Seminarski Rad - Merenje i Kontrola Duzina - Cosic Milan 187-2011

41 

Loading.... (view fulltext now)

Loading....

Loading....

Loading....

Loading....

Texto completo

(1)

VISOKA T!NI"KA ŠKO#A ST$%KOVNI! ST%&I'A (NOVI

VISOKA T!NI"KA ŠKO#A ST$%KOVNI! ST%&I'A (NOVI

BO)$A&*

BO)$A&*

SMINA$SKI $A&

SMINA$SKI $A&

 MERENJE I K

 MERENJE I KONTROLA

ONTROLA

Merenje i kontrola dužina

Merenje i kontrola dužina

-PPrrooffeessoorr::

SSttuuddeenntt::

(2)
(3)

Valjevo, april 2014.god. Valjevo, april 2014.god.

  Strana

  Strana

11.. U

UV

VO

O

...22

2.

2. !S"

!S"O#!

O#!$%

$% &'#

&'#' (%

' (% U)

U)!*U

!*U

... 22

+.

+. -%

-%S!

S!!%

!%/!$

/!$%

% &'#

&'#!-%

!-%

... 1111 +.1. &'#!-% S% !#'"*!& O!"

+.1. &'#!-% S% !#'"*!& O!"%%VV%*$'& V#'*OS"!...%*$'& V#'*OS"!... 1111 +.2. &'#!-%

+.2. &'#!-% (% (% POS#'*% POS#'*% &'#'*$% &'#'*$% ! UPO#'!V! UPO#'!V%*$%...%*$%... 1212 +.+.

+.+. !S*% !S*% &'#!-%...&'#!-%...1212

4.

4. &'

&'#!

#!-%

-% (%

(% U

U)!

)!*'

*'

... 1+1+ 4.1. -%

4.1. -%V*! '-OV! ! %#%"'#!S"!' &'#*O P#!3O#%...V*! '-OV! ! %#%"'#!S"!' &'#*O P#!3O#%... 1+1+ 4.2. #%*!*% &'#!-% (% U)!*'...

4.2. #%*!*% &'#!-% (% U)!*'... 1414 4.2.1.

4.2.1. ranine ranine 5erke...5erke...14...14 4.2.2.

4.2.2. ""oleran6ijska oleran6ijska 5erila...5erila...17...17 4.2.+.

4.2.+. 8abloni 8abloni i i kalibri...kalibri...19...19 4.2.4.

4.2.4. -istii -istii ;<pijuni=...;<pijuni=...1>...1> 4.2.7.

4.2.7. &erke &erke ?a ?a radijuse...radijuse...1>...1> 4.+. V!8'S"#U% &'#!-%...

4.+. V!8'S"#U% &'#!-%... 1@1@ 4.+.1. &erne karakteristike 5erniA instru5enata...

4.+.1. &erne karakteristike 5erniA instru5enata... 1@1@ 4.+.2.

4.+.2. -enjiri...-enjiri...20...20 4.+.+.

4.+.+. &erila &erila sa sa nonijuso5...nonijuso5...21...21 4.+.4. 4.+.4. &ikro5etri...&ikro5etri...2727 4.+.7. 4.+.7. o5paratori...o5paratori...++++

7.

7. (%

(%

-$

-$U

U% 

% 

...+9+9

B.

B. -!

-!"'

"'#%

#%"U

"U#%

#%

... +>+>

(4)

++11 %

%V

VO

O&

&

Postanak 5era, a ti5e i sredstva ?a 5erenje datira od nastanka 6ivili?a6ije. Potreba ?a Postanak 5era, a ti5e i sredstva ?a 5erenje datira od nastanka 6ivili?a6ije. Potreba ?a 5erenje5 je nastala onda kada i potreba ra?5ene dobara. a bi se 5oglo 5eriti potrebno je 5erenje5 je nastala onda kada i potreba ra?5ene dobara. a bi se 5oglo 5eriti potrebno je utvrditi jedini6u 5ere kojo5 se odreCena duDina, teDina, vre5e i sl. 5oDe uporediti. U utvrditi jedini6u 5ere kojo5 se odreCena duDina, teDina, vre5e i sl. 5oDe uporediti. U  poetku

 poetku je je jedini6a jedini6a 5ere 5ere bila bila etalon etalon u?i5an u?i5an i? i? prirode prirode ;pala6, ;pala6, stopa, stopa, lakat, lakat, odnosno, duDinaodnosno, duDina Dita, debljina dlake i sl.=.

Dita, debljina dlake i sl.=.

Merenje

Merenje je skup eksperi5entalniA radnji koje i5aju ?a 6ilj da odreCivanje vrednosti jedne je skup eksperi5entalniA radnji koje i5aju ?a 6ilj da odreCivanje vrednosti jedne veliine. #e?ultat 5erenja se i?raDava nu5eriko5 vredno<u i njeno5 jedini6o5 ;pri5er: veliine. #e?ultat 5erenja se i?raDava nu5eriko5 vredno<u i njeno5 jedini6o5 ;pri5er: 755=.

755=.

Kontrola

Kontrola  je skup eksperi5entalniA radnji koje i5aju ?a 6ilj uporeCivanje vrednosti  je skup eksperi5entalniA radnji koje i5aju ?a 6ilj uporeCivanje vrednosti  je

 jedndne e veveliliiine ne sa sa njnjeneni5 i5 prpropopisisanani5 i5 grgranani6i6a5a5a. a. #e#e?u?ultltat at kokontntrorole le se se i?i?raraDavDava a rereii5a5a  E

 E dodobrbro o akako o je je ununututar ar grgranani6i6a a ilili i lolo<e <e akako o je je i?i?nanad d gogornrnje je grgranani6i6e e ilili i isispopod d dodonjnjee grani6e.

grani6e.

#a?lika ?5eCu 5erenja i kontrole u pri5eni je u to5e <to se 5erenje pri5enjuje #a?lika ?5eCu 5erenja i kontrole u pri5eni je u to5e <to se 5erenje pri5enjuje e<e ?a proveru veliina sa5o jednog pred5eta, pri e5u se dobija 5anji broj e<e ?a proveru veliina sa5o jednog pred5eta, pri e5u se dobija 5anji broj i?5ereniA vrednosti, a kontrola se pri5enjuje na vee5 broju pred5eta, kada se i?5ereniA vrednosti, a kontrola se pri5enjuje na vee5 broju pred5eta, kada se dobija vei broj i?5ereniA vrednosti. Ova 5erna sredstva ra?vrstavaju se na 5erna i dobija vei broj i?5ereniA vrednosti. Ova 5erna sredstva ra?vrstavaju se na 5erna i kontrolna

kontrolna. &erna . &erna sredstva se i?raCuju kao jednostruka i sredstva se i?raCuju kao jednostruka i vi<estrukavi<estruka, dok , dok se kontrolnase kontrolna sredstva i?raCuju kao jednostruka jer se

sredstva i?raCuju kao jednostruka jer se po5ou njiA kontroli<e sa5o po5ou njiA kontroli<e sa5o jedna vrednostjedna vrednost 5erene veliine.

5erene veliine.

a bi se obavio pravilan i?bor 5erniA sredstava, potrebno je ?nati na?ivnu vrednost a bi se obavio pravilan i?bor 5erniA sredstava, potrebno je ?nati na?ivnu vrednost 5erene veliine i tanost sa kojo5 se Deli i?5eriti ta veliina. Pored po?navanja 5erene veliine i tanost sa kojo5 se Deli i?5eriti ta veliina. Pored po?navanja odstupanja stvarne od na?ivne 5ere, potrebno je po?navati osnovne karakteristike odstupanja stvarne od na?ivne 5ere, potrebno je po?navati osnovne karakteristike 5erniA kontrolniA sredstava u pogledu:

5erniA kontrolniA sredstava u pogledu:

  pravilne upotrebe  pravilne upotrebe 5erniA i kontrolniA sreds5erniA i kontrolniA sredstava,tava, 

 klase tanosti i opsega 5erenja,klase tanosti i opsega 5erenja, 

(5)

 kori<enja u odreCeni5 uslovi5a,kori<enja u odreCeni5 uslovi5a, 

 da 5erna i kontrolna sredstva 5oraju biti ista,da 5erna i kontrolna sredstva 5oraju biti ista, 

 odrDavanja 5erniA i kontrolniA odrDavanja 5erniA i kontrolniA sredstava.sredstava.

