socijalnog preduzetništva
Lazar Ožegović, Lazar Ožegovic Univerzitet “Privredna Akademija” Fakultet za inženjerski menadžment i Ekonomiju,21000 Novi Sad,Republika Srbija,faks:021 62468488,063 500511;ozegovic.lazar@gmail.com
Sažetak
Osnivanje i funkcionisanje socijalnih poslovnih inkubatora u Srbiji trebalo bi da postane pri -oritet razvoja socijalnog preduzetništva i strategije privrednog razvoja Srbije, koji treba da stvori uslove za jačanje privrednih kapaciteta, unapređenje regionalne i međunarodne sa -radnje, kao i da postane nosilac ključnih komponenti nacionalnog inovacionog sistema. Op -šte poznato je da privreda predstavja osnov na čemu sve počiva(izgradnja infrastrukture, kultura, obrazovanje i zdravstvo) i zbog toga je neophodno što pre pronaći adekvatna reše -nja za njen brži razvoj, a jedno od tih reše-nja bi moglo biti upravo kroz podsticaj razvoja pre -duzetničke kulture, koju bi trebalo obogatiti novim modelima pre-duzetničke organizacije a jedan od tih modela je i socijalni poslovni inkubatori koji bi se osnivali uz maksimalnu podrš-ku lokalnih zajednica, države, privrednih subjekata i nevladinih organizacija. Iz gore navede -nog se može zaključiti da je cilj ovog rada,pored osvrta na značaj formiranja biznis inkubato -ra u svetu, bližem okruženju i kod nas, da istakne potrebu za osnivanjem što većeg broja so -cijalnih biznis inkubatora kao rešenja za rešavanje nogomilanih so-cijalnih problema u druš-tvu kao i modela preduzetničke organizacije koji će uticati na ublažavanja posledica ekonom -ske krize koja je još u velikoj meri prisutna na našim prostorima.
Ključne reči:inkubator,socijalni,preduzetništvo
1. Uvod
Realizacija projekata vezanih za preduzetničke organizacije dosta je složen posao koji zahteva primenjivu ideju za novi biznis, obezbeđenje potrebnih resursa,obezbeđenje izvore finansiranje kao i edukaciju preduzetnika, što u suštiini predstavlja veliki rizik. Kao posledica nedostatka izvora finanisranja, velikog rizika i tradicionalno neinovativne klima i kulture,kod nas još uvek nije izraže
-na tendencija osnivanja preduzetničkih organizacija. Jedan od -nači-na za podsticanje razvoja soci
-jalnog preduzetništva i privrednog razvoja naše zemlje je osnivanje što većeg broja socijalnih pre
-duzetničkih inkubatora uz podršku institucija vlasti kao i nevladinih organizacija.
Istraživanja koja su do sada vršena a odnose se na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji, poka
-zala su da još uvek nije nađeno adekvatno rešenje za brži socijalni i ekonomski razvoj. Rešenje ovog problema treba tražiti i sagledati u inoviranju razvoja socijalnog preduzetništva i privrede putem poslovnih inkubatora kao modela. Odgovarajućim proučavanjem, na odabranom uzorku potrebno je postaviti model koji će predstavljati potrebnu strategiju socijalnog preduzetništva,kako kod in
-stitucija države(republičkih i lokalnih),privrednih subjekata,samostalnih preduzetnika,nevladinih organizacija,tako i u oblasti zakonodavstva koje uređuje ovu oblast.
Strategija ovakvih inkubatora je usmerena na razvijanje kreativnosti,edukaciji, na
kombinova-nje i razvijakombinova-nje talenata, tehnologije, kapitala, kao bitnih činioca za uspešno osnivakombinova-nje novog soci
-jedincem tako i preduzetničkim grupama sve do komercijalizacije njihove poslovne zamisli i to do trenutka kada novo socijalno preduzeće postigne poverenje kod svojih poslovnih partnera i poč
-ne da deluje potpuno samostalno. Uloga tako koncipiranih poslovnih inkubatora u podsticanju socijalnog razvoja je neophodna i značajna nebitno kojom se delatošću bavi.
