SKRIPTA SARADNJA PORODICE I DECJEG VRTICA.pdf

75 

Loading.... (view fulltext now)

Loading....

Loading....

Loading....

Loading....

Texto completo

(1)VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA VASPITAČE ŠABAC. SARADNJA PORODICE I DEČJEG VRTIĆA. ODABRANE TEME. Mr Mira Jovanović. Šabac, 2015..

(2) SADRŽAJ Predgovor. 3. Detaljni nastavni program predmeta. 4. 1. Ciljevi, metode, ishodi. 4. 2. Dodatne informacije o predmetu. 5. 3. Predavanja. 6. 1.. Predavanje : Značaj saradnje roditelja i dečjih vrtića. 2.. Predavanje : Nivoi kompetentnosti roditelja i vaspitača. 14. 3.. Predavanje : Modeli-oblici saradnje porodice-dečjeg vrtića. 21. 4.. Predavanje : Roditeljski sastanci (opšti, grupni, individualni...). 27. 5.. Predavanje : Kućne posete vaspitača domovima roditelja/dece. 33. 6.. Predavanje : Uključivanje roditelja u život i rad dečjih vrtića. 36. 7.. Predavanje : Saradnja vaspitača i roditelja u pripremi dece za polazak u školu 39. 8.. Predavanje : Savetodavni rad vaspitača sa roditeljima. 44. 9.. Predavanje : Obrazovanje roditelja za ulogu vaspitača i saradnika. 47. 6. Predavanje : Ispitivanje obrazovnih potreba,planiranje i programiranje obrazovanja roditelja 51 10.. 11.. Predavanje : Organizacioni oblici obrazovanja roditelja.Upoznavanje roditelja. sa Konvencijom o dečjim pravima. 54. 12.. Predavanje : Roditelj deteta sa posebnim potrebama. 58. 13.. Predavanje: Roditelj i nadareno dete. 61. 14.. Literatura. 65. 15.. Prilozi. 66 2.

(3) PREDGOVOR Skripta je sačinjena u nameri da doprinese što uspešnijem savladavanju gradiva iz predmeta Saradnja porodice i dečjeg vrtića. Predavanja za predmet Saradnja porodice i dečjeg vrtića, namenjena su studentima osnovnih strukovnih studija koji su upisali izborni predmet , na Visokoj strukovnoj školi za vaspitače u Šapcu. Cilj i smisao izvođenja predavanja je da studenti u svakom trenutku imaju pristup ispitnoj i nastavnoj građi čime se mogu jednostavnije i bolje pripremati za praćenje nastave tokom studija, te kao pomoć pri učenju, što znači da se tokom sаvladavanja obaveza propisanih sadržajem nastavnog predmeta treba koristiti obavezna, a po mogućnosti i ličnim interesovanjima i dodatna literatura. Nastavna građa prikazana je u PDF formatu na ovim stranicama. Dostupna predavanja na ovim stranicama predstavljaju "skriptu u malom" i sadrži 74 stranice detaljnog nastavnog programa i slajdova.Skripta sadrži sve teme koje su obrađene na predavanjima iz istomenog predmeta. Sve sugestije i kritike su dobro došle.. Iskreno se zahvaljujem na razumevanju. Autor. 3.