/1 ISTO$I'A M$ 2A &%3IN%

/1 ISTO$I'A M$ 2A &%3IN%

$o< od pa5tiveka, ljudi su beleDili ra?ne di5en?ije, duDine i rastojanja. oristili su se ra?ni5 $o< od pa5tiveka, ljudi su beleDili ra?ne di5en?ije, duDine i rastojanja. oristili su se ra?ni5  po5agali5a.

 po5agali5a. Oni Oni najeksploatisannajeksploatisaniji iji su su bili bili duDina duDina prsta, prsta, veliina veliina <ake, <ake, duDina duDina podlakti6e,podlakti6e, duDina stopala i tako dalje. *edosta6i tiA 5erenja su bili u to5e <to ne postoje dve osobe sa duDina stopala i tako dalje. *edosta6i tiA 5erenja su bili u to5e <to ne postoje dve osobe sa isto5 veliino5 tog dela tela. Sve te 5etode nisu ostale u svakodnevnoj upotrebi ba< i? tog isto5 veliino5 tog dela tela. Sve te 5etode nisu ostale u svakodnevnoj upotrebi ba< i? tog  jednog ra?loga

 jednog ra?loga. $avila se potreb. $avila se potreba ?a neko5 taa ?a neko5 tanijo5 5etodo5 5erennijo5 5etodo5 5erenja.ja.

Pored toga <to su ljudi Ateli da i?5ere neke 5anje stvari, i5ali su potrebu da i?5ere i neke Pored toga <to su ljudi Ateli da i?5ere neke 5anje stvari, i5ali su potrebu da i?5ere i neke vee di5en?ije i rastojanja na pri5er i?5eCu dva 5esta. 3ili su 5a<toviti i brojali su korake. vee di5en?ije i rastojanja na pri5er i?5eCu dva 5esta. 3ili su 5a<toviti i brojali su korake. %li ?na5o da i5a i?ra?ito visokiA ljudi koji5a treba 5nogo 5anje koraka nego niDi5. $edan %li ?na5o da i5a i?ra?ito visokiA ljudi koji5a treba 5nogo 5anje koraka nego niDi5. $edan korak ne predstavlja nikakvu duDinu ve poja5. $ednostavno ni jedna od tiA 5etoda nije bila korak ne predstavlja nikakvu duDinu ve poja5. $ednostavno ni jedna od tiA 5etoda nije bila univer?alna. "

univer?alna. "rebalo je ne<to korisno rebalo je ne<to korisno i jednostavno. *e<to <to e i jednostavno. *e<to <to e tu di5en?iju prestavljati i tu di5en?iju prestavljati i <to<to se nikad nee pro5eniti

se nikad nee pro5eniti. . Sa5o je Sa5o je bilo potrebnbilo potrebno i?5eriti tako o i?5eriti tako ne<to i ne<to i to prestavito prestaviti ti kao etalonkao etalon 5ere. Pre vi<e Ailjada godina takav poduAvat je bio gotovo ne5ogu, pa su se ljudi snala?ili 5ere. Pre vi<e Ailjada godina takav poduAvat je bio gotovo ne5ogu, pa su se ljudi snala?ili na ra?ne naine.

na ra?ne naine.

Verovatno najstarija 5era ?a duDinu je egipatski lakat. ori<en je +000 godina pre nove ere. Verovatno najstarija 5era ?a duDinu je egipatski lakat. ori<en je +000 godina pre nove ere. uDina od jednog lakta je od ?globa lakta od najduDeg ospruDenog prsta. &i5o toga <to uDina od jednog lakta je od ?globa lakta od najduDeg ospruDenog prsta. &i5o toga <to duDina 5erena lakto5 nije referentna i pou?dana, egipatske pira5ide jo< uvek stoje. "o je duDina 5erena lakto5 nije referentna i pou?dana, egipatske pira5ide jo< uvek stoje. "o je doka? da tanost i

doka? da tanost i nije toliko nije toliko bitnaF VbitnaF Vide6e5oGide6e5oG

Stari gr6i su koristili <irinu 1B prsta <to je bilo jednako jednoj stopi. #i5ljani su tu 5eru u?eli Stari gr6i su koristili <irinu 1B prsta <to je bilo jednako jednoj stopi. #i5ljani su tu 5eru u?eli od grka podelili je sa 12 i na?vali je un6ia. asnije je ta 5era dobila na?iv in, sto se i danas od grka podelili je sa 12 i na?vali je un6ia. asnije je ta 5era dobila na?iv in, sto se i danas koristi u %5eri6i. *a taj nain preklapanja 5era,

koristi u %5eri6i. *a taj nain preklapanja 5era, dobija se taniji podatak. Pove?ivanje stope idobija se taniji podatak. Pove?ivanje stope i <irine 1B prsta, dobija se neki odnos koji bliDe odreCuje 5eru, ali jo< uvek nedovoljno.

<irine 1B prsta, dobija se neki odnos koji bliDe odreCuje 5eru, ali jo< uvek nedovoljno.

&eru jard je usvojio Henri ! u 12 veku. %5erika je priAvatila taj standard 5era i? 'ngleske &eru jard je usvojio Henri ! u 12 veku. %5erika je priAvatila taj standard 5era i? 'ngleske kao svoj siste5 5erenja. a bi stvari bile ko5plikovanije, 5ere ?a duDinu su sa5o nastajale. kao svoj siste5 5erenja. a bi stvari bile ko5plikovanije, 5ere ?a duDinu su sa5o nastajale. ako je ko5e bilo drago, tako je pravio

ako je ko5e bilo drago, tako je pravio 5ere. Postoje stotine ra?liitiA 5era ?a du?inu. 5ere. Postoje stotine ra?liitiA 5era ?a du?inu. Sve teSve te 5ere se 5anje vi<e kotiste i dan danas. *eke se koriste sa5o u nau6i, a neke svakodnevno. 5ere se 5anje vi<e kotiste i dan danas. *eke se koriste sa5o u nau6i, a neke svakodnevno.  *eke od tiA 5e

 *eke od tiA 5era u predstaviti, kao ra u predstaviti, kao i njiAov odnos pre5i njiAov odnos pre5a 5etru.a 5etru. 1I1.B>41+19

1I1.B>41+19+B7+ aln +B7+ aln ;8vedska duDina podlakti6e=;8vedska duDina podlakti6e= 1I10

1I1000000000000000000 0 angsangstre5 ;nije Si tre5 ;nije Si jedinjedini6a i i6a i koriskoristi se ti se ?a i?raDa?a i?raDavanje rastojvanje rastojanja i anja i fi?ifi?ikiAkiA ve

(6)

1I0.0190>99099>B7 arpent ;pre5etrika jedini6a i? ran6uske. !?vedena je na osnovu ri5skog aktusa=

1IB.B>44@1@9>B1'J12 astrono5ska jedini6a ;srednje rastojanje i?5eCu (e5lje i Sun6a. "renutno priAvaeno rastojanje je 14@.7@9.>90.B@1 K +05=

1I11>.1102+B22 berlikorn ;osnovna jedini6a anglo saksona6a. Predstavlja duDinu je5enog klasa=

1I+@+9.009>9402 kalibar ;5era pro5era 6evi u naoruDanju=

1I0.04@90@B@7+9@ karika ;5era ?a duDinu od BB stope ili 22 jarda ili 100 karika ili 2011.B>4 5etra=

1I19.4@9>1299+4 ba?ni nokat

1I4.+9447+1@++7 pedalj ;to je raspon i?5eCu vrAa 5alog prsta i pal6a koji su ra<ireni. S5atralo se da je jedan pedalj pola lakta=

1I2.1>922B7@BB> 3iblijski lakat ;to je dugi lakat i i?nosi 71.>065=

1I2.1B0>1BB17>2 grki lakat ;kratki lakat koji i?nosi 2 pedlja ili 44.7065= 1I0.7B1+9924770@ fa5n ;fa5n ili + alnara=

