ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKIН ZELEZNICA 15-01-149/81
316
PRAVILNIK
о tehnickim normativima za odredivanje velicina opterecenja i kategorizaciju feleznickih mostova, propusta i ostalih
objekata па zeleznickim prugama
Vaii оо 18. 04. 1992. godine
BEOGRAD
1992.Za OfXJј pravilnik nadlelan је Savezni zavod za slandardizaciju Objavljeno u nS1u!benom listu SFRJ" br. 23/92. Objavljeno u "slulbenom glasniku ZJz. .. br. 5/92.
У. d. glavoog i OOgovornog urednika RadOfXJn Bulajic
Tchni�ki urednik Slavica Josij'ovic
Tiraf: 400 primcraka
hdaje i Itampa: иуocl za DOvinsko-izdаvаВtu i propagandnu сЈеlаtnost Jz., 11001 Вeograd, Ncmanjina 6, po�tanski prcgradak 498
SAD RtAJ
1. OPSTE ODREDBE ... . 11. OPТERECENJA ОВЈЕКАТА ... . 1. Роосlа optereeenja i uticaja ... .. 2. КотЫпасјје optereeenja ... .. III. OSNOVNA OPТERECENJA 1 UТICAJI ... . 1. Stalna optereeenja ... ..
2. Opterceenja оо prcdoaprezanja ... .. 3. Uticaji skupJjanja i t�nja betona ... .. 4. Pokretno optereeenje оо voza ... . 5. Dinami�ki uticaji ... .. 6. CentrifugaJna sila ... . 7. Optereeenje pe§a�kih staza (zэ pror�un staza) ... . 8. Opterceenje u toku grac!enja ... . IV. DOPUNSKA OPТERECENJA I UnCAJI ... ..
1. ВOCni udari
2. Si1e trenja u 1ebltima ... . 3. Si1e "oreпја i pokretanja voza ... . 4. Optereeenje vetrom ... . 5. Uticaj temperaturnih promena i razlika ... . 6. MoguCi pokreti grac!evinskog tJa (pokretanje tcmelja) ... .
У. POSEBNA OPТERECENJA 1 UТICAJI ... . 1. Udari vozila о oslona�ke deJove mosta ... .. 2. Uticaj leda ... ... .. 3. Uticaj prekida voznih vOOova kontaktne mreft ... .. 4. Seizmi�ke si1e ... . 5. Uticaj iskliznuCa f.elezni�kih vozila па mostu ... ..
VI. KATEGORIZACIJA ОВЈЕКАТА ... .. 1. O�te OOredbe ... . 2. Postupak kategorizacije ... . VII. PRELAZNE 1 ZA VRSNE ODREDBE ... .
Strana 7 8 8 9 10 10 18 18 18 30 34 36 37 37 37 37 38 42 46 so so so 52 53 54 54 55 55 57 58
IZМ ENE 1 DOPUNE, ISPRA VК E 1 ТUМ A(:ENJ A
Redni broj Objavljeno u
izmene .. Sluzbe nom glasniku
i ispravke tuma- P r e d m et Zajed nice J2:�
dopune iЖпја broj godina
1 2 3 4 5 6
4
P R E G L E D
radnih mesta koja moraju biti sDabtlevena оујт pravilnikom
а) Saobracajna delatnost:
- za izradu propisa u ZTP i ZJZ - za organizaciju i nadzor u
ZTP i ZJZ
- bibliotekaЬ) Delatnost gradenja i odrfavanje pruga: - �f pruzne deonice
- pomocnik - zamenik sefa pruzne deonice
- voda pruznih radova
- skolski instruktor
- kontrolor unutrasnje kontrole - za izradu propisa u ZTP i ZJZ - za organizaciju i nadzor u ZTP i ZJZ - biblioteka
Na osnovu �lana 80. Zakona о standardizaciji ("SluZbeni list
SFRJ", br. 37/88 i 23/91), direktor Saveznog zavoda za standardizaciju propisuje
316
P R A V I L NIKО ТEНNICКIM NORMA nVIМА ZA ODREDIV ANJE VELICINA OPТEREQ:NJA 1 KATEGORIZACIJU ZЕLЕZNIСЮН
MOSTOV А, PROPUST А 1 OST ALIН ОВЈЕКАТ А NA ZЕLЕZNIСЮМ PRUGAMA
1. OPSTE ODREDBE
tlan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehni�ki normativi za odredi vanje veli�ina optereeenja i kategorizaciju Zelezni�kih mostova, pro pusta i ostalih objekata па felezni�kim prugama, kao i па industrij
skim prugama i kolosecima па kojima saobracaju vozovi, za Ьпјпе do 160 kmfh.
tlan 2.
Pored objekata navedenih u �lanu 1. ovog pravilnika, ovaj pravil nik se primenjuje i pri proracunu objckata sa kombinovanim Zclczni� ko-drumskim saobracajem.
Сlап 3.
Pod zeleznickim mostovima, u smislu ovog pravilnika, podrazume уаји se nosece ееIјспе, masivne i spregnute konstrukcije, sa ukupnim rasponom glavnih nosaca preko 5 т, па lezi§tima ili zgIobovima.
Pod propustima, u smisIu ovog pravilnika, podrazumevaju se nosece konstrukcije sa ukupnim rasponom glavnih nosaca пајуј§е 5 m.
Ako most ili propust пета izrazita lezi§ta ili zglobove, granica od 5 m se odnosi па otvor.
Pod ostalim objektima па zeleznickim prugama, u smisIu ovog pravilnika, podrazumevaju se:
1) noseee konstrukcije sa zemljanom ispunom ispod zastora, kao i sve vrste konstrukcija koje пе prekidaju zemIjani trup pruge;
2) druge nosece konstrukcije u vidu mostova preko kojih prelaze zeIeznicka vozila.
П. OPTERECENJA ОБЈЕКАТА 1. Рodеlа optereeenja i uticaja
Сlап 4.
Opterecenja i uticaji deIe se па: 1) osnovne (О);
2) dopunske (D);
3) posebne (Р).
Pod osnovnim opterecenjima i uticajima podrazumevaju se
optere-сепја i uticaji koji se uvek јаУlјаји па objektima, i to: 1) stalna opterecenja;
2) optereeenja od prednaprezanja;
3) uticaji skupIjanja i tecenja betona;
4) pokretna optereeenja od voza;
5) dinamicki uticaji;
6)
centrifugalna siIa;7) optereeenje pclackih staza (za proracun staza); 8) optereeenja nastaIa u toku gradenja.
Pod dopunskim opterecenjima i uticajima podrazumevaju se
opte-reeenja i uticaji koji se јаУlјаји povremeno iIi su od manjeg znacaja, i to: 1) Ьосni udari;
2) sile trenja u leZiStima;
3) sile koeenja i sile pri pokretanju voza; 8
4) optereeenje od vetra; 5) uticaji temperature;
6)
uticaji mogucih pomeranja gradevinskog tla.Pod posebnim optereeenjima i uticajima podrazumevaju se
optere-еепја i uticaji koji se јаУlјаји slucajno u toku eksploatacije objekta, i to: 1) udari voziIa о oslonacke delove mosta;
2) udar i termicki pritisak lcda;
3) uticaj prekida voznih vodova kontaktne mreze;
4)
seizmicke sile;5) uticaji iskliznuca vozila.
2. К отЫпасјје optereeenja
Сlап 5.
Objekti iz сIапа 1. ovog pravilnika i пјЉоуј konstrukcioni delovi moraju se proveriti па istovremeni uticaj уј§е razlicitih optereeenja.
Postoje sledeee kombinacije optereeenja:
О OD ОРи ОРј ODPs ODPl
gde је:
О - osnovna optereeenja,
OD - osnovna ј dopunska optereeenja,
ОРи - osnovna ј posebna opterecenja od udara voziIa i prekida voznih vodova kontaktne mreze,
ОРј - osnovna i posebna optereeenja usled jskliznuca vozila, ODPs - odnosna, dopunska ј posebna optereeenja od seizmickih siIa,
ODPI - osnovna, dopunska i posebna optereeenja od dejstva leda.
Сlап
6.
Ako је u jednom delu objekta пароп od jednog dopunskog optere сепја уесј od паропа od osnovnih optereeenja bez sopstvene tezine i optereccnja od prednaprezanja, to dopunsko optcrccenje, zajedno sa sopstvenom tezinom ј opterecenjem od prednaprczanja, uzima se kao osnovno optereeenje.
Ako је jedan deo objekta, pored sopstvene tezine, optereeen samo dopunskim optereeenjima, пајуесе dopunsko optereeenje uvrscuje se u osnovna optereeenja.
U toku gradenja, optereeenje оо vetra mora se uzeti kao osnovno optereeenje.
Saobracajna optereeenja pe§ackih staza za јаупи upotrebu (Сl. 27. ovog pravi1nika) па ieleznickim mostovima moraju se uvesti:
1) za pe§acke staze, kao osnovno optereeenje; 2) za sve delove mosta, kao dopunsko optereeenje.
АЈсо se pored osnovnog јауlјаји i dopunska opterecenja, od do punskih optereeenja moraju se istovremeno uzeti sledeea optere еепја:
1) uticaji temperature i sile pri koeenju ili si1e pri pokretanju. Kada se vrsi superpozicija sila dugog sinskog traka Ft sa silom pokretanja ili koeenja, uzima se samo роlоујпа sracunate vrednosti sile dugog §inskog traka Ft;
2) uticaji temperature i uticaji mogucih pokreta temelja, јlј З) optereeenja оо vetra i ЬоСпјЬ udara sa uticajima mogucih pokreta temelja, ili
4) sile koeenja ili sile pri pokretanju i uticaji mogucih pokreta temelja.
U konkretnim slucajevima su moguce dopune kombinacija optere сепја iz stava 5. ovog Сlапа.
Za signalne mostovc merodavna јс, ро pravi1u, kombinacija osnov nog i dopunskog optcrceenja.
Za mostove u krivini moraju se uzeti istovremeno dejstva centrifu galne sile i ЬоепјЬ udara.
