: da nas je to Kiã, su tra, moæda Duåiñ, pre ko su tra Kos tiñeva po -sle dwa pe sma; ãta, ili ko daqe?
Tu na sce nu stu pa Alek san dar He mon. Za He mo na je Da ni lo Kiã eg zem plar „tran sna ci onal nog” pis ca, ãto mu sluæi kao oslo nac za åitav niz lo giåkih pro
-izi laæewa na osno vu ko jih bi kor pus tek sto va po znat
pod sin ta gmom srpska kwiæevost ne po bi tno doãao u bli zi nu ono ga ãto He mon na zi va „na ci ona lis tiåkim kon cep tom kul tu re” iz kog se ja sno raœa „pro to faãis tiåki pro vin ci ja li zam juæno sla ven skih aka -de mi ka i na ci ona lis ta”. Po sle ova kve -de duk ci one re to ri ke + lo gi ke za kquåivawa, åove ku pa dne na pa -met da bi ce lu tu „na ci ona lis tiåku” kul tu ru tre ba lo je dnom za uvek is kquåiti, iz åega pro izi la zi da su ne maåki bom bar de ri iz sre di ne proãlo ga ve ka, spaqu -juñi Na ro dnu bi bli ote ku, bi li za pra vo na do brom pu tu da svet spa su od je dnog ve li kog zla.
Muåno je åita ti tu se ver no ame riåku pov ra tnu spre gu dva is kquåivawa, Va so viñevog i He mo no vog, jer sve ãto se da na zre ti u upo re dnom åitawu po me nu tih tek sto va jes te mrtva pe tqa. Pri ti sak tog åvo ra ima li smo pri li ke da ose ti mo ne ko li ko pu ta u sko
-raãwoj proãlos ti i moæda je sa da tre nu tak da se ko naåno iz te pe tqe is pe tqa mo. Naj pre, tre ba pri hva ti ti, u svim we nim kon se kven ca ma, je dnos tav nu is ti -nu da je srpska kwiæev nost, pre sve ga, brat stvo po
je zi ku. A upra vo je je zik sis tem ko ji ne ma svoj cen tar i
svo ju pe ri fe ri ju, svo je ga va ne i svo je niãåe, ta ti ne svo je si no ve i niåiju ko pi lad, ali za to ima mo guñnost da vas krsa va svo je toræes tve ne tre nut ke i - ne tre ba to za bo ra vi ti - da pri ma gos te iz da le kih kra je va, na sliåan naåin na ko ji nam to sa znawe o stil skoj vre -dnos ti stra nih reåi do la zi iz da le ke Stagire.
Ni sam Kiã u po gle du je zi ka ko jim piãe i svo je je -ziåke pri pa dnos ti ni je imao ne do umi ca, („jer åovek sa mo je dan je zik moæe po zna va ti is tin ski – onaj na ko me piãe”) kao ãto ih ni je imao u po gle du omiqe ne li t er a tu re („reåni ci su mo ja naj mi li ja lek ti ra”), ko ja ne is kquåuje dru gu li te ra tu ru, ali joj u pro ce su pi -sawa pret ho di. A da je je zik na ko me Kiã piãe srpski, to je åiwe ni ca ko ja ñe na kon kra ha ju go slo ven ske lin gvis tiåke za je dni ce bi ti sve oåigle dni ja i nes por ni -ja, kao ãto je izve sno da ñe Kiãov opus za srpskog pis ca bi ti ne sa mo te mat sko i po etiåko na sleœe – kao za sve pis ce sve ta – veñ i po se bna, ne svo di va je ziåka baãti na, kao ãto je to, re ci mo, Ko der ili Duåiñ bez ob zi ra ãto nas ta ra zliåita ime na vo de u ra zliåite re gi one naãeg za je dniåkog je zi ka. Na ime, åita ti Kiãa ili go to vo bi lo kog dru gog srpskog pis ca kao tran sna ci onal nog auto ra znaåi obiåno sle deñe: åita ti ga izvan kwiæev nois to rij skog kon tek sta na ci -onal ne kwiæev nos ti (Kiã: „Pa riz ni ka da nije imao slu ha za ta kve pis ce kao ãto su An driñ, Krleæa ili Crwan ski, ko ji su mo ji uåiteqi”), åita ti ga kao niz