1I0.74B>0BB4@1B@ fato5 ;proni6anje E 5era ?a 5erenje dubine okeana i i?nosi oko 2 jarda ili 1.>2>>5=

1I1.0'L17 fer5i ;koristi se u nuklearnoj fi?i6i i odgovara feliini od jednog fe5to5etra 10J 17. "o je otprilike prenik protona=

(7)

1I+.2>0>+@>@701 stopa ;jedna stopa je + jarda ili 12 ina= 1I+.2>0>+++++++ stopa ;priAvaena u S%=

(8)

1I@.>4271@B>704 <aka

1I1+.12++7@7>01 3iblijska <irina <ake

1I+@.+9009>9402 in ;5era koja je gore ve opisana=

1I0.4920B+2@424B ken ;5era koja se koristi u $apanskoj arAitekturi=

1I0.00020912+9+094B liga ;u srednje5 veku to je bila 5era ?a daljinu koju ovek ili konj 5ogu da preCu ?a sat vre5ena Aoda. "a veliina se od ?e5lje do ?e5lje ra?likovala=

1I1.07902+41074'J1B svetlosna godina

1I4.@90@B@7+9@ link ;lana6 koji i5a 100 karika se koristio u 5erenju nepokretnosti u 'ngleskoj pre 20Jog veka. $edan link je ++N70 stopa ili 9.@2 ina ili 0.2011B>4 5etra=

1I0.+124B0@42+>2 3ibilijska dugaka trska 1I1 5etar 

(9)

rastojanje i?5eCu dve kafane=

1I0.000B979B71B>@01 ri5ska 5ilja ;ona bi trebalo da definise rastojanje od 700 stopa ili 1.4> k5=

1I0.000B21+B@@4@4@7 a5erika 5ilja ba?irana na stopa5a

1I0.000B21+911@22+9 a5erika 5ilja ;jedna a5erika 5ilja i?nosi 72>0 stopa ili 1.B0@+44 k5=

1I0.0007+@@7B>0+47B nautika 5ilja ;1 nautika 5ilja ;*& ili n5i= 1.171 5ilja ili 1.>72 k5. $edna nautika 5ilja je prvobitno definisana kao jedan 5inut luka duD 5eridijana (e5lje. "o je veo5a ?godna referen6a odreCivanja ?ato <to je pribliDno isti na svi5 geografski5 <irina5a. Stepeni geografske <irine variraju i po B0*5 na ekvatoru i kod polova=

1I+.24092700@B7'J19 parsek ;parsek je osnovna 5era ?a udaljenost u sve5iru. Prestavlja +.2B svetlosne godine. "o je udaljenost na kojoj ?ve?da i5a paralaksu od jedne lune sekunde to jest, sa te udaljenosti se poluprenik ?e5ljine orbite oko sun6a vidi pod uglo5 od jedne sekunde=

1I0.1@>>+>9>171B per ;per je 5era ?a daljinu i u #i5u je bila oko 10 stopa ;+.075=, a u ran6ustkoj je varirala od 10 do 22 stope=

1I2+B.220492441 paik ;paik je topografska veliina koja odgovara veliini od 1M92 stope pa na 1MB ina. ran6uski /i6eronov paik i?nosi 12  0.+9B I 4.71255 ili 0.199ina. %5eriki  paik i?nosi 0.01+>+9 stopa. ;1M92.29 stopa= tako paik je 0.1BB044ina ;4.219755=

1IB.27'L+4 plankova duDina ;i?nosi 1.B1B1@@;@9=  10J+7 5= 1I2>+4.B47BB@2@ taka

(10)

1I0.1@>>+>9>171B pol ;pol je jedini6a ?a duDinu koja je 7.7 jardi, 7.02@2 5etra ili 1M+20 5ilje. $edan pol je iste duDine kao per ili <tap=

1I0.+B47+99BB11+ biblijska trska ;duDina biblijske trske je B lakata=

1I0.1@>>+>9>171B <tap ;<tap je jedini6a ?a duDinu koja je 7.7 jardi ili 7.02@2 5etra ili 1M+20 5ilje. $edan <tap je iste duDine kao per ili pol=

1I0.02>1>7@0@971 ri5ski aktus ;veliina ri5skog aktusa je 120 stopa ili +7.7 5etara. !? nje  je i?vedena pre5etrika 5era arpent=

1I1.40B09424092 ruski arin ;arin je jednak 2> engleskiA ini ili 91.12 santi5etara ili 1B ver<ki=

1I4.+9447+1@++7 biblijski raspon

1I7BB@2.@1++>7> tvip ;to je engleska krati6a od rei QtRentietA of a point <to ?nai taka  jedne dvadesetine ina ili jedna dvadesetina 6arske take. oristi se ?a topografska 5erenja i

defini<e se kao 1M20 topografske take. $edan tvip je 1M1440 ina ili 19.B+@ T5

1I1.1@9+>B>2+ kasteljanski <tap ;kasteljanski <tap je stara 5era ?a duDinu iji je ekvivalent +5. uDina 5nogiA je varirala u ?avisnosti od regiona 8panije od 0.>+>0 i do 0.9904 5etara. !pak najvi<e je kori<en stik ili <tap 3rgos 8panski koji je >+.7 santi5etara i 29.> santi5etara vei od kasteljanskog.

1I0.+@@12>@40@@@ vara 6onuuera 1I0.+@@12>@40@@@ vara de tarea

1I1.0@+B1+2@>+4 jard ;jard je 5era ?a duDinu koja prestavlja duDinu 5u<ke ruke. $edan jard  je @1.4 santi5etra ili + stope ili +B ina ili 0.@14 5etra=.

urlong je jedini6a 5ere ?a daljinu koje se pri5enjuje u anglosaksonski5 predeli5a. Upotrebljava se jo< uvek u S% kao sluDbena jedini6a inae je u upotrebi u 3ritaniji, anadi i !rskoj. U svi5 ?e5lja5a se5 u S% furlong se pri5enjuje u konjiki5 trka5a, ali i na  putevi5a i pruga5a, tako da se 5ogu videti napisane daljine u 5ilja5a i furlon?i5a. $edan

furlong je jednak BB0 stopa, ili jednoj os5ini 5ilje. U S! siste5u jedan furlong i?nosi 201.1B>5 ili 0.2011B>k5. !5e furlong dola?i od staroengleske rei furA sto ?nai bra?da i land sto ?nai duga. !5e nas vraa u istoriju, a prvo je o?naavala duDinu bra?de u jednoj akri  polja. "ako je nastala i 5era ?a povr<inu akra. $edna akra je povr<ina koja je duga jedan furlong, a <iroka jedan lana6. urlong se s5atra jednaki5 Starori5ski5 stadiu5u, koji i5a svoje korene i u grkoj. U ri5ski5 5era5a je bilo B27 stopa u stadiu, osa5 stadiu5a u 5ilji i tri 5ilje u jednoj ligi.

(11)

en je japanska 5era u arAitekturi i o?na?ava broj kenova ;?aliva= na neko5 objektu kao deo  pau?a i?5eCu stobova. "radi6ionalne ?grade i5aju neparan broj kenova ++ ili 77. "ip kapije 5oDe i5ati di5en?ije 72 ili +2 kena. uDina kena varira ali je ne<to 5anja od 2 5etra ili B.B stopa.

Svetlosna godina je udaljenost koju svetlost preCe ?a godinu dana. Svetlosna godina je 5era ?a daljinu, ne ?a vre5e, iako se u na?ivu po5inje godina. (a brDe proraune br?ina svetlosti se s5atra jednako5 +10> 5Ms. Ob?iro5 da u jednoj godini i5a B0B024+B7 I +1.7+B.000 sekundi, i?raunava se pribliDna svetlosna godina E @.4B0.>00.000.000.000 5etara.

"ana br?ina svetlosti je 2.@@9@247>010> 5Ms, pa svetlosna godina i5a @.474.274.@77.4>>.000 5etara, odnosno ne<to 5alo 5anje od devet i po biliona ;Ailjada 5ilijardi kilo5etara.