КотЫпасјја osnovnog, dopunskog i posebnog optereeenja od seizmickih sila odreduje se prema propisu о tehnickim normativima za gradenje u seizmickim podrucjima.
IП. OSNOVNA OPTERECENJA I UTICAJI 1. Stalna opterecenja
Сlап 7. U grupu stalnih opterecenja spadaju: 1) sopstvena tezina konstrukcije; 2) tezina ostalih delova tereta; З) stalni pritisak zemlje; 4) stalni pritisak vOOe;
5) sile od voznih vOOova.
1) Sopstvena teZina konstrukcije
Сlап 8.
POO sopstvenom teZinom konstrukcije, u smislu ovog pravilnika,
podrazumeva se tezina svih delova noseee i oslonacke konstrukcije
(nosaci, oporci i sl.).
Sopstvena teEna konstrukcije izracunava se prema projektovanim dimenzijama i zapreminskim masama datim u tabelama u standardu JUS U.С7.12З.
Sopstvena teEna konstrukcije izracunata prema stvarnim dimenzi јата mora se uporediti sa pretpostavljenom tezinom.
Proracun objekata iz сlапа 1. ovog pravilnika mora da se ропоуј
ako је razlika izmedu racunskih уеlјсјпа sopstvene tezine i stalnog tereta s kojim је vrsen proracun i stvarnih velicina уеса od 3 % u odnosu па ukupnu уеНсјпи uticaja па konstrukciju ili пјеп deo.
2)
Tezina ostalih delova teretaСlап 9.
Tezinu ostalih delova tereta сјпе:
1) tezina gomjeg stroja pruge (§јпе, pragovi, sigurnosne §јпе, zastor i sl.), sa elementima datim u tabeli 1;
2) zapreminske mase materijala, prema standardu JUS u.С7.12З; З) па zasvedenim mostovima: tezina сеопЉ zidova i ispune izmedu СеопЉ zidova, а za оЬаlпе stubove i tezina kamene naslage iza stubova koja se nalazi па istom temelju izmedu paralelnih krila. Ako је objekt zasut nasipom, uvodi se i pritisak zemlje;
ТаЬеЬ 1 TeZine ро јоопоm koloscku (kNJm) 1. Тјроуј уоznјЬ §јпа а) UIC 60 ... . . ... ... 1,20 Ь) UIC 49 ... 0,98 с) UIC 4S •....•...•...•...•...•. •..•.•... 0,90 2. Kolose6U ргјЬос ... ... ... . .... 0,40 3. Armiranobetonski pragovi ... 4,58
4. Mostovski drveni pragovi duZine 2,60 m ... ... 2,70 S. Sigumosne §јпе - шimа se пјЉоуа stvarna teZina, а kolosecni ргјЬос рсеmа
4) tezina svih predmeta koji su postavljeni па most, odnosno koje most nosi.
Od tereta iz stava 1. ovog clana тосаји se posebno izdvojiti oni
koji se ponekad mogu ukloniti (tucanik, kod optereeenja prednapregnu
tih mostova).
3) Stalni pritisak zemlje
Clan 10.
Stalni pritisak zemlje kao stalno optereeenje па zidove i stubove, па njihove temelje i krila uzima se и proracun рсета stvarnoj raspodeli tog optereeenja, i to:
1) stalan vertikalni pritisak zemlje је tezina zemlje koja lezi па horizontalnim i nagnutim povr�inama objekta, povecana stalnim opte reeenjem па povr�inu zemUe. U proracun se uzimaju tezina zemlje i
optereeenje koji se nalaze nad povr�inom osnove dela objekta koji se
proracunava;
2) pritisci zemlje па stubove i zidove usled stalno prisutnih
zemlja-nih masa i eventualno optereeezemlja-nih temelja mogu biti:
а) aktivan pritisak zemlje - Еа;
Ь) miran pritisak zemlje - Ет;
с) pritisak zemlje usled zbijanja
-
EZ;
d) potisak zemlje - Ер.
Aktivan pritisak zemljc, u smislu ovog pravilnika, jcstc najmanji pritisak koji nastupa usled sopstvene tezine tla i optereeenja па tlu iza objekta. Aktivan pritisak zemlje uzima se kod popustljivih delova objekata koji se mogu tako zakrenuti ili pomeriti da и tlu nastupe
klizne ravni. Pokreti zida dovoljni za nastanak aktivnog pritiska јаУlја ји se, ро pravilu, kod slobodno pokretljivih gradevinskih objekata па
rastresitom zemlji�tu i kod ro�tilja па �ipovima. Kod raznih zidova, и slucaju srednje gustih do gustih nevezanih vrsta (lа i u slucaju krutih do polucvrstih vezanih vrsta tla, aktivni pritisak uzima se и obzir;
1) kada tangens ugla obrtanja oko tacke и nozici dostigne velicinu 0,002;
2) kada tangens ugla obrtanja oko tacke и temenu dostigne velici nu 0,005;
3) kada se pri paralelnom pomeranju stuba ili zida ostvari pomera
nje U = 1/1 000 visine stuba ili zida.
Miran pritisak zemlje, и smislu ovog pravilnika, jeste pritisak od uticaja neporemeeenog tla i opterecenja па tlo iza objekta, bez pokreta nja zida.
12
Miran pritisak zemlje izuma se za proracun kod delova objekata сјја је veza sa susednim objektom tako kruta da pokret и smeru pritiska zemlje nije moguc, npr. kod konzolnih krila, zatim kod оросаса sa izrшпim U iIi L-oblikom osnove temelja, ili kod krutih objekata izmedu zidova temeljne јате. Оуај pritisak se uzima и proracun i kod delova objekata kod kojih treba da se spreci svaki pokret и pravcu pritiska zemlje i kod onih koji su fundirani neposredno па nepopustlji vom stenovitom tlu, tako da је pokret и smeru pritiska zemlje nemoguc. Navedeni uslov se primenjuje u izuzetnim slueajevima, i za delove objekta koji su postavljeni preko krutog temelja od §јроуа па steni.
Pritisak zemlje usled zbijanja ispune iza zida uzima se и proracun: 1) za krute nepomerljive delove objekta (kod kojih se racuna sa mirnim pritiskom tla)
Pz= 40 kN/m2
2) za pomerljive delove objekta (kod kojih se racuna sa aktivnim pritiskom tla)
Pz = 25 kN/m2•
Vrednost pritiska zemlje usled zbijanja uzima se u proracun ako је оуа vrednost veca od drugih stalnih pritisaka zemlje. Оуај pritisak se uzima da dcluje па povr§inu koja sc zbija. Ovaj pritisak se ne supcrpo nira sa vrednostima drugih pritisaka zemlje (slika 1).
-u
\.\
Pz>Pa(Pm)
-N 'ё�
"-v 'u .
---'
�\
v'-\�
.
v � а.ne: uperponl
о га se Slika 1-
Pritisak итlјеPotisak zemlje (otpor tla, pasivni pritisak), u smislu ovog pravilni ka, jeste najveei pritisak zemlje koji nastaje od sopstvene tezine tla i optereeenja па tlu kada se objekat u potrebnoj meri pokrene prema
zemlji. Smanjeni pasivni pritisak zem1je nastupa pri nedovoljnom ро kretu zida i mапјј је od pasivnog pritiska ili је уееј оо mimog pritiska zem1je. za puno aktiviranje potiska potrebno је vi§estruko уеее pomera пје objekta u odnosu па velicine deformacija оо aktivnog pritiska.
Clan 1 1 .
Ugao trenja izmedu zida objekta i tla (ispune) zavisi od hrapavosti
zida, оо nagiba terena iza zida, od karakteristika итlјапе ispune, i оо
mogucnosti pokreta izmedu zida i tla.
Као granicne vrednosti ugla trenja р koriste se уеНсinе date u tabe1i
2
.
Tabela Z
Hrapavost dOOime povr§ine zida Nevezana i vezana
t1a
Grubi zidovi (neobradene i nazubljene povr!ine beto
�ljJca i drveta) p�2/3 ср'
Manje grubi zidovi p� 1/3 ср'
Zid sa bitumenskim premazima i sa izolacionim sloje. ујта оо bitumenskih materija ili rastegJjivih pJastie· niћ materijala, u slu�ju jako masne ispune ј u slu·
eaju јаЈсо rasJcva!enog (Ја р-о
gde је ср' raeunska vrednost ugla unutra!njeg trenja dreniranog (lа.
Мапје grubim zidovima smatraju se i obloge stubova оо postoja nih plasticno nedeformabilnih рlоса od sintetike, kao i zidne povr§ine od vrlo gustog betona izradenog јzз oplate оо struganih i nauUenih drvenih talpi ili od ееliспјЬ ili glatkih sintetickih рlоСа.
Obicni izolacioni premazi, koji nisu izradeni па Ьзzi bitumena ili plasticne sintetike, пе uticu па svojstva zida, odnosno па ugao trenja. U slueaju fundiranja па steni ne uzima se obzir uticaj trenja zida i tla.
Karakteristicne уеliсјпе tla OOreduju se па osnovu geomehanickih ispitivanja.
Ako se za OOredena gradevinska podrucja rаsроlш karakteristika та tla koje su ФЫјепе ranijim geomehanickim ispitivanjima za grade vinske objekte u susedstvu, опе se mogu primeniti ukoliko se mogu pretpostaviti ravnomerna svojstva tla. Ako navedeni podaci nedostaju, mogu se uzeti prema standardu JUS U.C7. 1 23, ali samo za prethodne proracune.
Pritisci zem1je па zasvedene objekte i cevi uzimaju se u proracun prema stvarnom stanju slojeva zem1ji§ta, а prema metOOama mehanike t1a.
Сеуј mogu biti ро vrsti krute, polukrute i savitljive, а ро funkciji
-cevi sa pritiskom i сеуј bez pritiska.
Ako nedostaju bliZi pOOaci о slojevima i visini nadsloja, za prora cun se uzimaju:
1) za vertikalni pritisak - pritisak итlјапе prizme visine do
h = 3 .