(4) Detaljni nastavni program predmeta 1.Ciljevi, metode, ishodi Studijski program : OBRAZOVANJE STRUKOVNIH VASPITAČA PREDŠKOLSKE DECE Vrsta i nivo studija: Osnovne strukovne studije prvog stepena Naziv predmeta: Saradnja porodice i dečjeg vrtića Nastavnik: mr Mira Jovanović Status predmeta: Izborni Broj ESPB: 4 Uslov: Bez prethodnih uslova Cilj predmeta Upoznati studente sa osnovnim i savremenim modelima saradnje s roditeljima. Osposobiti studente za uspostavljanje saradničkih odnosa sa roditeljima. Osposobiti studente za komuniciranje sa roditeljima i uključivanje roditelja u život i rad predškolske ustanove. Ishod predmeta Osposobljenost studenata za primenu savremenih modela saradnje sa roditeljima, uz zajedničko, timsko rešavanje aktuelnih teškoća i problema sa kojima se deca susreću u predškolskoj ustanovi i porodici. Sadržaj predmeta Teorijska nastava Upoznavanje sa nastavnim planom i programom. Značaj saradnje roditelja i dečjih vrtića. Nivoi kompetentnosti roditelja i vaspitača. Modeli - oblici saradnje porodice - dečjeg vrtića. Roditeljski sastanci ( opšti, grupni, individualni, iste uzrasne grupe...). Kućne posete vaspitača domovima roditelja - dece. Uključivanje roditelja u život i rad dečjih vrtića. Saradnja vaspitača i roditelja u pripremi dece za polazak u školu. Savetodavni rad vaspitača sa roditeljima. Obrazovanje roditelja za ulogu vaspitača i saradnika. Ispitivanje obrazovnih potreba, planiranje i programiranje obrazovanja roditelja. Organizacioni oblici obrazovanja roditelja. Roditelj deteta sa posebnim potrebama. Roditelj i nadareno dete. Upoznavanje roditelja sa Konvencijom o dečjim pravima). Praktična nastava:Vežbe, Drugi oblici nastave, Studijski istraživački rad .Vežbe i praktična nastava su povezane sa temama predavanja. Vršiće se analiza rasprava o problemima saradnje vaspitača i roditelja iz pojedinih izvora pedagoške literature i vaspitno-obrazovne prakse u predškolskim ustanovama. Literatura 1.Grandić, R. (2005): Prilozi porodičnoj pedagogiji, Novi Sad, Savez pedagoških društava Vojvodine . 2.Pejić, R. (2010): Unapređivanje saradnje nastavnika i roditelja, Filozofski Fakultet, Istočno Sarajevo. 3.Gordon, T. (2001): Umeće roditeljstva, kako podizati odgovornu decu, Beograd, Kreativni centar, Beograd. 4. Grupa autora (1989): Roditelji u dečjem vrtiću, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. 5. Domaći i strani časopisi i internet izvori vezani za probleme saradnje porodice i dečjeg vrtića 4. Metode izvođenja nastave Predavanja i vežbe, rad u parovima i grupama, samostalan rad studenata, prezentacija i diskusija i konsultacije..

(5) 2.Dodatne informacije o predmetu Ocenjivanje postignuća studenta (maksimalni broj poena 100) Poena Predispitne obaveze. Poena Završni ispit. 50. 50. Pismeni ispit. Aktivnost u toku predavanja 8 Praktična nastava. Usmeni ispit. Kolokvijumi. 7 20. Seminari. 15. Praktični ispit. iz Knjige predmeta, Osnovne strukovne studije - program koji se realizuje od školske 2012/13. godine/ /Izvod. 5.

(6) 3.Predavanja. TEMA. POTREBA I ZNAČAJ SARADNJE PORODICE I DEČIJEG VRTIĆA. 6.

(7) 1.Predavanje SADRŽAJ NASTAVNE JEDINICE POTREBA I ZNAČAJ SARADNJE PORODICE I DEČJEG VRTIĆA NASTAVNI CILJEVI I ISHODI UČENJA: Cilj: Predstaviti značaj saradnje porodice i dečjeg vrtića za ostvarivanje ciljeva vaspitnoobrazovnog rada Ishodi učenja: nakon upoznavanja nastavne jedinice student će moći: Razumeti značaj partnerstva porodice i dečjeg vrtića za vaspitanje i kvalitet razvoja deteta Razumeti pojmove : saradnja, partnerstvo, principi u saradnji s aroditeljima Povećati nivo sopstvenih znanja o potrebi i zančaju saradnje porodice i dečjeg vrtića Razviti svest o mogućnostima primene stečenih znanja o saradnji vrtića i porodice u budućem praktičnom radu vaspitača sa roditeljima dece predškolskog uzrasta Unaprediti nivo znanja i razumevanja saradnje porodice i dečjeg vrtića Analizirati pedagošku praksu Preuzeti odgovornost za učenje i sticanje znanja izvršavanjem svih programom predviđenih obaveza AKTIVNOSTI KOJIMA ĆE SE TEMA OBRADITI: Teorijska nastava /interaktivno predavanje / Praktična nastava ,vežbe /radionice, diskusija, debata, kooperativni rad u malim grupama, igre uloga/. VREME NAMENJENO POJEDINOJ AKTIVNOSTI: Razmena u grupi – 15 minuta Predavanje - 30 minuta NASTAVNI MATERIJALI I POMAGALA Power Point prezentacija NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJA ISHODA Aktivno uključivanje studenata u aktivnosti tokom predavanja Kontinuirana provera Pismeni ispit. 7.