%li, ?a tano raunanje potrebno je u?eti u ob?ir da jedna godina i5a +B7 dana 7 sati 4> 5inuta i 47 sekundi, pa je broj sekundi u godini ?apravo +1.77B.@27. Onda svetlosna godina i?nosi tano @.4B0.72>.112.B91.B70 5etara. esto se u astrono5iji u5esto svetlosne godine upotrebljava jedini6a daljine parsek. $edan parsek je +.2B svetlosne godine.

$edina 5era ?a duDinu koja i5a najtanije odreCivanje je 5etar. $o< od 19. veka se radi na to5e da duDina od jednog 5etra i5a tanu referentnu vrednost koja e i5ati naj5anje  pro5ene toko5 vre5ena.

(12)

'talon 5etra je jedna <ipka koja u popreno5 preseku i5a oblik slova . Sastoji se od platine i iridiu5a u odnosu @0M10. "aj oblik i5a ?ato <to je najotporniji na uvijanje i spoljne uti6aje. %li, ta <ipka je sa5o etalon koji je preslikan od negde. 8ta ako se i defor5i<eF !?5erie5o opet i napraviti nov etalon. Prednost 5etra je u to5e sto ta <ipka ne prestavlja 5eru 5etra, nego sa5o 5aterijali?uje tu duDinu. 'vo nekiA defini6ija 5etra kro? istoriju:

1>92. E jedan 5etar je deseto5ilioniti deo kvadranta (e5lje 1>97. E potpisana konven6ija jednog 5etra

1>9>M>@. E pripre5a ?a 5erenje +0 etalona 5etra i usvajanje etalona u obliku slova 

1>>9. E &ajkelson je predloDio kori<enje optikiA interfero5etara ?a 5erenje duDine. On je 1@09. godine dobio *obelovu nagradu ?a fi?iku

1@B0. E /P& je usvojio defini6iju 5etra koja glasi: jedan 5etar predstavlja 1B709B+.9+ talasniA duDina narandDastoJ6rvene e5isione linije u elektro5agnetno5 spektru ?raenja u vakuu5u kriptonaJ>B pri prelasku elektrona sa nivoa 2p10 na nivo 7d7.

1@>+. E /P& pro5enio definisanje 5etra tako da je jedan 5etar duDina puta koji svetlost  preCe u vakuu5u ?a 1M2@@9@247> sekundi.

(13)

anas se 5erenje duDina upotrebljava u svi5 sfera5a rada, tako da je ovo5 tano<u ?adovoljeno fer poslovanje i ?agarantovana tanost. oristi5o raunare koji u sebi i5aju  pro6esore veliine nekoliko desetina nano5etra, dok sa druge strane i5a5o kilo5etarske

graCevine, ali opet u santi5etarskoj pre6i?nosti.

anas sve skoro sve duDine 5ere lasero5. #e laser ?nai: -igAt produ6ed fro5 tAe ele6troni6allW e6ited Heliu5 and *eon ato5s is %5plified bW tAe Sti5ulated '5ission #adiation produ6ed bW Aousing tAe laser gain tube betReen 2 AigAlW refle6tive 5irrors.

!? svega navedenog, vidi5o kolika je ra?lika u tanosti odreCivanja etalona ?a 5erenje. (bog toga je 5etar najodreCenija 5era.

41 K#ASI5IKA6I'A M$I#A

&erni ureCaji se ra?likuju po veliina5a ?a ija 5erenja su na5enjeni, a takoCe i po nainu na koji obavljaju ta 5erenja. Po na5eni i funk6iji oni se 5ogu podeliti na:

 5erila sa direktni5 oitavanje5 vrednosti ;vi<estruka 5erila=X  5erila ?a uporeCivanje i preno<enjeX

 fiksna ili jednostruka 5erila ;kalibri=X  ko5paratori ili uporedna 5erilaX

41+1 M$I#A SA &I$KTNIM O"ITAVAN'M V$&NOSTI

Ova 5erila poseduju podeoke po5ou kojiA 5oDe da se oita brojna vrednost veliine koja se 5eri. U ovu grupu 5erila spadaju:

(14)

  po5ino kljunasto 5erilo E 2X

 5ikro5etar ?a spolja<nja 5erenja E +X  5ikro5etar ?a unutra<nja 5erenja E 4X  uglo5er E 7.

41/1 M$I#A 2A 7OS$&NA M$N'A I %7O$8IVAN'A

SluDe da prenose 5ere sa pred5eta na neki 5erni alat ?a direktno 5erenje brojniA vrednosti veliine. Oni se koriste kada pred5et i5a takav oblik ili se nala?i u takvo5 poloDaju da je direktno 5erenje ne5ogue.

U ovu vrstu 5jerila spadaju:

 <estar ?a preno<enje spolja<njiA kota E 1X  igla visino5era ?a preno<enje visina E 2X   podesivi ugaonik ?a preno<enje uglova E +.

(15)

4141 5IKSNA M$I#A

iksna ili jednostruka 5erila po?nata i pod i5eno5 kalibri su 5erni etaloni sa koji5a se vr<e uporedna 5erenja. Ovi5 5erili5a se utvrCuje da li se di5en?ije ili oblik radnog pred5eta nala?e u okviru toleran6ija predviCeniA 6rteDo5 ali oni ne daju podatke o brojanoj ra?li6i ostvarene kote i odgovarajue kote 5erila E etalona.

iksna 5erila koja se najvi<e koriste u kontroli su:

 ugaoni6i ?a kontrolu praviA uglova E 1X   ploe ?a kontrolu ravnosti povr<ina E 2X

 toleran6ijska 5erila ?a kontrolu osovina i rupa E +X   profilisani kontrolni6i ?a 5erenje koraka navoja E 4.

(16)

91 M$I#A 2A &%3IN

91+1 )#AVNI &#OVI I KA$AKT$ISTIK M$NO) 7$IBO$A

&erila sa direktni5 oitavanje5 vrednosti se sastoje od nekoliko glavniA dijelova koji su u ra?liiti5 obli6i5a, prisutni kod svakog 5erila. "o su:

  podela,  skala,  ka?aljka.

lavna podela i5a veo5a esto i 5anju, de6i5alnu podelu. Skalu ine 6ifra5a obeleDeni  podeo6i. a?aljka je deo koji na skali poka?uje brojanu vrednost i?5erene veliine.

"anost 5erenja ?avisi od tanosti i karakteristika 5erila. lavne karakteristike nekog 5erila i 5ernog ureCaja su:

 tanost i osetljivostX  obi5 i podruje 5erenja,  tanost oitavanja

Ta:nost

Pod tano<u 5erila podra?u5eva se 5aksi5alna ra?lika i?5eCu vrednosti 5ere i?5erene ti5 5erilo5 i stvarne 5ere veliine koja se 5eri. "anost 5erila ?avisi od vrste kojoj pripada i od

(17)

tanost nekog 5eerila o?naena sa K0.01 55, onda to ?nai da i?5erena, odnosno oitana vrednost 5ere 5oDe da bude najvi<e K0.01 55 vea ili 5anja od stvarno postojee 5ere.

Osetljivost

Osetljivost predstavlja odnos i?5eCu variranja ili po5eranja ka?aljke na skali 5erila pre5a odgovarajuoj pro5eni veliine koja se 5eri. ada je 5erilo veo5a osetljivo, onda 5ala  pro5ena veliine koja se 5eri prou?rokuje veliko po5eranje ka?aljke na skali.

Osetljivost ?apravo predstavlja sposobnost uvelianja, a ono se obavlja 5eAaniki5,  pneu5atski5 ili elektrini5 pute5. *a pri5er, uvelianje ko5paratora je 5eAanikog  porekla, a o5oguava da po5eranje od 1 55 bude predstavljeno kretanje5 ka?aljke ?a jedan

njen puni krug.

Merni o;i<

Pod obi5o5 podra?u5eva5o 5aksi5alnu veliinu koju 5erilo 5oDe da i?5eri. &ikro5etri, na pri5er, 5ogu u ?avisnosti od njiAoviA di5en?ija i5ati obi5e koji se kreu od 27 do 1700 55.

Pre nego <to se pristupi neko5 5erenju neopAodno je proveriti da li je obi5 5erenja vei od 5ere veliine koja se kontroli<e.