L' (L'
- otvor objekta) ;2)
za boCnј pritisak - Ьоспј pritisak итlје optereeene slojemитlје visine do h = 3 .
L'
iznad temena svoda.Сlап
12.
Vrednosti aktivnog, mimog pritiska zem1je i potiska итlје racuna ju se prema grafickim i analitickim metOOama mehanike На. Odrediva· пје уеliсјпе aktivnog, pasivnog i mirnog pritiska итlје analitickim putem, ро pravilu, zasniva se па metodi granicnih vrednosti ро Cou lombu, uz sledeee pretpostavke:
1)
objekat је krut, tj. pomeranja su moguCa usled obrtanja u nozicii temenu i usled paralelnih pokreta; 2) povr§ina klizanja је ravna;
3) temeljno tl0 је homogeno;
4)
komponenta pritiska od uticaja kohezije uzima se u obzir samo ako se dоkш da је to realan unutra§nji otpor На prisutan u svim uslovima eksploatacije objekta.Еаћ, ph =O,5·'Y · h2 · Kagh, pgh+h · C' · Kach, рсЬ Еау, рУ = ЕаЬ, ph· tg (aa, р - а)
К h ag , pg = h
[
cos2 (q>'±a)2 1 + sin (q>' ± дар) sin (q> + /3)
Ј
2cos а · - cos (а - дар) cos (а+ /3) КасЬ, рсћ 2 · cos q>' . cos /3 . (1 - tg а · tg /3) . cos (а - да, р)
1 ± sin (q>' ± дар + а+ /3)
gde је:
Еа, р = -_"':""':'_-cos (а - да, р) Еаћ, рћ
Ео = ЕоЬ = О,5 · Ь2 · 'Y· (l - sin q>1 Eagh - horizontalna komponenta aktivnog pritiska, Epgh - horizontalna komponenta pasivnog pritiska, Kagh - koeficijent aktivnog pritiska,
Kpgh - koeficijent pasivnog pritiska, Касћ, рсћ - koeficijent иa:�ea kohezije,
Еоћ - horizontalna komponenta mirnog pritiska, 'у - racunska vrednost specificne teZine tla,
<р' - racunska vrednost ugla unutrasnjeg trenja dreniranog tla, h - visina zida па koji dclujc pritisak zemlje,
да - ugao trenja izmedu zida i tla,
ех - ugao nagiba zida,
� - ugao nagiba povr�ine terena,
с' - racunska vrednost kohezije dreniranog tla.
Ako је teren horizontalan, povr�ine zida vertikalne i ugao trenja о zid да = О velicine sila su:
ЕаЬ = 0,5 · ћ2 • 'у. tg2 (45 -0,5 · <р) - 2 · ћ · с' · tg (45-0,5 · <р)
Ерћ = 0,5 · ћ2• 'у. tg2 (45 + 0,5 · <р') + 2 · ћ· с' · tg (45 +0,5 · <р')
Еоћ = 0,5· ћ2• 'у. (l - sin <р)
gde se ueesee kohezije uzima u obzir samo u slucajevima iz stava 1 .
ovog clana.
Obrasci iz ovog clana primenjuju se samo:
1) ио su za aktivno optereeenje od pritiska zemlje primenljivi pri ug10vima trenja о zid дa �O za ugao nagiba zida:
+ 100 � ех � + 200 za О � � � <р'
+ ех тјп�ех� 100 za - <р' ���<p'
pri uglovima trenja о zid да < О za ugao nagiba zida:
+ ех тjn�ex� + 200 za -<p'���2 · <p'/3. Granicni ugao se dobija iz оЬгмса:
cos <р'
tg ех тјп = ---;===== . , sin (<p' +�) SID <р + .
(
'f.I.)
SID <р -t'2) ako se za pasivno optereeenje od pritiska zemlje mogu primeniti: а) kod uglova trenja о zid др � О
- za <р' � 350 kod povrsina zidova od betona ili eelika, - za <р' � 350 kod nazupeenih povrsina zidova;
Ь) kod vertikalnog ili ncgativnog nagnutog terena (slika 2) kod uglova trenja о zid др > О
- za <р' bez ogranicenja. 16
u slueajevima koji nisu navedeni u ovom clanu mora se racunati sa zakrivljenim ili prelomljenim kliznim ravnima.
Eph EPY
�
Ер HORIZONTAlA�
O ... !!> HORIZONTALA -==-_0----' � hh -----Ј. UGAO NAGIBA ZIDA
� UGAO NAGIBA POVRSINE TERENA Ь UGAO TRENJA О ZID
Еоу
Slika 2
-
Pravila predznaka uglova za prora(!un aktivnog i pasivnog pritiska zemlje4) Stalni pritisak vode
Сlап 1 3.
Pritisak mјrnе vode smatra se тјгпјт optereeenjem, а u proracun
se uzima samo onda kada svojim delovanjem poveeava ukupno delova
пје koje se ispituje i tada se uzima njegova najveea vrednost. Ako deluje
rasterecujuee, тои se uzeti u proracun ио postoji dokaz da је to
delovanje stalno.
Pritisak tekuee vodc uzima se u proracun kao mirna horizontalna sila koja se racuna iz obrasca:
P = 0,5 1 5 · k · V2
gde је:
Р - pritisak u kN/m2,
k - konstanta koja zavisi od obIika eela stuba mosta i iznosi: 1 3/8 za kvadratni oblik; 1/2 za ugaoni oblik (ugao 300 i тапје) i 2/3 za kruZni oblik;
V - Ьпјпа vode u m/s.
Pritisak tekuee vode щјmа se u proracun u kombinaciji sa pritis kom тјrnе vode.
Za uticaj uzgona, u proracun se poscbno uzima velicina uzgona uz пајуј�ј i najnifi nivo vodc, ili podzcmne vode.
5)
Sile od voznih vodova Clan 14.Za vozni vod koji је pгjcyг�cen па konstrukciju mosta јlј stub kontaktne mreZe па mostu ргј proracunu se uzima u obzir sila оо 20 kN u ргауси voda.
2. Opterecenja od prednaprezanja Clan 15.
Sile prednaprezanja usled projektnib uslova oslanjanja ili prethod nog opterecenja uzimaju se u proracunu рсета propisu о tehnickim тесата i uslovima za prednapregnuti beton.
3. Uticaji skupljanja i tocenja betona
С1ап
16.
Uticaji skupljanja i tecenja kod armiranobetonskih mostova uzi maju se u proracun ргета propisu о tehnickim normativima za beton i armirani beton.
Za mostove оо prednapregnutog betona i spregnute mostove оуј uticaji se uzimaju ргета OOgovarajucim propisima za proracun tih konstrukcija.
4. Pokretno optereeenje оо voza Clan 17.
Za proracun i kategorizaciju objekata па prugama normalnog koloseka koriste se sledeca opterecenja:
1) za projektovanje поујЬ objekata:
�тa optereeenja UIC7 1 (ргета clanu 18. ovog pravilnika); - �ma SW/O (рсета clanu 20. ovog pravilnika);
- klasifikovana �eтa optereeenja UIC71 (ргета clanu 19. ovog
pravilnika);
- �тe te�kih vozila SW/l i SW/2 (рсета Сl. 2 1 . i 22. ovog pravilnika);
- 2) za kategorizaciju postojecih objekata:
- �тe vozila za kategorizaciju objekata (рсета clanu 22. ovog pravilnika);
- �тe te�kih vozila (рсета clanu 21. ovog pravilnika).
Uticaji dobijeni оо �тa optereeenja utvrdeni ovim pravilnikom mnoze se dinamickim koeficijentom koji је dat u сlапи 25. ovog
pravilnika.
Sema opterecenja и 1 с 71 С1ап 18.
Sema optereeenja UIC 71 koristi se kao idealizovano projektno optereeenje па magistralnim i ostalim prugama 1 reda (slika 3). Sema se postavlja па most јlј па delove mosta, tako da trazeni uticaji (momenti
80kNJm 50kN 250ktl 50kM l1li 80kN/m
80kN/m "'250 kN
���т---�-o
Slika 4.
savijanja, popr�ne sile, погтаlпе sile, sile па osloncima itd.) dostignu svoje najveCe pozitivne ili negativne vrednosti (slika 4). U tu svrhu, Ьгој koncentrisanih sila �тe se, ро potrebi, smanjuje, а jednako podeljeno opterecenje rastavlja, pri Cemu se izostav1jaju opterecenja koja za trazene uticaje deluju rasterecujuee (sl. 5 do 8).
Kod jednoko1osecnih mostova sa zastorom, ргј proracunu nosecih e1emenata тоса se uzeti u obzir odstupanje od projektovane ose koloseka za ± 1 о ст. 80kN/m "·250kN 8
W
O Н/т-f*
t
*
*-+М
_с"
с
t "
Slika S.80kH/m 4·250kH 80kH/m 20 80kH/m 4·2 50kH 80 kH/m �---������---�+Ms Slika 6. 8 О kN/m 4 250k N 80kN/m 8 0 kN/m 80 kN/m
�--4---�ШW���WW�---� -Мс
3 0 80kN/m 30 Slika 7. J.-250kN &OkN/m + 30�шш��шщ
____�mш�
________ -,+т 35 35 3 5 SI.ka S.u kmi optereeenja, koncentrisane sile se za glavne nosaee kon
Rtrukcija sa zastorom smeju zameniti jednako podeljenim optereeenjem (slika 9), pod uslovom da pripadajuca uticajna povrsina јmа isti pred znak u duiini оо пајmапје 10 m.
proizvolj па
dUZlпа
156 k N/m 6,1.0 m Slika 9.proizvoljna
d u z
iпа
Kod nosecih konstrukcUa sa pragovima, а bez zastora, koncentri sane sile se smeju rasporediti svaka па tri oslonacke tacke sina (па tri susedna praga), ро datoj kmi (slika 1 О).