imi ta ci ja svet skih kwiæev nih bren do va (po Jo si po
-vi ci ju: Peãåanik = Rob Gri je + Na bo kov + Xojs + Gin ter Gras + Kun de ra + Penæe + Be ket), ili, ãto je is to: pri hva ta ti ga u okvi ru „po li tiåke re cep ci je”, odno sno kao tekst ko ji ne pri pa da kor pu su le pe kwiæev nos ti, veñ ge opo li ti ke, sa pri pa da juñim is
-kquåewi ma od ko jih je ne ke pro zreo veñ sam Kiã.22
22 Evo je dnog odlom ka iz we go vog ese ja „Ho mo Po eti cus, uprkos
Da li to, meœutim, znaåi da srpska kwiæev nost na ovaj iza zov kul tur ne glo ba li za ci je tre ba da od go vo ri
ograœivawem? Ako je iãta znak sla bos ti ne ke kul tu re
to je on da we na po tre ba da is kquåuje, we na ne mo -guñnost da se suoåi sa no voãñu. Sreñom, po gled na srpsku kwiæev nost pruæa nam sli ku je dnog van re dnog
ex portim port pre du zeña, ko je svo ju du go veånost i vi
tal nost du gu je upra vo moñi da se be za mi sli pre u fi -gu ri us peãnog trgov ca ko ji ku pu je i pro da je, a mawe kao usamqe nog voj ni ka na zi di ni op se dnu te tvrœave. Izdvo jiñu dva åasna i po u zda na sve do ka – izmeœu broj nih dru gih – ko ji ovu trgo vaåku lo gi ku potvrœuju, naj -pre, kao trgo vi nu izmeœu ra zliåitih kul tu ra, a po tom kao trgo vi nu izmeœu kul tu re i politike.
Prvi sve dok ta kvog po imawa kul tu re je Mi lan Ra -kiñ, pe snik ko ji je svo ju pro fe si onal nu ka ri je ru poåeo kao åinov nik u Izvo znoj ban ci. Ra kiñev prvo -bi tni pro fe si onal ni iza zov beãe pro da ja su vih ãqi va i pe kme za, ãto je sjaj na si neg do ha za pe sniåki i æivo tni opus ko ji se moæe ra zu me ti kao trgo vi na izmeœu fran cus ke kwiæev nos ti i Je fi mi je, izmeœu crve nih boæura i crnih or hi de ja, izmeœu Pa ri za i Ga zi mes ta na. Ali, ãta upravqa tom Ra kiñevom lo gi -kom kul tur ne trgo vi ne, te na pe te ra zme ne vre dnos ti, tog ne i zme niåkog uzi mawa i pre da vawa? Po mom miãqewu: ra zu me vawe vlas ti te kul tu re kao okvi ra, kao for me, kao maãine za pre ra du no vi ne. Ili, reåima sa mo ga Ra kiña, izgo vo re nim u Æene vi 1928. go di ne: „Naãi de do vi su pro kliwa li vo zo ve ko ji su kva ri li wi ho va poqa, le po tu wi ho vih pej saæa. Da nas je dan ek spres, u sja ju åeli ka, is kriåav od brzi ne, sa mo je je dan deo naãe le po te.” U Ra kiñevim reåima se ta „naãa” le po ta re pre zen tu je kao le po ta ukquåivawa, kao le po ta sin te ze neåeg ãto je izgle da lo nespojivo.
ho mo po li ti cus, os ta li ma sve os ta lo, sve os ta le di men zi je
tog åude snog kris ta la sa sto ti nu povrãina tog kris ta la ko ji se zo ve ho mo po eti cus, (…) Da li smo za sluæili ta kvu sud bi nu? Bez sumwe (…) Jer mi sa mi ni smo odo le li is kuãewu da ek spor tu je mo u svet naãe ma le (ili ve li ke, baã me bri ga) pro ble me ãovi ni zma i na ci ona li zma” (D. Kiã, Ese ji, Sve to vi, No vi Sad, 2000, str. 119.