91/1 )$ANI"NA M$I#A 2A &%3IN 91/1+1 )rani:ne <erke

&erke i5aju pri?5atini ili 6ilindrini oblik. oriste se ?a:

 kontrolu toleran6ijskiA 5erila,

  preno<enje 5ere pri kori<enju ko5paratora i 5a<ina ?a 5erenje,  kontrolu tanosti 5erniA instru5enata,

 tana obeleDavanja,

  pode<avanja 5a<ina, alatki i dr.

Ona su najtanija koja se koriste u 5a<instvu. !?raCuju se od kvalitetnog nerCajueg elika otpornog na Aabanje ;npr. .419+=. &oraju biti okaljene i podvrgnute starenju, radi odrDavanja tane 5ere. &erne povr<ine su i5 bru<ene i polirane.

o5bina6ijo5 graniniA 5erki 5oDe5o dobiti ra?ne duDine. Ovo se postiDe priljubljivanje5 5erniA povr<ina tako da ?bog jakiA 5olekularniA sila pri natrljavanju jedne 5erke na drugu

(18)

ostvaruje se slog. #astavljanje sloga se vr<i obrtanje5 jedne 5erke u odnosu na drugu i  prela5anje5 preko ivi6e.

Pri?5atine granine 5erke i5aju popreni presek u obliku pravougaonika i to:

 do 0.7 55 duDine, presek je 20@55,  do 10 55 duDine, presek je +0@55,

  preko 10 55 do 4000 55 duDine, presek je +7@55.

ranine 5erke se kontroli<u interferentni5 ko5paratoro5. Pre5a !* >B1 5erke se i?raCuju u 4 stepena tanosti:

 0 stepen E sluDi ?a regula6iju 5a<ina i ureCaja i kontrolu etalon 5erila,  ! stepen E sluDi ?a kontrolu kontrolnika,

 !! stepen E sluDi ?a kontrolu radionikiA 5erila, ?a kontrolu i postavljanje 5ere na

instru5enti5a, ?a kontrolu i 5erenje pri i?radi alata,

 !!! stepen E sluDi ?a postavljanje instru5enata na 5eru, ?a postavljanje radniA

 pred5eta na 5a<inu pri obradi i sl.

lasa tanosti se obeleDava sa 6rti6a5a ispod brojane o?nake na 5er6i. "ako npr.:20 E ?nai da je 5erka ! klase tanosti.

 Izgled graničnih merki

91/1/1 Toleran=ijska <erila

 *a5ena oviA 5erila je ?a kontrolu tolerisaniA 5era i to: strana YideZ je dobra 5era, a strana Yne ideZ je lo<a 5era. oriste se u velikoserijskoj i 5asovnoj proi?vodnji. Po obliku iA deli5o na 6ilindrina, konina i navojna. U pogledu konstruk6ije 5ogu biti vrsta i podesiva ;tro<enje 5erila se ko5pen?uje regula6ijo5=. Pre5a na5eni ra?likuje5o radionika, prije5na i revi?iona 5erila.

(19)

Prije5na 5erila se koriste u ?avr<noj ili prije5noj kontroli. Ona se ne i?raCuju kao nova, ve se koriste radionika 5erila kod kojiA je dodatak ?a tro<enje s5anjen ?a 1M+. a bi se ra?likovala od radionikiA 5erila, prije5na 5erila se oboje.

#evi?iona 5erila se koriste ?a kontrolu radionikiA ravi ;?a radionike epove se ne i?raCuje revi?iona rava=. &aterijal, i?rada i kvalitet obrade povr<ina 5erila bliDe su obraCeni u standardi5a. &aterijal ?a i?radu 5erila 5oDe biti alatni elik ;.4170, .+>40=, elik ?a 6e5enta6iju ;.4+20, .1220=, nerCajui elik ;.419+=, tvrdi 5etal ?a 5erne povr<ine P20, 20 ;$US .%@.020=. "vrdoa 5erniA povr<ina od elika 5ora i5ati naj5anje B2 H#/. valitet obrade 5erniA povr<ina ?avisi od toleran6ije i?rade 5erila ;KHM2=:

 do 4 [5 ;KHM2= i5a kvalitet *1,

 od 4 do 10 [5 ;KHM2= i5a kvalitet *2,  od 10 do 27 [5 ;KHM2= i5a kvalitet *+,  od 27 do B0 [5 ;KHM2= i5a kvalitet *4.

 *aje<e se koriste toleran6ijska 5erila u obliku rave i u obliku epa. *a ovi5 5erili5a 5ora biti napisana potpuna o?naka toleran6ije. !?gled oviA 5erila i nain kontrole prika?an je na sledei5 slika5a.

(20)

Kontrola pomoću račve Kontrola pomoću čepa

Tolerancijsko merilo u vidu čepa

91/141 Ša;loni i kali;ri

8abloni su 5erke ?a kontrolu sloDeniA profila. !5a5o dva tipa:

  jedan tip koji i5a isti profil kao 5erni pred5et, pa se poklapanje5 kontroli<e oblik,  drugi tip koji i5a isti suprotni profil od 5ernog pred5eta, pa se naslanjanje5 eoniA

(21)

drugi nasloni.

&aterijal ?a i?radu <ablona je elik ?a 6e5enta6iju ili legirani alatni elik.

  radni pred5et a= uporedno 5erilo b= naslono 5erilo

Šabloni (a-uporedni b-nasloni!

91/191 #istići >?@ijuni

oristi5o iA ?a kontrolu ?a?ora ventila 5otora i sl. Obino su u snopu odreCeniA debljina sa ?akaljeni5 vrAo5 ?bog Aabanja. ebljine su od 0.02 do 1 55.

91/11 Merke Ca radijuse

Sline su kao listii i rade se u snopu. S\jedne strane su ?a spolja<nji radijus, a sa druge strane ?a unutra<nji radijus. i5en?ije radijusa su 1JB.7 55 odnosno 9J1755.

(22)

9141 VIŠST$%KA M$I#A

Vi<estruka ili poka?na 5erila i5aju skalu ?a oitavanje 5erene veliine tako da se u okviru obi5a 5erenja 5erila 5oDe oitati 5era. !?bor 5erila ?avisi od:

 5ernog pred5eta ;veliina propisane di5en?ije, povr<ina 5erenja, tanost di5en?ije E 

toleran6ija=,

 karakteristike 5erila,  5etode 5erenja duDina.

9141+1 Merne karakteristike <erniD instru<enata

O?naka skale 5oDe biti brojna ili u vidu 6rte odnosno take.

Veliina podeoka skale ;a= je rastojanje osa dva ?naka o?nake skale ;6rte= i?raDeno brojano u  jedini6a5a 5erenja.

Vrednost podeoka skale ;b= je pro5ena 5erne veliine koju poka?uje poka?iva kada se  pre5esti ?a jedan podeok skale.

"anost oitavanja je tanost postignuta pri oitavanju na 5erno5 instru5entu. Ona ?avisi od veliine podeoka, debljine i duDine 6rti6a, u?aja5nog poloDaja poka?ivaa i skale, vre5ena u5irivanja poka?ivaa, rutine kontrolora i dr.

rani6a poka?ivanja skale ;%= su grani6e koje o5eCuju 5ernu veliinu koja se oitava na instru5entu.

% I b ] ?, gdje je ? E broj podeoka skale

Osetljivost ;e= je odnos pro5ene poloDaja poka?ivaa i odgovarajue pro5ene 5erne veliine. e I a M b

Skok osetljivosti 5ernog instru5enta je pro5ena 5erne veliine koja i?a?iva pro5enu  po5eranja poka?ivaa ;ka?aljke= koja se 5oDe uoiti E oitati.

Postojanost 5ernog instru5enta je da u duDe5 vre5enu ?adrDi svoje 5erne karakteristike. Variranje re?ultata 5erenja je rasipanje re?ultata 5jerenja jedne iste 5ere na isto5 5estu 5ernog pred5eta, pri vi<e u?astopniA 5erenja.

(23)

9141/1 #enjiri

-enjiri su dosta gruba 5erila sa 6rti6a5a iji je ra?5ak 1 55, a koriste se tako <to se prislone u? 5erni pred5et i oita ra?5ak i?5eCu 6rti6a. Pre5a to5e, ne ?adovoljavaju %bbeJov  prin6ip.