U razvoju tržišnih privreda u kojima je poslovni inkubator prihvaćen kao jedan od načina za podsticanje socijanog preduzetništva i njegovog razvoja,napravljen je veoma značajan iskorak u održivom razvoju.
2. Socijalna ekonomija
Socijalna ekonomija preduzeća i organizacije su ekonomski i društveni akteri prisutni u svim sektorima društva, koji su formirani u cilju zadovoljavanja potreba građana. Najveći doprinos tu
-mačenju i promociji socijalne ekonomije u novije vreme pripisuje se EMES (istraživačkoj mreži koja je formirana u okviru zemalja Evropske unije 1996.godine). Prema rezultatima komparativ
-nih istraživanja inovativ-nih oblika zapošljavanja koji su u toku u Evropi je do sada registrovano preko 40 različitih oblika udruživanja koji bi se mogli svrstati u aktere socijalne ekonomije, dok su najviše zastupljeni oblici alternativne ekonomije - socijalna preduzeća i socijalne kooperative. Socijalne ekonomije preduzeća i organizacije koje su naročito aktivne u sledećim oblastima: so -cijalna bezbednost, so-cijalna i zdravstvena usluga, osiguranja, bankarskih usluga, lokalne usluge,
obrazovanje, obuka i istraživanje, društvene turizam, energetika, potrošačkih usluga, industrij -ske i poljoprivredne proizvodnje, rukotvorina , zgrada, stambena sredina i kooperativna
stam-bena, povezan rad, kao iu oblasti kulture, sporta i rekreativne aktivnosti. Socijalne organizaciije su sastavni deo evropskog socijalnog modela i igraju važnu ulogu u okviru ciljeva evropske politi
-ke, posebno za zapošljavanje, socijalna kohezija, preduzetničkog duha, upravljanja, lokalni razvoj itd. Socijalna ekonomija stvara nove poslove i ima kapacitet da se suoče sa izazovima današnji
-ce, ne samo kroz radno-intenzivne proizvodnje, ali i kroz nove tehnologije. Ona takođe doprinosi socijalnoj integraciji ugroženih sektora društva. Povezivanjem ekonomske aspekte sa socijalnim aspektima, uspostavljanjem partnerstva sa javnim sektorom i privatnim preduzećima i sindikati
-ma u cilju razvoja područja, čineći ih još kohezivni, Socijalna ekonomija po-maže preduzeći-ma da dobiju lokalnu uporište u globalizovanoj ekonomiji.
Koncept razvoja socijalne ekonomije, podrazumijeva pluralizam različitih organizacija treće
-ga sektora, i zavisno od tradicije, imaju različitu ulogu u europskim zemljama. Socijalna ekono
-mija kao važan razvojni činioc na dnevnom je redu različitih tela EU, a projekti ovih organizacija mogu računati na veliku financijsku pomoć.Socijalna ekonomija naglašava”drugačiji pristup pre
-duzetništva”, zasnovan na sledećim zajedničkim karakteristikama i vrednostima:
• Primat pojedinca i socijalnih ciljeva u kapitalu
• Odbrana i realizacija principa solidarnosti i odgovornosti
• Spoj interesa članica korisnika i opšteg interesa
• Demokratska kontrola od strane članova, dobrovoljno i otvoreno članstvo, upravljanje samostalnost i nezavisnost u odnosu na vlasti, viškovi su prvenstveno namenjeni za pro
-jekte održivog razvoja, za članice usluga interesa i za opšti interes.
Svetska ekonomija se sve više oslanja na tehnološke inovacije kao pokretač razvoja. Razvoj -ni modeli sugerišu poslovno-tehnološki inkubator kao jednu od najuspeš-nijih metoda za podršku
inovacijama i pretvaranje inovacija u praktičnu tehnologiju.