Naåin na ko ji kul tur na ra zme na, shvañena kao uobiåavawe no vo ga, sin te ti zuje kul tu ru i po li ti ku po ka zu je nam sve doåan stvo dru gog sve do ka: to je Bo ri -slav Pe kiñ. Iako u kwiæev no-is to rij skom smi slu sto ji pri liåno da le ko od Ra kiña – ma da bi se, da za to ima vre me na, odreœene pri liåno izne naœujuñe ve ze mo gle pro nañi – Pe kiñ je izda nak upra vo ma gis tral
ne li ni je srpske kul tu re ko joj bi krajwe ne uku sno bi
-lo pri go vo ri ti ne dos ta tak is to rij ske svesti o Ko li mi i Auãvi cu, tim pre ãto je svest o wi ma sti -ca la na svo jim leœima i na do mañem te re nu. Pe kiñeva op se dnu tost we go van skim eg zis ten ci ja ma, kao bal kan -skom si neg do hom svet ske tro vaåke ci vi li za ci je te we nog li fe stylea, re zul tat je pri pa dniãtva auten -tiånom graœan stvu åiji etos, izmeœu os ta log, åini i moñ ukquåivawa u je din stven tok miãqewa onih poj -mo va, ko ji ñe ka ko u mi loãeviñev skoj, ta ko i u tzv. ’graœan skoj’ Srbi ji bi ti ho ti miåno ra zdva ja ni. Ako je po ru ka ko ju srpska kul tu ra is po ruåuje srpskim in -te lek tu al ci ma sadræana u ide ji da moñ kul tu re poåiva u sin te zi ono ga ãto je pri vi dno ili u po sle -dwe vre me veãtaåki pos tavqe no kao nes po ji vo, on da kroz Pe kiñeve po li tiåke ese je, kao ra zul tat plo dne trgo vi ne izmeœu kul tu re i po li ti ke, pro go va ra upra -vo ta kav na log kul tu re. Sto ga se kod Pe kiña na viãe mes ta su sreñemo sa im pe ra ti vom sje diwa vawa na ci onal nog i de mo krat skog: „Sto ga kao de mo kra ti ni ka -da ne do pus ti mo -da bu de mo uvuåeni u veãtaåku di le mu izbo ra izmeœu na ci je i de mo kra ti je”; „Ali reñi Srbi ja i de mo kra ti ja, si mul ta no i re ci proåno, bez kom pro mi sa u ko rist je dnog ili dru go in te re sa, znaåi moæda, ako niãta dru go, na du da se oni mo gu po mi ri ti”, „De mo krat ska stran ka se za laæe za mo der ni ev -rop ski sis tem vre dnos ti u ko me ro doqu bqe ima svo je po dra zu me va juñe mes to, za je dno sa svim dru gim de mo -krat skim i graœan skim in sti tu ci ja ma, bez ko jih nam, ma ka ko ve li ko i is kre no, ne bi mno go vre de lo.”23
U ta kvom po imawu na ci onal ne kul tu re i na ci -onal nog po li ti ke, kri je se uput stvo i za bu duña
23 Svi ci ta ti su pre uze ti iz pos thum no ãtam pa ne kwi ge
åitawa ka ko Kiãa, ta ko i sva kog dru gog srpskog kla -si ka uopãte: åita ti bez eg zor cis tiåke æudwe, åita ti bez fla ge not skih ispada.