-enjiri se dele na:

 uporedne,   probne,  radionike.

Uporedni lenjiri se koriste ?a kontrolu i preno<enje 5ere na probne lenjire. !5aju presek u vidu H, ! ili ^ oblika duDine 1 5. Skala leDi u neutralnoj ravni, debljina 6rti6a skale je +J9[5. Sa svakog kraja je ostavljeno 10 55 od poetka ;kraja= skale.

Oitavanje 5ere se vr<i lupo5.

"re#ka merenja: K;0.007 L -M200000= 55 , - E 5erena duDina

efinisani su u !* >B4. !?raCuju se od nekaljenog elika iji je koefi6ijent linearnog <irenja

B 10 7 . 11   55M55_/, pri 20_/.

$poredni lenjir % preseka

Probni lenjiri sluDe ?a kontrolu radionikiA lenjira, definisani su u !* >B7. !?raCuju se do 25 duDine, kvadratnog preseka, a skala je nanesena na stranu suprotnu od skale radionikog lenjira. "akoCe se ostavlja 10 55 od krajeva lenjira, debljina 6rta 20J40[5, a presek  272755.

o?voljena gre<ka je: K;0.01 L -M100000= 55

(24)

#adioniki lenjiri se i?raCuju u dve klase tanosti, ! i !! ;$US ."1.0B7 odnosno !* >BB= od nekaljenog elika. uDina i5 je 7 5 poprenog preseka 727 do 1490 55, <to ?avisi od duDine i stepena tanosti lenjira.

 'adionički lenjir (a-prva klasa b-druga klasa tačnosti!

914141 Merila sa nonijuso<

Ova 5erila su nastala u teDnji da se s5anji vrednost podeoka skale, odnosno da se 5ogu oitavati i 5anje 5ere od 5ili5etra. &erila sa nonijuso5 se naje<e koriste u radioni6a5a i i5aju dosta ra?liita konstruktivna re<enja. &oDe5o iA podeliti na:

 kljunasta 5erila,  dubino5ere i  visino5ere.

 *onijus je pokretni deo 5erila na ko5e je podela skale 5anja po vrednosti podeoka od osnovne skale nepokretnog dela ;podela u 55=. Podeo6i nonijusa su 5anji ?a 1M10, 1M20 i 1M70 od podeoka lenjira.

Op<ta for5ula nonijusa je:

 b I `a E i gde je:

a E veliina podeoka lenjira  b E vrednost podeoka nonijusa

i E vrednost oitavanja nonijusa ;aM?= ` E 5odul nonijusa

uDina nonijusa je :

- I ? ] b gde je:

(25)

"o je 5erni alat sa naj<iro5 pri5eno5 u teAnologiji obrade 5etala. *ji5e se 5ogu i?5eriti spolja<nje duDine, unutra<nje 5ere i dubine.

&erenje se obavlja u? tanost od 1M10, 1M20 ili 1M70 55, <to ?avisi od tipa 5erila. *a sli6i je  prika?ano po5ino kljunasto 5erilo koje 5eri tri jednake duDine na tri

ra?liita pred5eta: 5erenje spolja<nje duDine, 5erenje unutra<nje duDine ;prenika= i 5erenje dubine.

 &omično kljunasto merilo

(26)

lavni delovi po5inog kljunastog 5erila su: % E lenjir,

3 E kli?a,

/ E 5erni kra6i ?a spolja<nja 5erenja,  E 5erni kra6i ?a unutra<nja 5erenja, ' E <ipka ?a 5erenje dubina,

 E 5ili5etarska skala,  E 6olovna skala,

H E 6olovna skala nonijusa, ! E 5ili5etarska skala nonujusa, - E koni6a kli?aa,

& E o<tri6e krakova ?a 5erenje u?aniA prore?a, rupa, navoja, itd.,  * E suDeni kraj <ipke ?a 5erenje dubine u?aniA pro6epa, rupa, itd.,

O E vij6i ?a uvr<ivanje voCi6e kli?aa na ?adnjoj strani lenjira, P E 5ali vij6i ?a korek6iju eventualne gre<ke paralelnosti krakova.

 *a ?adnjoj strani 5erila su esto ugravirane ra?ne tabele sa korisni5 i praktini5 poda6i5a, kao <to su na pri5er: 5ase eliniA <ipki kvadratnog ili okruglog preseka u funk6iji osnovi6e ili prenika i sl.

&aterijal od kojeg se i?raCuju po5ina kljunasta 5erila 5ora da i5a sledea svojstva: da ne korodira, da poseduje stabilnost 5era i da je otporan na Aabanje.

O;i< i @odru:je <erenja

od po5inog kljunastog 5erila obi5 i podruje 5erenja se 5eCusobno poklapaju. Po5ina kljunasta 5erila koja se koriste u 5etalopreraCivakoj industriji i5aju obi5e 5erenja od 1+0 do 700, pa i vi<e 55.

uDina krakova raste propor6ionalno duDini 5erila i obino se kree od 40 do 170 55.

&u;ino<eri i s@e=ijalna @o<i:na <erila

&erila ?a 5erenje dubina se karakteri<u ti5e <to ne poseduju krake, kao i obliko5 kli?aa koji i5a <iroku oslonu povr<inu, <to obe?beCuje pravilno na5e<tanje, a ti5e i sigurno 5erenje.

 *a sli6i su prika?ani:

1 E dubono5eri ?a 5erenje unutra<nje dubine, 2 E dubino5eri ?a 5erenje spolja<nje dubine,

+ E dubono5eri kod kojiA osi5 lenjira postoji i dodatna igla ?a 5erenje dubina rupa 5aliA di5en?ija otvora

(27)

 erila za merenje dubina

Merila Ca <erenje unutra?njiD te?ko @ristu@a:niD du;ina

-enjir oviA 5erila se ?avr<ava jedni5 ?up6e5 koji predstavlja pola?nu taku ?a odreCivanje unutra<njiA kota. Po pravilu lenjir oviA 5erila i5a 5ili5etarsku skalu i na njegovoj ?adnjoj strani, pa su 5ogua oitavanja dubine u dva poloDaja 5erila.

 *a sli6i je prika?an pri5er 5erenja unutra<nje dubine 6 i? dva 5erenja. *ajpre se i?5eri kota a, pa ?ati5 kota b, pa se na osnovu njiAove ra?like odredi visina 6, koja bi se te<ko 5ogla odrediti drugi5 5erili5a:

a E b I 6

a bi se 5ogla odrediti <irina kanala d, potrebno je posedovati po5ino 5erilo sa spe6ijalni5 obliko5 krakova.

(28)

914191 Mikro<etri

&ikro5etri su 5erila sa direktni5 oitavanje5 5erne vrednosti sa kojo5 se ostvaruje tanost 5erenja od 1M100 55 ;0.0155=, pa ak i 5anja ;do 0.00155 I 1[5=.

Ova 5erila su ?natno pre6i?nija od po5iniA 5erila sa nonijuso5, ali su i 5nogo osetljivija. Postoje tri tipa 5ikro5etara:

 ?a spolja<nja 5erenja,  ?a unutra<nja 5erenja,  ?a 5erenja dubina.

"a tri tipa se 5eCusobno ra?likuju po obliku, ali prin6ip rada i 5eAani?a5 koji obe?beCuje tanost su isti kod sva tri tipa 5ikro5etara.

Mikro<etar Ca s@olja?nja <erenja

&ikro5etro5 ?a spolja<nja 5erenja se 5ogu i?5eriti spolja<nje 5ere kao <to su debljina, duDina, preni6i, itd.

 ikrometar za spolja#nja merenja

Mikro<etar Ca unutra?nja <erenja

&ikro5etro5 ?a unutra<nja 5erenja 5ere se unutra<nje kote kao preni6i rupa, upusti, otvori ra?niA oblika, itd.

(29)

 ikrometri za unutra#nja merenja

Mikro<etar Ca du;ine

&ikro5etro5 ?a dubine se 5ere dubine rupa, upusta, visina ispusta, visinske ra?like, itd.

 ikrometar za dubine

Mikro<etar Ca s@olja?nja <erenja

lavni delovi su: telo 5ikro5etra %, lunog oblika na koje5 su postavljeni delovi ?a 5erenje u koje spadaju pokretno vreteno / sa navoje5 ', na ije5 spolja<nje5 delu je 5ontiran dobo<  sa svojo5 skalo5.