3.1.Ekonomski kriterijumi
• Kontinuirana aktivnost na proizvodnji robe i/ili usluga
• Visok nivo autonomije od javnog sektora i donacija • Značajan nivo ekonomskog rizika
• Minimalna količina plaćenog rada
3.2.Socijalni kriterijumi
• Jasan cilj za zajednicu
• Inicijativa pokrenuta od strane grupe građana
• Moć donošenja odluke nije zasnovana na vlasništvu kapitala
• Participativna priroda
• Ograničena raspodela profita
4. Koncept društvene kohezija danas
Socijalna kohezija predstavlja sposobnost društva da obezbedi korist svim svojim članovima društva uz maksimalno smanjivanje razlika i izbegavanje marginalizacije u društvu. Koncept druš
-tvene kohezije kao jedan ciljeva evropskog socijalnog projekta baziran je na analizi više različi
-tih istraživačkih pristupa, sumiranih u dokumentima EU. Postoje dve osnovne dimenzije socijal -ne kohezije:
• Prva dimenzija je redukcija socijalnih razlika i unapređenje kvaliteta života, odnosno, sma
-njenje socijalne isključenosti.
• Druga dimenzija socijalne kohezije je jačanje socijalnih relacija, interakcija i veza u društvu što ustvari predstavlja tzv. socijalni kapital konkretnog društva.
U procesu pripremanja EU ka usvojenom sistemu socijalnog izveštavanja i merenja socijalnog
blagostanja, date su jasne, konkretne preporuke da do određenog stepena, ove dve osnovne di
-menzije društvene kohezije treba posmatrati nezavisno i odvojeno jednu od druge. Koncept soci
-jalnog kapitala ili interakcija u društvu podrazumeva tri nivoa manifestacije (CIRIEC):
• nivo interpersonalnih odnosa (porodica, prijatelji, susedi)
• nivo udruženja i organizacija: klubovi, firme, političke partije
• makro nivo socijalnih institucija
5. Socijalno preduzetništvo danas
Socijalno preduzetništva danas zapošljava oko 40 miliona ljudi u svetu. Preko 200 miliona vo
-lontera angažovano je u realizaciji socijalnog preduzetništva u svetu. Oko 30 Svetskih Univerziteta u svojim programima imaju socijalno preduzetništvo:Kolumbija,Harvard Stanford, Oksford( Stefan Immerfall,1999). Svakodnevno se susrećemo sa terminologijom „socijalnog preduzetništva“. To je model razvoja privrede veoma pogodan vremenu u kojem živimo.
Socijalno preduzetništvo danas obuhvata različite modele koje sprovode razni subjekti (u okvi
-ru državnog, privatnog i neprofitnog sektora), pri čemu se pokušavaju ostvariti socijalni, ekonom
-ski i ekološki ciljevi. Za razliku od tradicionalnog i korporativnog preduzetništva, čiji su prioritet
-ni ciljevi fokusira-ni na postizanje i uvećanje profita, aktivnosti socijalnog preduzet-ništva uvek su usmerene na stvaranje društveno korisnih vrednosti.
6. Modeli socijalnog preduzetništva u EU
Evropska komisija defineše poslovni inkubator kao mesto gde su novoosnovane firme
skonce-trisane na organičenom prostoru. Njegov cilj je da poveća šanse za rast ovih firmi, kao i da pove
-ća broj firmi koje opstaju tako što će im obezbediti jedan model-objekat,sa uobičajenim pomaga
-lima (faks,računari i dr.) kao usluge menadžerske i podrške druge vrste. Glavni akcenat je na lokal
-nom razvoju i kreiranju radnih mesta.Orijentacija na tehnologiju je često od marginalnog znača
-ja (Edit Lukacs, 2005).
U svetu postoji mnogo različitih modela socijalnih organizacija,u zavisnosti od lokalnih uslova,razvijali su se i modeli. Modeli socijalnog preduzetništva u EU su:
• Socijalne zadruge
• Organizacije civilnog društva
• Fondacije
• Socijalne poslovne organizacije
Danas u EU ima oko 2 miliona socijalnih poslovnih organizacija ili oko 10% od ukupnog broja I one zapošljavaju oko 11 miliona ljudi ili 6% od ukupnog broja zaposlenih (Charles Leadbeater,1997.).