0,25Р
О,50Р
0,25 Р
t 1
1
1
0,60 т
1
0,60т
1
Slika 10.Za dimenzionisanje kolovozne konstrukcije sa zastorom, sema optereeenja u gornjoj јујсј kolovozne konstrukcije zamenjuje se slede сјm povrsinskim raspodeljenim optereeenjem sirine 3,0 m:
1) 52 kN/m2 па duzini 6,40 m umesto koncentrisanih sila;
2) 26,7 kN/m2 umesto jednako podeljenog opterecenja.
Za proracun mostova sa dva koloseka, kao saobracajno opte гееепје za svaki kolosek uzima se рипо opterecenje seme optere eenja.
za prora�un mostova sa yj� od dva koloseka, kao saobraeajno optereeenje шiта se пероуоlјпјјј od sledeCih slu�jeva:
1) рипо optereeenje ро dva koloseka u пајпероуоlјпјјој kombina сјјј, bez optereeenja ostalih koloseka, i1i
2) 75% od punog optereeenja па svim kolosecima u пајпероуоlјni јет роlоZзјu.
Кlasifikovana �eтa и 1 с 71 tlan 19.
Optereeenje UIC 71 dato па slici 3 тои se smanjiti Ш poveeati ро shodno odobrenoj redukciji, sa sledecim Caktorima:
l,1-n . .. 0,75; 0,83; 0,91; 1,00; 1,10; 1,21; 1,33 . . . 1,1-n gde
је
"п" prirodni broj.Za prora�un sa redukovanom §етот UIC 71 primenjuju se odred
ье �Iana 18. ovog pravilnika.
Ako se primeni klasifikovana §ста, sva optereeenja koja su u funkciji od �me UIC 71, Ш su iz пје izvedena (centriCugalna sila, bo�nj udar, sila kocenja, udar Zelezni�kih vozila, sila iskliznuca Zelezni�kih vozila, posredni uticaji preko (lа па objekat), mпод: se primenjenim Caktorom klasifikacije.
133 KN/m'
11111111111111111111111
l
15.0m
l
5.3
m1
1 Slika 11.133 KN/m'
11111111111111111111111
l
15.0m
l
11
Sema opterecenja SЩО tlan 20.Objekti sistema kontinualnih nosa� sa роlјјта raspona od 5 do 35 m, koji se projektuju za §сти optereeenja UIC 71, mосаји se proveriti i za §еmи SW/O, а prema st. 2. i 3. �lana 21. ovog рсаУil nika.
Seme teskih vozi1a
tlan 21.
za projektovanje i kategorizaciju Zelezni�kih mostova koriste se
,сте teskih vozila SW/-2, SW/O, SW/l i SW/2 (slika 12) koje pokrivaju 12, 20, 24 i 32-osovinska vozila za prevoz specijalnih tereta.
110 kH/m' 110 kH/m'
11111111111111111111111
11111111111111111111111
1
15.0 m�
5.3 m�
15.0 m�
133 kH/m' 133 kH/m'11111111111111111111111
11111111111111111111111
150 kH/m' 15.0 m�
5.3 m1l
15.0 m�
150 kH/m'111111111111111111111111111
1111111111111111111111111111
, i 7.0 т' il
.17.0 т' 1l
150 kH/m'111111111111111111111111111111111111111111111
�
25.0 т',l
7.0 т' 150 kH/m'1111111111111111111111111111111111111111111111
l
25.0 т'l
1 1Slika 12 -Seme tсШh vozila
SW/-2
SW/O
SW/l
SW/2
Pri projektovanju поуљ objekata iz �lana 1. ovog pravilnika, па magistralnim i svim поујт prugama koriste se �тe SW /1 i SW /2.
Za kategorizaciju objekata iz �Iana 1. ovog pravilnika koriste se �тe teskih vozila.
&mе teskih vozila koje se koriste pri prora�unu пе smeju se skracivati пј deliti, а sama sema se пе kombinuje istovremeno sa yи�njm vozilom i ostalim teretnim kolima. Pri (от se u prora�un istovremeno uzimaju uticaji samo od jedne §сте teskog vozila.
Dinamicki koeficijent u �mj teskog vozila је isti kao za §сти UIC 71.
Pri projektovanju visekolose�nog mosta, potrebno је proveriti jedan kolosek sa §сmот teskog vozila, jedan kolosek sa semom UIC 71, а ostaIi koloseci su neoptereceni.
Uticaj dobijen od �eme te�kog vozila uporeduje se sa uticajem od
�me UIC 7 1 i za proracun se uzima merodavna vrednost.
Specijalna kola data u odredbi UIC 702, kao i kategorije mosta S2 i SЗ iz tabele 16, potpuno su оЬиЬуасепј �mom opterecenja UIC 71.
Seme vozila za kategorizaciju objekata
Сlап 22.
Рп
proracunu postojecih objekata koriste se �eme optcreeenja vozova sastavljene od merodavnih уиспЉ vozila i teretnih kola za odgovarajucu kategoriju objekata, ротпоипе dinamickim koeficijen tom iz сlапа 26. ovog pravilnika. Sema optereeenja realnog vozila sastoji se od dve lokomotive i "п" vagona. Као merodavno уиспо voziilo uzima se najteia lokomotiva koja saobraca па prugama odgova rajuee kategorije (А -D4). Seme meroda упЉ уиспјЬ vozila i teretnih kola date su па sl. 1 3 i 14. Seme merodavnih уиспЉ vozila date su па osnovu serija lokomotiva u primeni па jugoslovenskim z.eleznicama (slika 15).Optereeenja iz �me postavljaju se tako da izazivaju пајуесе uti саје, рп Сети se, ро potrebi, broj koncentrisanih sila vagona sma
пјије, jednako podeljeno optereeenje vagona se rastavlja, а broj
УиспјЬ vozila mои se, ро potrebi, smanjivati.
РП
tom se jedandeo uticajne lјпјје moze ostaviti neoptereeen ako to izaziva пајуесе uticaje.
КАТЕОО
RIJA А'-А" А 24MERODA VNA VUCNA VOZILA
РО
KATEGORIJAMA MOSTOV А . OPTERECENJE РО РО OSOVINI(KN DUZINI(КN/I' 140.0 52.0 17QO 59.0VUCNO
VOZILO
LOK. 7 31-000/100:-!9.5Ј !�
,
�2S!] , 2.52 ,!I�O 'НО1
,
� '! � � , LOK. бб' /greja пје /f-l
1
1
1
t1a5
',1 � 17.00 '22 f sa� 1"'2 Q , 1 'г1
1--)
� 185�
',Iб �КАТЕОО'
OPTERECENJE vRIJA РО РО
VUCNO
VOZILO
OSOVINI(KN DUZINI(КN/M 180.0 60.0 81 190.0 50.0 82 190.0 66.0 С2-С4 200.0 60.0 200.0 60.0 02-04 210.0 66.0 KATEGORIJA PRUGE NA КОЈОЈ мо2:Е SAOBRACAТI A-D4 A-D
4
B1-D4 В2-О4 C1-D4 Dz-D4 LOK. бб1-100/200/300f-�
�Ja�
1
�
1 1 ,169 ' 'ј 1202 i 1,(---1
1.!
1;
25 1 1 , Z Z 1 1 18.50 'КD ILI 15.50 5.0t
!
1,202 1,1 �9 I 1!---i
" '!81. 1 1 , ,�
!�
" d 2z ј25 1, LOK. Ц1-000/1О0/200/500 1�l
t
г ·2.35 ',1.70 ,f-l
, LOK. бб51
1
,,2.11 r L О К.4б 1l
l
, 2.5 1 'Ц5 ' 1 �.1 " '. LOK. 451 17.79!
5.'7 r .2.14 ' 19��l
б.1Q 1 21 1!
1!
1-Ј
, 1 1.70 ! 2.35 , 1 I 11-Ј
f \225',25 � � 1f-! !
!
}
25 '\ 1,2.25 1 \ 2.1 '1 1. I9JIQ б.10 1l l l--)
,2.1 ,225' 1 1 , 25 't
If----!
�2ЭZ'э.z
1 Slika 13.1 !
ILIt 1
12.��O
1 2 S5, 3__ \ 2 55 \ >ј 1 ., 1 LОК.4б2 SERIJE LOKOMOTIYA!-Ј
. 1 32 I 2ЗZ} SERIJE LOKOMOТIYA 731-000/100; 732-000/100/200 641-000/100/200; 642-000/300; 641-300; 642-100/200; 643; 743; 644; 645; 662; 664-000; 644-000 (sa grejanjem); 666; 761; 733; 734-000. 744; 342; 441-000/100/200/500; 661-000/400; 644; 661-100/200/300; 664-200; 734-100. 362-000/100; 663; 665. 341; 441-300/400/600/700/800; 442; 667; 363; 461. 462 Sllka 14. 25Kate gorlJa А 81
В2
С2
сз
С4
02
Dз
04
Optere6en је ро 080- ро duz-vini Р пот metru [kN] р [kN/ т]160
1&0
200
200
200
225
225
22550
50r�Qj ';'--.f1
--
,
-
�
·
-'<..
�о
.
--
�
r
1.Ю'-"QL-+-t 1.5-!!Ьо-+!
,Е! ,.во�I_�I�-,-::=--_--,lL.I..6�о�!....:...I.50=-=--;l
б4е!
l.w�l
_ --:-:-,�
'"'=':
�:---_--,IL:;I
.::.:ВО�l "'::';I
.
·
50=-=--;l
72 64 72t�i
I�l�
__12_5
.
:_�---L+_'
.
8_0Ll_'
.
S_О�1
}5� 1.
8=o_'I'----:,..:..;.;:==�о'---'Ir....:.;lw=-.Јl-""".5Qч�
r
·
5Q
1
1.80=-'1'----=,g�:��о---'lL.::I.ђQ
>:><...I
*�I
..:<>50�1
rщ
1.8О�1L-
__,.:.:..�
.���=---Ll.:=Il>�О.Ll-:.:I.s�о�
.
1
јl'.so1I.80�+t....---:=::5.9'70 :__-
--L.!
11.ЬС.ђQul� I.5:о/.1о0i...i
1
.. 12-50
�
Slika 15. - Merodavna teretna kola ро kategorijama mostova
а = razmak osovina u obrtnom postolju
Ь = razmak izmel!u spoljne povr�ine odbojnika i najbIif.e osovine с = razmak izmel!u unutr�njih osovina
tlan 23.