Okretanje graduisanog dobo<a i?a?iva po5eranje 5ikro5etarskog navoja ', a ti5e i  pokretnog vretena / koje potiskuje pred5et o nepokretan oslona6 3.

 *a nepokretno5 delu  koji ini vrstu 6elinu sa luni5 telo5 % nanesena je linearna skala u 55.

(30)

 ikrometar za spolja#nja merenja (glavni delovi!

lavni delovi 5ikro5etra:

% E "elo oblika luka. *a telu i?raCeno5 od elika ili sivog liva su na?naeni:

 idealna te5peratura ?a baDdarenje i 5erenje ;20_/=X   podruje 5erenja ;>0J27, 27J70, itd.=X

 tanost oitavanja 5erila ;1M100=X  na?iv proi?voCaa ;3orletti, "esa, itd.=.

3 E *epokretni oslona6

/ E Pokretno vreteno. eone povr<ine ?a naleganje oslon6a i pokretnog vretena su po pravilu ravne i paralelne, ali ?a na5enska 5erenja 5ogu i5ati ra?liite oblike. &erne povr<ine koje sluDe ?a oslanjanje o pred5et toko5 5erenja su i?raCena od tvrdog 5etala, <to obe?beCuje nepo5enljivost oblika i otpornost pre5a Aabanju.

 E aura sa skalo5. *a auri je naneta linearna linija sa dve skale, gornjo5 i donjo5. *a gornjoj skali su naneti podeo6i u 5ili5etri5a, a na donjoj skali podeo6i u polovina5a 5ili5etara. od nekiA tipova 5ikro5etara 5ili5etri se nanose na donjoj, a polovine 5ili5etara na gornjoj skali aure.

' E *avoj vrsto spojen sa pokretni5 vreteno5  E obo< sa skalo5

 E UreCaj ?a koenje. Ovaj ureCaj o5oguava blokiranje pokretnog vretena na nekoj etalon koti kada 5ikro5etar Deli da se koristi kao fiksno 5erilo. Siste5 blokiranja pokretnog vretena

(31)

itd=.

H E UreCaj ?a fino prite?anje. Ovaj ureCaj radi kao egrtaljka ili i5a frik6ioni prenos, a  postoje i druga konstruktivna re<enja. *a5ena ureCaja je da obe?bedi da sila prite?anja pri 5erenju ne preCe vrednost od 10 *M1 povr<ine 5erniA oslona6a. ada se ta sila dostigne, egrtaljka ili frik6ioni prenosnik se okreu Yu pra?noZ. *a taj nain se spreava pritisak  5ernog vretena o pred5et ?bog ega bi 5ogao da se o<teti 5ikro5etar, a u svako5 sluaju bi se dobilo pogre<no 5erenje.

O;i< <erenja i <erno @odru:je <ikro<etra

&erno podruje 5ikro5etra po pravilu i?nosi 27 55 be? ob?ira na veliinu otvora njegovog tela. rani6a od 27 55 je u?eta ?ato da bi se i?begle gre<ke pri i?radi 5ikro5etarskog 5eAani?5a, <to bi ?a posledi6u i5alo netanosti pri 5erenju.

&ikro5etri ostvaruju tanost 5jerenja od 1M100 55 pri 5erno5 podruju od 27 55. (a 5erenje pred5eta duDiA od 27 55 koriste se 5ikro5etri veeg obi5a 5erenja. Pod obi5o5 5erenja se podra?u5eva 5aksi5alna duDina koju 5erilo 5oDe da i?5eri.

&aksi5alni otvor 5erila, odnosno najvee 5ogue rastojanje i?5eCu 5ernog vretena i nepokretnog oslon6a, a to ?nai 5aksi5alna duDina pred5eta koja bi se 5ogla i?5eriti, ?avisi od di5en?ija tela 5ikro5etra.

(32)

 Komplet mikrometara

O:itavanje <erne vrednosti na <ikro<etru

&ikro5etri poseduju dve skale, jednu nepokretnu ?a oitavanje 5ili5etara i drugu pokretnu ?a oitavanje stotiA delova 5ili5etra. ada se 5erno vreteno i nepokretni 5erni oslona6 dodiruju, 5ili5etarsku skalu pokriva dobo<. Okreui dobo< pokree se preko navoja 5erno vreteno, a sa5 dobo< se aksijalno po5era duD nepokretne skale. &ili5etri i polovine 5ili5etra se oitavaju na linearnoj, nepokretnoj skali pri koninoj ivi6i dobo<a. Stoti delovi 5ili5etra se oitavaju na skali dobo<a u odnosu na sredi<nju liniju nepokretne skale, pri e5u se ?biru stotiA delova 5ili5etra pridodaju polovine 5ili5etara oitane na nepokretnoj skali.

(33)

)čitavanje merne vrednosti

Mikro<etri Ca s@e=ijalne na<ene

&ikro5etar ?a navoje sluDi ?a 5erenje ili kontrolu delova na koji5a je i?raCen spolja<nji navoj. #a?likuje se od obinog 5ikro5etra sa5o po dodirni5 povr<ina5a.

onini oslona6 3 je prilagoCen ?a ulaDenje u 5eCuprofil navoja. Oslona6 % oblika slova V ?aAvata bone povr<ine navoja koji se 5eri. ada se navoj pred5eta ?aAvaen konini5 i V oslon6e5, oitavanje se vr<i na uobiajeni nain.

"anost oitavanja 5ikro5etara ?a navoje i?nosi stoti deo 5ili5etra. &erno podruje 5ikro5etra i?nosi 27 55, a obi5 5erenja, ?avisno od veliine otvora, kree se od 100 55 i vi<e.

(34)

 &rihvatni oslonci

PriAvatni oslon6i su ?a5enjivi i biraju se u ?avisnosti od koraka i vrste navoja. (a odreCeni korak i odreCenu vrstu navoja koriste se:

1. jedan par priAvatniA oslona6a ?a 5erenje srednjeg prenika i

/1

 jedan par priAvatniA oslona6a ?a 5erenje prenika je?gra ;podnoDja navoja=.

Pri svakoj pro5eni priAvatniA oslona6a 5ikro5etar se, pre poetka 5erenja, 5ora baDdariti, odnosno YnulovatiZ. "o se 5ora uiniti ?bog toga <to priAvatni oslon6i i5aju 5eCusobno ra?liite di5en?ije, ?avisno od vrste i koraka navoja ?a koje su na5enjeni.

Mikro<etar sa tanjirasti< oslon=i<a

odirne povr<ine ovog 5ikro5etra i5aju tanjirasti oblik P, prilagoCen ?a 5erenje nekiA kota na ?upani6i5a. *a osnovu konstruktivniA karakteristika ?upanika sa evolventni5 o?ubljenje5 i5a se da je: s I ' I %/, gde je ' seg5ent i?5eCu dva ?up6a ?upanika 5eren po tangenti na podeoni krug kro? taku 3, po duDini jednak je luku %/.

"eorijska vrednost tetive i?nosi: ' I 5 ] 6, gde je 5 5odul, a 6 koefi6ijent koji ?avisi od  broja ?uba6a i od ugla nagiba standardnog profila ?upanika koji se 5eri.

(35)

Mikro<etri Ca alate

&ikro5etri ?a alate sluDe ?a 5erenje spolja<njiA prenika ra?vrtaa, ?upanika, oDljebljeniA vratila i drugiA alata sa neparni5 podeoni5 broje5 ;+, 7, 9 i njiAovi5 u5no<6i5a=.

(a 5erenje oviA alata je potrebno da se kontakt sa 5erni5 oslon6i5a ostvari u tri take, od kojiA jednu pokretnu predstavlja 5erno vreteno %, a druge dve nepokretne 3 ?aklapaju 5eCusobno ra?liite uglove.