7. Modeli socijalnog preduzetništva u Srbiji
Problemi sa kojima se suočavaju socijalna preduzeća u Srbiji tema su mnogih istraživanja i ana
-liza. Socijalno preduzeće predstavlja novi model smanjenja siromaštva i stvaranja novih radnih mesta“. Po EMES-u,civilno društvo u Srbiji ima ograničeni, ali stabilni potencijal za razvoj aktivno
-sti socijalnih preduzeća. U Srbiji je u 2008.godiini broj socijalnih organizacija je iznosio 1160 a nji
-hova struktura je bila (Dr Slobodan Cvejić,dr Marija Babović i Olivera Vuković,2007):
• 162 NVO
• 898 socijalnih zadruga
• 24 zavisne spin-off organizacije
• 55 socijalne organizacije za lica sa invaliditetom • 6 poslovnih inkubatora
• 13 organizacija za razvoj malih i srednjih preduzeća
• 2 organizacije drugog oblika
Socijalna preduzeća (SP) mogu biti različita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju vrlo jasnu
socijalnu i javnu svrhu, ostvareni profit reinvestiraju i neprofitna su, a koriste se preduzetništvom
radi ostvarivanja svog socijalnog cilja.
8. Poslovni inkubatori-model socijalnog preduzetništva
Poslovni inkubator predstavlja element socijalne preduzetničke infrastrukture. Poslovni inku
-ste zajednički prostor na sasvim novi način. Poslovni inkubatori se instaliraju na način kako bi za -dovoljili potrebe lokalne zajednice,a model njihovog delovanja je najefikasniji kada je u pitanju
opstanak poslovne organizacije. Nosioci instaliranja inkubatora su sve više univerziteti čiji je cilj da podstaknu i na vrlo konkretan način pokažu logistiku u osnivanju i razvoju spin-off i spin-out kompanija.
9.1. Značaj socijalnih inkubatora
Značaj socijalnog preduzetništva shvatile su zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji, tako da one u novije vreme u prvi plan ističu potrebu za primenom socijalnog preduzetništva. Ove zemlje ko
-riste uglavnom iskustva razvijenih zemalja, u čemu ih pomažu institucije vlasti,institucije civilnog društva i nevladine organizacije. Mnoge od ovih institucija su novina u privredama u tranziciji, i nedostaju im preduzetničke veštine, a potrebni su im ljudski i finansijski resursi da bi bile efikasne. Među tim institucijama podrške veoma značajnu ulogu imaju socijalni preduzetnički inkubatori, inovativni centri, industrijski parkovi, tehnoparkovi i sl. za ohrabrivanje malih preduzeća i pružanja podrške preduzetnicima za opstanak u toku početnog perioda rada, kada su najranjivija.
Kao model za razvoj socijalnog preduzetništva, preduzetnički (poslovni) inkubatori predstavlja
-ju bitan činioc razvoja privrede.
Ako su nam prisutne činjenice da najveći socijalnih organizacija dožive svoj krah u prvoj godini poslovanja,onda nam se nameće logičan zaključak da je inkubator najbolji model socijalnog pre
-duzetnštva.