Pokretno optereeenje za nasute noseCe konstrukcije i potporne zidove preraspodeljuje se па sledeci nacin:
1) saobracajno optereeenje za nasute konstrukcUe smatra se ро vrsinskim optereeenjem u gornjoj јујсј konstrukcije. Velicina
povrsin-. kog opterecenja zavisi od visine nasipanja hu• Visina nasipanja hu је odstojanje оо gornje јујсе praga do gornje јујсе nosece konstrukcije, s lim sto se nasutim noseeim konstrukcijama smatraju konstrukcije kOO којЉ је hu > 0,50 m. Sa izuzetkom noseeih konstrukcija od prefabriko
vanih profilisanih eelicnih elemenata, уеН6па povrsinskog opterecenja uzima se iz tabele 3.
Povrsinsko optereeenje u podufnom pravcu koloseka uzima se za
proracun:
а) па duZini 6,40 m vrednosti рl (ЬЈ iz kolone 3, odnosno 6 u tabcli 3, Ь) izvan podrucja 6,40 m vrednosti р2 (hJ iz kolone 4, odnosno 7 u 'аЬеlј 3.
Povrsinsko optereeenje upravno па kolosek uzima se za proracun: а) kod сеуј prema koloni 3, OOnosno 6 iz tabele 3 па sirini koja se dobija pod nagibom 1: 1 (slika 16);
Slika 16.
Ь) kod drugih nasutih nosecih konstrukcija: - па sirini Ь (hu) sa vrednostima 'аЬеlе 3;
- izvan sirina Ь (hu) do nagiba 1: 1 sa O,3-strukim vrednostima tabele 3.
ТаЬеlа 3 SIRINE RASPODELA Ь (Ь.) U m 1 POVRSINSKA OPТERECENJA р (Ь.), U kN/m2
коо NASUТIН NOSECIН KONSTRUKCIJA
ћ. (т) za jedan kolosck za dva koloscka
Ь (Ь.) рl (Ь.) р2 (Ь.) Ь (ьо) рl (Ь.) p2(hJ
1 2 3 4 5 6 7
0,50 3,00 52 27 3,00 S2 27
(nastavak (аЬеlе 3)
ћ.(m) za јеdзп kolosek za dva koloseka
Ь (ћ.) рl (ћ.) р2 (Ь.) Ь (ћ.) рl (Ь.) р2 (ћ.)
2,75 4,00 39 20 4,00 39 20
5,50 7,80 20 10 5,90 26 13
10,00 15,60 10 5 10,40 15 7,50
1) Izmedu ovih vrednosti sme se vrsiti lincama interpolacija.
2) Ako se uziшаји u obzir transporti specijalnih kola, i kod raspona L>6,4Om povrsinsko optereeenje uzima se prema kolonama 3 i 6.
3) Pri prora/:unu nasutih noseCih konstrukcija sa viSe koloseka uzimaju se рипе Seme
optereeenja umesto 75% ро /:lanu 18. ovog pravilnika.
Уеliсјпа povr�inskog optereeenja kod nosecih konstrukcija od prefabrikovanih profilisanih celicnih elemenata uzima se iz tabele 4.
ТаЬеlа 4
Visina пзsјрапја Vrednost raspodeljenog орtеrееепја
ћ.(m) (kN/m2)
1,50 р = 48
5,50 Р = 30
2) opterecujuci i rasterecujuci uticaj centrifugalne sile па veliCinu vertikalnog povr�inskog opterecenja kod koloseka u krivini шјта se u оЬюс samo do visine паsфапја od hu = 1,50 m;
З) pri рсосасипи pritiska zemlje па koloseku van mosta kao uticaj па zidove июmаји se u obzir centrifugalna sila i Ьоспј udar.
Воепј udar se raspodeljuje па duzinu od L = 2· а + 4,0 т, gde је "а"
slobodno rastojanje izmedu glave praga i zida. Pri рсосасипи centrifu galne sile uzima se u obzir samo jednako podeljeno optereeenje �eтe optereeenja.
Pri рсосасипи horizontalnih sila ЬоспјЬ udara i centrifugalnih sila istovremeno se uЮта u obzir udeo pritiska zemlje od vertikalnih optereeenja koji deluju па objekat. Princip рсосасипа izзЬсап za рсоса сип zemlje koristi se i za ova optereeenja.
Oblik raspodele opterecenja prikazan је па sl. 17 i 1 8.
Na slici 17 prikazan је pritisak zemlje usled centrifugalnih sila i ЬоСпЉ udara superponiranih sa horizontalnim udelom vertikalnog saobracajnog optereeenja bez nadvisenja krivine, odnosno bez preras podele vertikalnog saobracajnog opterecenja ро �јпата.
28 O.sOm ispod Slika 17. р = 3,0 т· р' (kN/m) koloseka ЕарЬ = Р . tg (45 -<р' . 0,5)
ВОСНА
SILAPH+S
Р '=S2KH/m2 еарь (р', Рь, S') = 2·(E.phR
+РЬ + S')fh;,Na slici 18 prikazan је pritisak zemlje usled centrifugalnih sila i ЬоСпјЬ udara superponiranih sa horizontalnim udelom vertikalnog
sao-Slika 18.
bracajnog optereeenja sa uticajem nadvi�enja krivine, odnosno sa рсе raspodelom vertikalnog saobracajnog optereecnja ро sinama.
р = 156 kN/m koloseka Рl = 1,5 ' Р'1 = р · (а2 - 2 · и ' Ь)/(2 ' а2) + рь ' {h + O,7)/a (kN/m) koloseka Р2 = 1,5 ' Р2 = Р ' (а2 - 2 · и ' Ь)/(2 ' а2) -Рь . (Ь + 0,7)/а (kN/m) koloseka Е.Р1ь = Рl · tg (45 - <р' · 0,5) Е.р2ь = Р2 . tg (45 - <р' . 0,5) е.ь (Р1 ' Рь, S') = 2 · [Е.р1ь + Р'l . (Рь + S')/p ]јЬРI е.ь = (Р2' Рь' S') = 2 ' [Е.р2Ь + Р2 ' (Рь + S')/p]/hp2
Pojedine velicine па sl. 17 i 18 znaee:
р - vertikalno saobracajno optereeenje (linijsko optereeenje) ро duZnom metru koloseka,
Рь - centrifugalna sila ро duznom mestru koloseka, U - nadvi§enje,
а - �irina koloseka 1,50 m,
h - teZi�te §inskog vozila od gornje јујсе '§јпе (GIS), S' - boCni udar ро dшпоm metru koloseka,
<р' - efektivni ugao trenja za efektivni normalni пароп, Р1 ' Р2 - optereeenja spoljasnje i unutra§nje §јпе.
Сlап 24.
Kod ieleznicko-drumskih mostova, pored optereeenja od voza, za proracun se uzimaju i uticaji od drumskih vozila prema propisu о tehnickim normativima za odredivanje velicina optereeenja mostova, s tim da se optereeenja uzimaju и пјЉоуој najnepovoljnijoj kombinaciji ро konstrukciju.
5. Dinami�ki uticaji
Clan 25.
Dinamickim koeficijentom
($О)
obuhvataju se dinamicki uticaji od §еmе pokretnog optereeenja (od voza). Оујm koeficijentom mnoze se svi uticaji и presecima i па osloncima koji poticu od staticki delujuceg pretpostavljenog pokretnog opterecenja koje deluje па most (momenti, presecne sile, sile па osloncima itd.).Sile па osloncima mosta mnoze se dinamickim koeficijentom kao i kod proracuna lezi§ta, eelicnih oporaca i eelicnih stubova do gornje јујсе temelja.
Dinamicki uticaji пе uzimaju se и obzir za: 1) stalna optereeenja;
2) optereeenja od centrifugalnc sile;
3) saobracajno opterceenjc па pc§ackim stazama;
4) dopunska i posebna optereeenja;
5) dokaz deformacije (ugibi, pomeranja, okretanja i sl.); 6) masivne oporce, masivne stubove, temelje i pritiske zemlje;
7) dokaz stabilnosti konstrukcije (odizanje, preturanje).
Dinamicki koeficijent se пс рлmспјије пј onda kad se njcgovom "potrebom dobija уееј koelicijent sigurnosti.
Dinamicki koeficijent ($О) ne zavisi od vrste konstrukcije objekta.
Оп је isti za noseCe konstrukcije od armiranog i prethodno napregnutog
lюtопа, za eelicne konstrukcije, za spregnute konstrukcije i za ubetoni I'Iшс eelicne nosaee, s tim §to se razlika ne pravi ni kod mostova sa
IItstorom i bez zastora.
Velicina dinamickog koeficijenta
($О)
zavisi od merodavnih duzina1.$0 za pojedine delove nosecih konstrukcija. Duzine L$O date su и tabeli 5.
Tabela S
Redni Delovi noseCe konstrukcijc Vrste mostova МеГodаупе du�ne L0
Ьгој
Kolovoz (otvorcn i zatvoren)
1 POOufni nosaёi i podufna rcbra Razmak роргсспјЬ nosaea + 3 m 2 Роргеепј nosaёi bez dejstva Dvostruki razmak popreenih nosaea
ro�ti1ja + З m
З РорсеСпј nosaёi sa dcjstvom Raspon glavnih nosaea јlј dvostruka
ro§ti1ja duiina (уш i za ксајпје роргсёпе nosaec)
poprccnih nosaea (uzcti тапји vrcdnost)
4 Ксајпјј рорсeenј nosac (bez Као za роргеепе nosaёe bez dejstva
ro�ti1ja) ro�tilja
5 Коnzоlе podишЉ nosaea Као za podише nosaёe
6 Коnzolе popreenih nosaea Као za рорсеепс nosaёe (гоопј Ьгој 2 do 4)
7 Vertik:ale reJetke i stupci optereeeni Као рорсеспј nosaci (redni Ьсој 2 do 4); saшо рсеко рорсеепјЬ nosaea u podи�noт smeru dvostruki сazшак
vclaljk:i
8 ММиpodldпј i тМирорсссni Razmak озlопаёкЉ позаса nosaёi
9 Kolovozni lјт zatvorenih ёelicnih Razmak podufnih геЬага, OOnosno
коlоуои сazшак роргеепЉ nosaea (zavisi оо
ргауса по§епја)
10 Kolovozna ploea masivnih nosecih Dvostruki raspon za svaki рсауас по§епја.
k:onstruk:cija (proizvoljno 081а- пе уј§е оо га8ропа glavnih nosaea пјапје)
Naslavu lаЬеIс: 5.