U pri5eru je prika?ano 5erenje prenika glodala podeonog broja 7.

 erenje prečnika glodala

Mikro<etar Ca li<ove

Ova vrsta 5ikro5etara sluDi ?a 5erenje debljine li5ova. *jiAovo 5erno podruje je ogranieno od 0 do 10 55. orak 5ili5etarskog navoja i?nosi 1 55, a oitavanje se vr<i na kruDnoj skali podeljenoj na 100 podeoka.

Oba 5erna oslon6a i nepokretni i onaj koji5 se ?avr<ava 5erno vreteno, su <iroki, <to obe?beCuje dobro naleganje pri 5erenju. Osi5 toga luk tela 5ikro5etra je ?natno dublji nego kod uobiajeniA 5erila ove vrste, i5e se o5oguava 5erenje <to je 5ogue dalje od ivi6e li5a.

(36)

Mikro<etar Ca ži=e

Ovaj 5ikro5etar je na5enjen ?a 5erenje prenika 5etalniA Di6a i 5anjiA pred5eta kruDnog  preseka.

&erno podruje i?nosi 10 55. Ovo 5erilo se odlikuje po to5e <to 5u telo ne5a luni oblik. "elo 5ikro5etra ?a Di6e i5a oblik aura, iji je o5ota deli5ino otvoren i tako o5oguava  pristup Di6i.

 ikrometar za *ice

Mikro<etar Ca <erenje de;ljine Cida =evi

 *a sli6i je prika?an 5ikro5etar ?a 5erenje debljine ?idova 6evi.

(37)

91411 Ko<@aratori

o5parator je ureCaj koji se koristi ?a kontrolu gre<aka oblika pred5eta kao i ?a uporedna 5erenja ;utvrCivanje ra?like= 5era pred5eta koji se kontroli<e i odabranog etalona.

Po<to ko5parator predstavlja uporedno 5erilo on toko5 upotrebe 5ora biti pove?an sa neko5 referentno5 osnovo5. U tu svrAu se koriste odgovarajui nosai.

o5parator je snabdeven 5erni5 pipko5 translatornog kretanja, koji je preko prenosnog 5eAani?5a ?a uvelianje spojen ?a pokretnu ka?aljku. ruDno kretanje ka?aljke na skali ko5paratora je propor6ionalno vertikalno5 po5eranju pipka. &erni pipak se najpre osloni na  povr<inu etalona, a ?ati5 na pred5et koji se kontroli<e. Po5eranje ka?aljke na skali poka?uje

ra?liku i?5eCu ova dva pred5eta u stoti5 delovi5a 5ili5etra.

 Komparator 

lavni delovi ko5paratora:

% E &erni pipak se oslanja na povr<inu pred5eta koji se kontroli<e, a na pokretnu polugu 3 je uvr<en navojno5 ve?o5. (avr<etak 5ernog pipka je obino loptast, a 5oDe i5ati i drugaiji oblik u ?avisnosti od povr<ine pred5eta koji se kontroli<e.

/ E ui<te u koje je s5e<ten 5eAani?a5 ?a uvelianje, i?raCeno od duralu5iniju5a ili nerCajueg elika.

 E Skala u stoti5 delovi5a 5ili5etra.

(38)

 E &ili5etarska skala. *jena ka?aljka se po5eri ?a jedan podeok kada glavna ka?aljka ko5paratora obavi pun krug na skali stotiA delova 5ili5etra.

 E Pokretni poka?ivai koji se 5ogu po5erati po obi5u kui<ta, a postavljaju se na grani6e Deljenog toleran6ijskog polja.

H E (avrtanj ?a nulovanje ko5paratora. od drugiA tipova nulovanje se obavlja ?akretanje5 skale.

! E ug5e ?a podi?anje pipka.

Ta:nost i @odru:je <erenja

&eAani?a5 ko5paratora ?a uvelianje prika?uje svako po5eranje pipka od 1 55 kao i kretanje glavne ka?aljke ?a jedan pun krug skale. /ela kruDna skala je podeljena na 100  podeoka, a svaki od njiA odgovara po5eranju od 1M100 I 0.01 55, <to ujedno i predstavlja

tanost 5erenja.

uDi podeo6i skale, posle svakiA 10 stotiA delova 5ili5etra, obeleDeni brojevi5a 10 E 20 E  +0 itd., predstavljaju desete delove 5ili5etra. Po5eranja vea od 1 55 bi trebalo pratiti odbrojavanje5 i pa5enje5 broja puniA krugova koje pri 5erenju uini glavna ka?aljka. U tu svrAu ko5paratori su opre5ljeni 5alo5 skalo5 i ka?aljko5 ?a registrovanje po5eranja u 55, pri e5u jedan podeok odgovara po5eranju od 1 55. Skala je, pre5a to5e, podeljena na 10 jednakiA delova. "i5e je 5erno podruje ko5paratora ogranieno na 10 55, <to ?nai da 5aksi5alan Aod 5ernog pipka i?nosi 10 55.

7ri<er @rovere neke kote

o5parator uvr<en ?a odgovarajui nosa se osloni na slog paralelniA graniniA 5erila, koji obra?uju kotu pred5eta koji se Deli kontrolisati. Proverava se da li je pravilno obavljena  pretAodna regula6ija Aoda, tako da se 5erni pipak 5oDe po5erati nekoliko 5ili5etara navi<e

i naniDe.

Obavi se nulovanje ko5paratora. o5parator se po5era duD ba?ne ravni i dovodi na  pred5et koji se kontroli<e. *a skali instru5enta se ustanovi ra?lika i?5eCu kote sloga

(39)

 &rimer provere neke kote

7ri<er kontrole ravnosti

ontrola se obavlja tako <to se ko5parator po5era po 6eloj povr<ini, u vi<e prava6a, s\ti5 <to  je nosa ko5paratora oslonjen na neku ba?nu ravan. ranini poloDaji ka?aljke pri ra?liiti5  poloDaji5a ko5paratora registruju po?itivna i negativna odstupanja ravnosti povr<ine koja se

kontroli<e.

U pri5jeru na sli6i je 5aksi5alno odstupanje ravnosti, odnosno ra?lika i?5eCu najvi<e i najniDe take, i?nosi 2@ stotiA delova 5ili5etra ili 0.2@ 55: L @ E ;E20= I 2@.

(40)

&rugi @ri<eri kontrole

ontrola poloDaja radnog pred5eta pre5a kretanju kli?aa na rendisaljki ;slika a=. ontrola upravnosti voCi6a jedne alatne 5a<ine ;slika b=.

a= b=

(41)

1 2AK#'%"AK 

U proi?vodno5 pro6esu 5a<inogradnje jedna od najvaDnijiA oblasti je kontrola ostvareniA 5era i oblika radniA pred5eta, kako u 5eCufa?noj tako i u ?avr<noj kontroli. U toku kontrole utvrCuje se ispravnost odnosne 5ere i pred5eti se ra?vrstavaju na grupe ispravniA i neispravniA, a neispravni se dalje dele na <kart koji se odba6uje i na pred5ete ?a doradu, kod kojiA se neispravne 5ere jo< 5ogu dovesti na traDenu veliinu.

&etrologija je nauka o 5erenji5a, ?bir teorijskiA i praktiniA sa?nanja. Ona tretira 5etode i  postavke 5erenja sviA fi?iko E teAnikiA veliina. U 5a<inogradnji, to je pri5enjena nauka o

kontroli 5era.

&erenje je uporeCivanje priAvaene jedini6e 5ere sa veliino5 koja se 5eri, radi dobijanja  brojne vrednosti 5erne veliine. (nai: 5erna veliina E  je proi?vod brojne vrednosti

5erne veliine E  ;5erni broj= i jedini6e 5ere E &.  I ]&

ontrola je pro6es, po5ou kojeg se utvrCuje ispavnost 5ernog pred5eta. %ko se 5ere tog  pred5eta nala?e u propisani5 grani6a5a ;koje su odreCene ?adani5 toleran6ija5a=, pred5et  je dobar, dok je u protivno5 lo<.

8to se tie jedini6a 5era, danas se iskljuivo 5ogu pri5eniti one koje su odreCene 5eCunarodni5 siste5o5 5era, tj. osnovne, dopunske i i?vedene S! jedini6e, odnosno, ije upotrebe taj siste5 jo< do?voljava.

Figure

Actualización...

Referencias

Actualización...

Related subjects :