9.2. Usluge koje treba da pruži socijlni preduzetnički
inkubator u Srbiji
Različite vrste inkubatora pružaju različite usluge,u zavisnosti od potreba i problema sa kojima se suočavaju kako na republičkom tako i na lokalnom nivou. Bitan element je obezbeđenje pozi
-tivnog okruženja u kojem socijalna preduzeća mogu brzo započeti i razvijati svoje poslovanje. Ovo će se postići tako što će se pružiti podrška kada je u pitanju:
• zakup prostora pod povoljnim uslovima za preduzetnike početnike
• logistika u vođenju posla korisnicima inkubatora
• zajedničko vođenje administracije za korisnike inkubatora
• zakup prostora pod parolom „lako unutra još lakše napolje”
• pomoć u dobijanju finansijskih sredstava za poslovanje
• stvaranje mogućnosti povezivanja biznisa
• mentorstvo zajednice (opštine, pokrajine,republike)
Poslovni Inkubator motiviše poslovne organizacije da što pre postanu samostalne i da napu -ste isti kad:
• imaju formiran menadžment organizacije
• su obezbedile siguran izvor finansiranja
• im proizvod ili usluga obezbeđuju stvaranje profita
Savremena poslovna inkubacija nudi veliki izbor kako strateških tako i operativnih usluga i za
sve korisnike koje su fokusirane na pružanju pomoći preduzetnicima da započnu i/ili razviju teh
Zaključak:
Poslovni inkubatori su model socijalnih organizacija o kojima se u Srbiji još uvek malo govori. Jedna od osnovnih ciljnih grupa razvoja socijalanog preduzeništva na lokalnom nivou su socijal
-ne organizacije tipa poslovnih inkubatoru. Ovim modelom socijal-ne organizacije smanjuje se broj propadanja socijalnih organizacija u prvim fazama njihovog postojanja.
Socijalni preduzetnički inkubatori treba da preduzetnicima i građanima omoguće organizo
-van pristup uslugama edukacije i savetima u korišćenju kapaciteta omogući opstanak na tržištu. Poslovna inkubacija je ekonomski razvojni model u različitim formama vlasništva instaliran da pomogne nosiocima socijalnih i privrednih aktivnosti da ubrzaju svoj razvoj i uspeh.
Uloga socijalnih preduzetničkih inkubatora još uvek nije zaživela na teritoriji Srbije, i ako je pri
-sutan veliki broj preduzetničkih (poslovnih) inkubatora, koji se bave raznim delatnostima. Uvođenjem ovakvih socijalnih preduzetničkih inkubatora rešili bi se socijalni problemi u druš
-tvu i unapredio bi se razvoj lokalnih zajednica.
Primenom ovakvih modela preduzetničkih inkubatora rešili bi se problemi kako u poljoprivre
Business (business) incubator model-faster
development of social entrepreneurship
Abstract
The establishment and functioning of social business incubators in Serbia should become a priority for the development of social entrepreneurship and economic development stra-tegy of Serbia, which should create conditions for strengthening economic capacities, pro-moting regional and international cooperation, and to become the holder of the key compo-nents of national innovation system. It is generally known that the economy predstavja fo -undation on which everything rests (construction, culture, education and health) and there -fore it is necessary as soon as possible to find adequate solutions for its faster development, and one of those solutions might be just the boost the development of entrepreneurial cul-ture , which should be enriched with new models of entrepreneurial organizations and one of these models is the social and business incubators that would be formed with a maximum support of local communities, government, businesses and NGOs. From the above it can be concluded the aim of this work, in addition to addressing the importance of establishing a business incubator in the world, the immediate neighborhood and in our country, to highli-ght the need for the establishment of a large number of social business incubator as nogo-milanih solutions to address social problems in society as well as models of entrepreneurial organization that will affect the mitigation of the economic crisis that is still very much pre-sent in our region.
Key words:incubator, social, entrepreneurship
Literatura
1. Socijalno preduzetnistvo(modeli,komparativna praksa i pravni okvir socijalnog preduzetništva u Srbiji),tipologija socijalnoh preduzeća po EMES-u(«emergence of social enterprises in Europe»)2011,str,17
2. CIRIEC (International Centre of Research and Information on the Public, Social and Cooperative Economy) Međunarodni centar za istraživanje i informacije o javnoj, socijalnoj i zadružnoj ekonomiji 2007
3. Praćenje društvene isključenosti u Srbiji,2008.god.str.3,Immerfall, Socijalni kapital Nemačke, 1999.g
4. Edit Lukacs,The economic role os SMEs inn world economy,especially in Evrope,Insitute of bisiness sciences,University of Miskolc,2005.
5. Charles Leadbeater,Rast socijalnog preduzetništva,1997.g.