Rc:dni Dc:lovi noseee konslrukeije Vrsle moslova Merodavnc: dufine Lj21
broj
Kolovoz (otvoren i zatvoren)
11 Воспј zidovi i kolovozna рlш Raspon kolovoznc: рlОСе
armiranobetonskih okvira
12 Konzole masivnih kolovoznih Raspon kolovoznc: plOCe u pripadajueem
рlш praveu поЈепја
13 Vebljke Cetvorostruki podufni razmak vdaljki Glavna поseCз konstrukeija
14 Jc:dnokolo�a поseCз konstruk- Raspon gJavnih nosa�
cija
Greda па 2 (dva) oslonca
15 Kontinualna greda па мп" роlја L_=(L, + Ll + L1 + L.)/n raspon gJavnih nosa� п = 2 3 4 � 5 otvora Lj21 � L"'kl Lj21 = 1,2 1,3 1,4 1,5 х
L_ gde је Lp � maks L1 16 Luk, ukrueenje Langerove grede Роlоујпа raspona
17 Vikkolo�na поseCз konslruk- Dvostruka vrednost dufine odredene
cija prema rednim brojevima od 14 do 16
Oslonacke konstrukeije
18 СеliCni stubovi, oslonacki okviri, Raspon nalefueeg elementa mostovske
podvlake, IefiJta, zgJobovi, leZi�Di konstrukeije
kvaderi i grede, lefiJta, zategnutc:
kotve, pritisak ispod le-liЈtа i pritisak izmc:du lепЈпјЬ kvadera,
odnosno greda i zida
Merodavni dinamicki koeficijent pri superpozieiji паропа
19 Ako se ukupan пароп jednog elementa konstrukeije mosta sastoji od udela ујЈе nosecih funkeija tog elementa (npr. kod kolovoznih рlоса iIi poduznih nosa�), а treba ih racunati i za sadcjstvo sa gJavnim nosacima, za svaki udeo vш za njega merodavna vrcdnost Lj21. Od toga sc izuzima rcdni broj 3 (popreeni nosaCi sa dcjstvom roJtilja).
Za brzine korakom (У = 10 km/h) uzima se 0 = 1,00.
Vrednost dinamickog koeficijenta za �ти optereeenja UIC 71 i
�тe teskih vozila dobija se koriscenjem merodavne dufine iz tabele 5 ротоси sledeeeg obrasca:
cf> =
1 , 4 1- +[}/ �2 0 = 1,44 + 0,827ti
- 01 2J
L0
-0,2f'.
Пыр
�!
pri Сети је 0 u granicama 1,0 :S;; 0 :s;; 1,67.
Vrednosti dinamickih koeficijenata mogu se uzeti i iz tabele 6. 32 ТаЬеla 6
"р!. "
3,61 4 5 6 7 8 9 10 11 12I-..E'
1О" 1,67 13 1,62 14 1,53 15 1,46 16 1,41 17 1,37 18 1,33 19 1,31 20 1,28 22 1,26 24 1'--Qj 1,24 1,23 1,21 1,20 1,19 1,18 1,17 1,16 1,14 1,13 I .И" 26 28 30 35 40 45 50 55 60 � 65,_У
1,11 1,10 1,09 1,07 1,06 1,04 1,03 1,02 1,01 1,00 Za nasute noseee konstrukcije dinamicki koeficijent se odreduje па IcdeCi пасјп:1) kod cevi otpornih па savijanje proizvoljnog precnika i glatkih
ц'уј
neotpornih па savijanje precnika :s;; 1,50 т0 = 1,40 -0,1 (hu - 0,50) � 1,0
2) kod ostalih cevi i drugih nasutih noseeih konstrukcija 0n= 0 - 0,1 (hu - 0,50) � 1,0
Dinamicki koeficijent se uzima prema opstoj formuli ili iz tabele 6, , sa L0 prema sledeeem:
{
otvor nasute cevi
L0 dvostruki otvor kod nosecih konstrukcija slicnih svodu raspon nasute noseee konstrukcije
Za dimenzionisanje poprecne armature kod nosecih konstrukcija а ubetoniranim valjanim nosaCeffi dinamicki koeficijent је 1,30.
Na pruzi za brzine (v) ispod 80 kmjh vafe smanjeni dinamicki
koeficijenti ро obrascu
0у = 1 + (0 - 1) ' У/80 gde је 0 - dinamicki koeficijent.
Dinamicki koeficijenti vaze i kod provizornih mostova i mostova u prikljucnim kolosecima.
Vrednosti dinamickih koeficijenata za seme vozova pri kategoriza
сјјј objekata izracunavaju se prema sledeeem:
gde је: С' = К/(1 - К + К4) К = У/(2 ' По ' L0) f= 1 + f' +0,5" (' = а ' 0,01 [56 ' e(-L0- 100) + 50 · (по' L0/80 - 1) ' e(-L0-.юо:Ј 33
�II! ј("
" Iko k (lЈI с о<llЮlli пн pcrfck (ап kolosek,
(Н 111'11 "ојј (' щ11ю1i1 па uticaje nepravilnosti koloseka,
ја V / 1 111111 (:111 br.l.inc do 80 km/h), н 1 ,0 IJIIII (:l!I br.line preko 80 km/h),
I.С 1 IТIcrodavna du�ina elementa i1i mosta uzeta iz tabele 5,
V maksimalna Ьпјпа teretnog voza (m/s),
110 - sopstvena frekvencija neoptereeenog elementa ili mosta, а OOredu је se:
- za glavne nosaa: sistema proste grede iz izraza: по = 5,6
Fo
gde је Uo - ugib mosta usled stalnog optereeenja, u ст,- za podtdne i popr�ne nosaa:, osta1e delove mosta, kontinualne nosaa: itd;
- по se odreduje za mostove visoke frekvencije i mostove niske frekvencije, ра se оо dobijenih dinamickih koeficijenata uzima уееј koeficijent kao merodavan za proracun
za mostove visoke frekvencije
по = (438,80/L0}(1
!
1 .33677) D 1 74 807za mostove niske frekvencije
no = 80/L0 (L0 < 20 m) V J .r.J 22Z,
ПО = (207,80/L0}(1!1.688S7) (L0 > 20 т).
6. Ccntrifugalna sila
Сlап 26.
Prilikom proracuna mostova koji leze potpuno ili delimicno u kolo�noj krivini, uzima se u obzir centrifugalna sila, OOstupanje koloseka оо ose mosta, kao i nadvi§enje spoljne §јпе.
Za proracun је merodavna maksimalna Ьпјпа V (km/h) па pruzi u podrucju mosta.
Horizonta1no opterecenje оо centrifugalne sile dobija se mnofe пјеm vertikalnog optereeenja
Р
(iz §ете optereeenja od voza) koeficijen tom V'l/127R, tako da centrifugalna sila iznosi:V'l Z = P ' 127R
gde је:
V - maksimalna brzina, u km/h, па pruzi u podrucju mosta,
R - polupr�nik krivine, u m. Za ovu vrednost kOO promenljivih kolo�nih krivina mogu se uzeti pogodne srednje vrednosti:
Ako па mostu јmа viSe krivina sa razlicitim polupr�nicima, za svaku krivinu se uzima polupr�nik te krivine. Ako је most u prelaznoj krivini, za poluprecnik krivine se шјта srednja vrednost.
Ako је сеlа prelazna krivina па mostu, srednja vrednost za polup reenik uzima se sa 2 · Ro' gde је Ro polupr�nik krufne krivine koja se prikljucuje па prelaznu krivinu.
za brzine
(V)
veee od 1 20 km/h u prora�un centrifugalne sile оо §еmе optereeenja UIC 71 uvOOi se redukcioni koeficijent f (tabela 7).REDUKCIONI KOEFICIJENТ f ZA CENТRIFUGALNU SILU
OD SEME OPТERECENJA ШС 71 Maksimalna brzina V u km/h Lm � 1 20 160 � 2,88 1,00 1,00 3,0 1,00 0,99 4,0 1,00 0,96 5,0 1,00 0,93 6,0 1,00 0,92 7,0 1,00 0,90 8,0 1,00 0,89 9,0 1,00 0,88 10,0 1,00 0,87 12,0 1,00 0,86 15,0 1,00 0,85 20,0 1,00 0,83 30,0 1,00 0,81 40,0 1,00 0,80 50,0 1,00 0,79 60,0 1,00 0,79 70,0 1,00 0,79 80,0 1,00 0,78 90,0 1,00 0,78 100,0 1,00 0,77 � 15O,O 1,00 0,76 ТаЬеlа 7
za raspone i Ьпјпе koje nisu date u tabeli 7. za proracun se uzimaju najbliu уеее vrednosti iz оуе tabele.
Оеlоуапје centrifugalnih sila uzima se па 1,80 m iznad gornje јујсе �jne (GIS) horizontalno ka spoljnoj strani krivine.
Kod mostova sa kolosekom u krivini noseCi elementi konstrukcije ispituju se za sledeca stanja:
1 ) za V тах > 120 km/h analiziraju se dva stanja:
- V = 1 20 km/h sa punom vrednoscu §ете optereeenja UIC 7 1 i punom vredno§cu centrifugalne sile i
- 1 20 km/h < V тах > 1 60 km/h sa redukovanom vredno§cu §сте
optereeenja ШС 7 1 (isti redukcioni koeficijent f kao za centrifugalnu silu), odnosno redukovanom vredno§cu centrifugalne sile prema tabeli 7; 2) V = V тах sa maksimalnom brzinom za projektovanu krivinu i
nadvi§enje;
3) V =0 (voz u mirovanju).
Velicine brzina i nadvi§enja шiтаји se рсета odgovarajuCim propisima о gornjem stroju.
Kolosek se, ро mogucstvu, postavlja па most tako da glavni nosaCi budu priblizno jednako optereeeni. Nosaci se dimenzioni§u prema veeem uticaju, а konstruktivno se izvode оЬа nosaea jednaka kad god је to ekonomski opravdano.
Uticaj centrifugalne si1e тоса se kombinovati sa istovremenim vertikalnim optereeenjem.
7. Optereeenje pdackih staza (za proracun staza)
Clan 27.
Pri proracunu nosecih delova pe§ackih staza za javnu upotrebu uzima se optereeenje od 5 kN/m2• Za proracun glavnih nosaca mosta, pored optereeenja od voza, istovremeno se шјта i saobracajno optere еепје pe§ackih staza 2 kN/m2•
Pri proracunu glavnih nosaca mosta uzima se samo optereeenje od voza, bez saobracajnog optereeenja pe§ackih staza za sluzbenu upotrebu.
Pri proracunu nosecih delova staza uzima se saobracajno optereee nje 5 kN/m2• Ako је za dimenzionisanje pojedinih delova to nepovoljni је, umesto ovog optereeenja treba uzeti koncentrisanu silu 2 kN па najnepovoljnijem mestu.
Optereeenje se uzima па сеlој §irini pe�acke staze i kad jedan njen deo dopire pod slobodni рrоШ.
Pri рсосасипи glavnih nosaea mosta pokretna optereeenja pe�ackih staza za javnu upotrebu uvode se kao dopunska.
Uticaj rastereeenja, npr. popreenog nosaea usled konzole za ре§ас ku stazu, ne шiта se u obzir.
36
Nosaci revizionih staza, revizionih kolica i drugih uredaja рсосаси navaju se prema stvarnom opterecenju koje se predvida, а najmanje sa jednom koncentrisanom silom od 2 kN.
Pri proracunu ograde javnih i sluzbenih pe�ackih staza uzima se horizontalno i1i vertikalno opterecenje od 1,0 kN/m u visini prsobrana.
8. Optereeenje u toku gradenja
Сlап 28.
Ako u toku gradenja nastanu optereeenja od uredaja i орсете i od smestenog gradevinskog materijala i delova konstrukcije i ako se za vreme montaZe staticki sistem konstrukcije рсотепј (па primer pri transportu, podupiranju сеlе konstrukcije јlј nekih njenih delova, odiza пји, slobodnoj montazi i sl.), ta se optereeenja тосаји racunski detaljno
iskazati.
ЈУ. DOPUNSKA OPTERECENJA Ј UТICAJI
1. Воспј udari
Clan 29.
Pri projektovanju novih mostova sile ЬоепЉ udara uvode se u proracun u svakom koloseku kao horizontalna sila od 100 kN.
Za postojeee mostove sile bocnih udara uvode se u proracun u
Nvakom koloseku kao horizontalna sila od:
90 kN . . . za kategorije D2 -D4
80 kN . . . ... . ... . . ... . . za kategorije С2 - С4
72 kN . . . za kategorije Вl - В2
64 kN . . . za kategoriju А Si1a bocnih udara deluje па najnepovoljnijem mestu horizontalno i l1pravno па osu koloseka u visini gornje ivice §јпе (GIS).
Kod koloseka sa zastorom optereeenje od bocnog udara raspode Iјије se ravnomerno u pravcu koloseka па 1 = 4,Оm.
2. Sile trenja u )ezi§tima
Сlап 30.
Уеliсјпе sila trenja u сеlјспјт lezistima koje se uvode u рсо racun mosta su: za trenje klizanja 0,5, а za trenje kotrljanja 0,03 od
iznosa pritiska па le�iste usled sopstvene t�ine i stati�kog optere еепја оо voza.
Koeficijenti iz stava
1.
ovog �lana vaZe za dobro odruvana lezista. KOO leZista novijih vrsta, veliCine sila trenja u lezistima obra�una vaju se prema tehni�kom uputstvu proizvoda�.Otpori trenja se пе uzimaju obzir рп prora�unu glavnih поsащ veC samo рп prora�unu le�ista, kvadera, le�isnih greda i mostovskih stubova i oporaca.
Sile trenja uzimaju se za svaki smer kretanja pokretnog leiista.
Uticaji sila trenja sa pokretnih lezista пе шјтаји se u obzir za smanje пје uticaja па nepokretnim leiistima.
Ako је sila trenja posledica temperatumih promena, izra�unava se samo od uticaja sopstvene te�ine.
Ako је konstruktivni element koji se prora�unava па dejstvo trenja znatno napregnut usled sile trenja kotrljanja, u posebnim slu�jevima (npr. ako је pre�nik valjka relativno mali, ako је povrsina le�ista u nagibu, ako је tlo ispod temelja lose itd.) taj element treba prora�unava ti i sa koeficijentom trenja kotrljanja 0, 1 .
3 . Sile kocenja ј pokretanja voza
Сlап 3 1 .
Optereeenje pri kшпјu i pokretanju kod ulezni�kih mostova uzimaju se u prora�un рсета sledeeem obrascu:
gde
је:
optereeenja рсј pokretanju
Fxp
= 33,3 .L ' Y �
1000·
У (kN)optereeenja рсј korenju
F
xl< - х.. -! .L .
Y�
[6000
2 000 kN kN za Semu UIC 7 1.
za semu teskog vozlla
Fx
.. odnosnoFxp
- sile kocenja, odnosno pokretanja u pravcu ose mosta,у - koeficijent redukcije koji zavisi od uredenja koloseka i ukupne
duше noseeih konstrukcija
L(O('
рсета tabeli 8,L
- merodavna dufina optereeenja koja se odreduje iz polouja opteсееепја па uticajnoj liniji koji daje maksimalne vrednosti horizon talne reakcije па posmatranom osloncu. Pri tom, рп prora�unu Sema specijalnih kola uzima se samo dufina bIokova optereeenja
koji stoje па nosecoj konstrukciji. DuZina па kojoj deluje optere-еепје od si1a pokretanja је ogranirena па 30 m; . .
(х" -optereeenje рп korenju koje se OOnosi па јООап kolosek 1 UZlша se:
20 kN/m za jednokolose�ne mostove koji se dimenzionisu ро
semi optereeenja UIC 7 1 јlј §етаmа specijalnih kola SW/-2, SW/O.
35 kN/m za fclczni�kc mostovc koji se dimcnzionisu prema Semama specijalnih kola SW /1 i SW /2.
k - krutost donjih strojeva mostova i gradevinskog tla па nepokret пот lezistu protiv horizontalnog ротесапја u poduznom pravcu mosta (u kN/cm), koja тоса biti dokazana. za noseee konstrukci је sa
LIo( �
30 m пјје potceban dokaz krutosti.Takla 8 KOEFICIJENT REDUKCIJE У
L.OI Вez prekida J�nostrani Obostrani prekid
(т) koloseka prekid koloseka
< 30 0,50 0,50 1,0 30 0,50 0,50 1,0 60 0,50 0,50 1,0 90 0,60 0,60 1,0 120 0,70 0,70 1,0 150 0,75 0,75 1,0 180 0,80 0,80 1,0 210 - 0,85 1,0 240 - 0,90 1,0 270 - 0,90 1,0 300 - 0,90 1,0
1) Mcduvrednosti se smeju linearno inLerpolisati.
2) Рod prekidom koloseka podrazumeva se:
-slu�j kada је kolosek sa klш;iбпiт sastavima
-slu�j kada је ugradcna dilataciona sprava
I�
Uticaji podu�nih sila iz stava 1 . ovog �Iana uzimaju se da deluju u мпјој ivici kolovozne konstrukcije. Ovaj uslov se primenjuje i u lu�aju zastora.
Kod jednokolose�nih nosecih konstcukcija uzima se усее optereee
"Је od optereeenja рп korenju iIi pokretanju.
Kod viSekоlошпih nosecih konstrukcija uziш:t se da se uvek u lIajnepovoljnijem polouju ko�i samo па jednom koloseku, а па
dcu-gom pokreee u suprotnom smeru, ргј remu se пе шiта optereeenje зПата kocenja ili pokretanja па ispunu iza mostovskih орогаса.
Optereeenje рп pokretanju је ogranireno па 1 000 kN пајУеСот dozvoljenom зПот automatskih kvacila.
Najmanje krutosti "k" za jednokolosecne i vi�ekolosecne konstruk сјје, zavisno od uredenja koloseka i ukupne duZine позесјЬ konstrukcija
L101,
kao i krutost km i k. za koloseke bez prekida, zavisno odLtol
(sa kojima се se sracunati vrednost krutosti "k"), date su u tabeli 9.ТаЬеlа 9
KRUTOSТl k
Jednostrani Obostrani
Вez prekida prekid prckid
Jednokolo-
Dvokolo-se�ne pruge se�ne pruge
L"" (rn) krn k. k k k
<30 rn Nije potrebna provera krutosti za оуе raspone
30 200 200 - - 330 60 500 500 900 1 700 400 90 800 1 200 1 900 2 70() 600 ---120 2 000 4 000 3 000 3 800 800 150 4 500 6 000 4 000 4 8()() 1 000 -180 8 000 8 000 5 000 S 9(К) 1 200 210 - - 6 000 fl 9СК} - 1 400 240 - - 7 000 к 000 - 1 600 270 - - 8 000 9 ()ОО 1
800--300 - - 9 000 IO ()ClО -,- 2 000Napomena: Meduvrednosti se mogu lincarno inlcrpolisali.
Za kolosek bez prekida за
6O m � Llol
9() 111 IIlIj
l l l l l l lj
ll krutost odreduje se ргета izrazu:k = km + (2 '
L
тах -Lto.) ' (k. k n,)/I
. • ".Za kolosek bez prckida sa 90 т � 1 ,.... 1 1010 111 I I I l
j
l l l l l l \j
I k rutost odreduje se ргета izrazu:gde је:
km i k. - krutost (koriste se vrednosti iz 1111 I 111,
L тах - vrednost najveCeg raspona u kOll 1 1 \lk 111 (1111,
Ltot
- ukupna duzina konstrukcUc (:>llk 11 1 111 40 1 I�
АА
I А АI
tot LI
�
1:,
�X
L: I
Slika 19.Stvarna krutost donjeg stroja mosta i gradevinskog t1a izracunava se
ргета izrazu:
gde је: Н
1:д
-k = Нј1:д ukupni horizontalni uticaji koji deluju,
ukupno ротегапје donjeg stroja mosta u visini nepokretnog lezi�ta usled horizontalne sile Н u poduZnom pravcu mosta, а sastoji se iz:
deformacije trupa stuba, odnosno zida орогса; - obrtanja temelja oko јујсе;
- ротегапја temelja.
Stvarna vrednost krutosti тога biti уеса ili jednaka пајтапјој krutosti "k", prethodno odredcnoj.
ОрЈегесепја ргј kocenju i pokretanju kod sistema konstrukcija u nizu odreduju se ргета odredbama ovog сlапа, sa sledecim izuzecima:
1) vrednosti у kod sistema konstrukcija u nizu sa dugim sinskim
trakom i pojedinacnim rasponima L � 35 т uzimaju se iz tabele 10; ТаЬеlа ]0
L,OI Pokretanje Коеепје Napomene
� 60 0,5 0,5
УI = O,5 ' (L1 + L2)!L1 � 1 kmin = 500 kN/cm > 60 0,5 'у! = 0,25 ' (L1 _ 1 + L; + L; + I)/Li � 1 Nepokretna leblta
Уп = 0,35 ' (Ln _ 1 + Ln)!L. � 1 prerna sl. 20 YI .. · yn �O,5 11
АЛ
NOS� Л
11 А 1\ II 1\ 11Л
К I -К 2 KONSTR . К I К п-1 К П 1f 12 1 , 1 n-f 1 п t ot 1�120m Slika 20. 412) kao merodavna duzina za optereeenja za nepokretna lezi�ta па stubu »ј" uzima se uvek pojedinacna dшiпа noseCe konstrukcije "Li" (slika 20);
З) 25% pokretnog vertikalnog optereeenja realnih vozova u sluea ju kategorizacije objekta.
4. Opterecenje vetrom Clan 32.
Proracun optereeenja vetrom zeleznickih mostova zasniva se па proracunu optereeenja vetrom gradevinskih konstrukcija prema stan dardima JUS U.C7.1 10, JUS U.C7.1 1 1, JUS U.C7. 1 12 i JUS u.С7.1 1 З. Pod krutim mostovima, u smislu ovog pravi1nika, podrazumevaju se mostovi koji delovanjem vetra пе mogu biti pobudeni па rezonantne oscilacije i koji nisu podlozni nastajanju nijednog od efekata aeroelastic ne nestabilnosti. U krute mostove spadaju svi gredni, lucni i zglobni staticki sistemi.
Pod vitkim mostovima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju
se mostovi koji mogu biti podlozni efektima aeroelasticne nestabilnosti.
Vitki mogu biti mostovi sistema sa kosom uZadi i viseCi mostovi.
Kod vitkih mostova sprovode se i posebna aerodinamicka ispitiva nja па modelu, radi odredivanja koeficijenata sile С i provcrc acroelas ticne stabilnosti. Opterecenje vetrom vitke mostovske konstrukcije pro racunava se prema standardu JUS U.C7. 1 1 1 .
Proracun vitkih konstrukcija odnosi se па mostovsku konstrukciju i stubove.
Рп
proracunu, stubovi se moraju proveriti па оЬа ortogonalna pravca delovanja vetra, а njihova osetljivost па neki od efekataaeroelasticne nestabilnosti.
Elementi spregova protiv vetra ispituju se u poglcdu krutosti
�tapova ispune, kako u spregu u celini tako i kao pojc(li110Cni elementi konstrukctie.
Prilikom proracuna stabilnosti mosta па prct llra lljc, тога se, kao
nepovoljnije, uzeti dejstvo vetra па praznc vagol1c (za tczinu praznih
vagona шimа se р = 13 kNjm) ili dejstvo vetra па vltgOI1C koji predstav
ljaju §emu UIC 71 u najnepovoljnijem polofttjll.
Сlап 33.
а) Proracun opterecenja vetrom kruli!J km,s/mkc'ja
Opterecenje vetrom zeleznickih mo�t()va 111.111111 !јС za proracun kao staticko optereeenje i izracunava se:
1) za mostovsku konstrukciju, za pravac delovanja upravno па osu mosta;
2) za stubove, pilone, lezi§ta i temcljc, јо§ i za pravac paralclno osim mosta.
Optereeenje vetrom ieleznickih mostova izracunava se posebno и: 1) stanje gradnje, odnosno eksploatacije mosta, i to:
stanje mопtш mosta;
- stanje eksploatacije - most sa saobracajnim optereeenjem; - stanje eksploatacije - most bez saobracajnog optereeenja;
2) elemente objekta:
mostovsku konstrukciju; - stubove mosta;
- pojedinacne konstrukcione delove - spregove gomjeg,
odnos-по donjeg pojasa;
- temelje mosta.
Op�ti izraz za proracun optereeenja vetrom pojedinih delova mosta је: W = q •• T.z · CC · A., q •• T.z= qm.T.z · аж, q т.Т.ж - т.Т. I0 z " , - q ' K2 ' S2 qm.T. l0 = 0,5 · р ' Y�.T. I0 · 10- 3, V т.Т. I0 = V m. SO. l0 · kT, gde je: g - dinamicki indeks,
Т - povratni period (god),
(kN) ili (kN/m) (kNjm2) (kNjm2) (kN/m2)
(mjs)
z - visina iznad terena (m) (odreduje se prema visini z = O), koja
predstavlja:
- kotu srednje vode iznad koje је most, ili
- kotu dna doline ili povr�ine terena iznad koga se nalazi most,
q •. Т.ж (kNjm2) - aerodinamicki pritisak vetra,
qm. Т,,, (kN/m2) - osrednjeni aerodinamicki pritisak vetra, аж - dinamicki koeficijent,
V м. 50, 1 О - osnovna brzina vetra па lokaciji mosta, koja se uzima iz standarda JUS U.C7.1 l0, u (m/s),
КТ - faktor povratnog perioda:
mопtш ... . .. . . . .. .. . ... . . .. ... . .. ... . .. . .. 0,793 (Т = 5 god)
eksploatacija sa saobracajnim
optereee-njem . . . ... . .. . ... .. .. ... ... .. . . ... .... . 0,858 (Т = 10 god) eksploatacija bez saobracajnog
optereee-nja .. . ... .... . . ... .. .. . ... ... ... . .. .. . .... . ... .. 1,000 (Т = 50 god),
р = 1,225 kgfm3 iIi prema nadmorskoj visini terena (prema standar du JUS U.C7.1 1O),
КЖ - faktor ekspozicije
K� = Ь . (Z/lO)24, gde se koeficijenti hrapavosti terena "Ь" i "а."
odreduju iz standarda JUS U.C7.1 lO, а visina ,,z" predstavlja z = H = nivo gornje јујсе §јпе za most, odnosno o < z < H za stubove,
Sz - faktor topografije terena prema standardu JUS U.C7.1 10,
Gz - dinamicki koeficijent, koji јmа vrednost:
za mostovsku konstrukciju . . . 2,0 - za ispunu sprega protiv vetra . . . 2,5 - za lezi§ta i stubove . . . .. . . . 2,0,
А. - efektivna povr§ina, tj. povr�ina projekcije svih stvarnih i izlofenih delova konstrukcije i opreme mosta па ravan upravnu па pravac delovanja vetra. Ako postoje vece povr§ine pod uglom а. nagnute
prema horizontali, optereeenje vetrom ипmа se za proracun najmanje и vrednosti W = W ' sin (Ј., upravno па kosu povr§inu.
OdgovarajuCi koeficijenti redukcije i zaklanjanja k i k" dobijaju se iz standarda JUS U.C7. 1 1 3.
Povr�ina saobracajne trake �zima se za proracun sa visinom od 4,0 m iznad GIS-a.
Ako је most iIi deo mosta tunelskog oblika, odgovarajuca efektivna povr�ina i koeficijent sile иптаји se prema standardu JUS U.C7. 1 12,
С - koeficijent sile.
PojedinaCne sile optereeenja vetrom рипјЬ i re§etkastih Zeleznic kih mostova bez saobracajnog opterecenja i s njim date su па slikama 21
z F I
Г'
F пh B
im T,H==td
Z =Н у � : (j I S FI<,xt
0. 4 Ь.
1
t
1
ь Z = O = t e ren S\ika 2 1 . 44i 22.
Рп
tom, sve pojedinacne sile optereeenjaF
delujuodgovarajucih efektivnih povr�ina А • .
u tezi�tima
Odgovarajuci koeficijenti sila i efektivne povr§ine su: 1) za most bez saobracajnog opterecenja:
Nosac Cf
Navetreni nosac
(1)
k . Сп", Zavetreni nosac(11)
k · Спао ' k"Kolovozna tabla - horizontalno (kJ 1,0
Kolovozna tabla - vertikalno (КЈ 0,6
2) za most sa saobraeajnim optereeenjem:
А. (m2) Ьв'lв Ьв ' lв d ' IB Ь ' lв Nosac Cr А. (m2) Navetreni nosac
(1)
Zavetreni nosac(11)
Isto kao za slucaj bez saobracaja
Isto kao za slueaj bez saobraeaja
Kolovozna tabla - horizontalno 1,2 d ' lв
Kolovozna tabla - vertikalno 0,8 Ь . Iв
Saobracajna traka - izlozeni deo 1,5 ЬУ2 ' Iу
Saobracajna traka - zaklonjeni deo 2/3 х 1,5 = 1,0 НУ2 ' Iу
z
Z = O х