(8) Određenje osnovnih pojmova Značaj saradnje između predškolske ustanove i porodice za ostvarivanje ciljeva vaspitno-obrazovnog rada. Porodica ima ključnu ulogu u životu deteta. Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama porodice (socijalne, kulturne, biološke). Porodica i dečji vrtić najviše odgovorni za vaspitanje i kvalitet razvoja dece. Zajednički rad dečjeg vrtića i porodice kao doprinos što boljem fizičkom i zdravstvenom razvoju, razvoju psihičkih sposobnosti, kao i razvoju radne, moralne, estetske, ekološke i drugih vaspitnih komponenti. Dečji vrtić i porodica treba da se usmere na stvaranje uslova za delovanje svih vaspitnih faktora, kako bi se obezbedili što povoljniji uslovi za socijalizaciju i humanizaciju dece. Obaveza dečjeg vrtića i porodice da zajednički rade na razrešavanju svih problema i teškoća koje prate razvoj deteta, kako u porodičnim i vaspitno-obrazovnim sredinama,tako i u užem i širem okruženju.. Razmenjuje informacije o rastu i razvoju deteta koje roditelji mogu primeniti kod kuće Upućuje roditelje kako mogu proširiti ili dopuniti aktivnosti koje se odvijaju u grupi (literatura i sl.) Organizuje interaktivne radionice na kojima daje model za rešavanje problema Pita roditelje šta su za njih važni ciljevi koje su postavili za svoju decu Obaveštava roditelje i uključuje ih u stvaranje dugoročnih i kratkoročnih planova. Vaspitač sa porodicom deli odgovornost u procesu donošenja odluka u vezi s vaspitanjem i obrazovanjem njihovog deteta. 8.

(9) Korist za dete koja se ostvaruje saradnjom vrtića sa porodicom: kontinuitet porodičnog i institucionalnog vaspitanja; lakša adaptacija i bolje prihvatanje vrtića; kontakt sa većim brojem odraslih; sagledavanje roditelja u drugom uglu. Korist za roditelja koja se ostvaruje saradnjom vrtića sa porodicom: upoznavanje svog deteta van porodičnog konteksta; usavršavanje roditeljskih veština; lična satisfakcija – ispoljavanje vlastitih sposobnosti, talenata Korist za vaspitača koja se ostvaruje saradnjom vrtića sa porodicom: povećanje profesionalne kompetencije - boljim poznavanjem roditelja bolje će razumeti dete, bolje planirati i organizovati rad; veća podrška, razumevanje i uvažavanje od strane roditelja; tehnička pomoć – od dobijanja ideja do pomoći u realizaciji. ZNAČAJ PORODICE I VASPITAČA U RAZVOJU I VASPITANJU Kontinuirana saradnja vrtića i porodice doprinosi, kako razvoju deteta i unapređivanju rada vaspitača tako i razvoju roditeljske uloge. Prvi korak u planiranju saradnje predstavlja upoznavanje mogućnosti i očekivanja porodice. Osnovni principi saradnje sa porodicom baziraju se na negovanju partnerskog odnosa, poštovanju ličnosti i uloge roditelja, širokoj ponudi raznih mogućnosti za uključivanje roditelja,uvažavanju ideja roditelja, ideji da saradnja kao proces zahteva vreme, strpljivost i zajedničku odgovornost, profesionalnom odnosu prema informacijama dobijenim od roditelja, poštovanju privatnosti porodice.. 9.

(10) SARADNJA/PARTNERSTVO – PORODICE I DEČJEG VRTIĆA PARTNERSTVO. SARADNJA. Kvalitet odnosa. Komunikacija između roditelja i vaspitača. Zajedničke namere, uzajamno poštovanje, želja za dogovaranjem.. Proces međusobnog informisanja, savetovanja, učenja, dogovaranja i druženja.. Deljenje informacija, odgovornosti, znanja, veština, zajedničko donošenje odluka.. ELEMENTI BITNI ZA SARADNJU/PARTNERSTVO VASPITAČA I RODITELJA. 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9). Međusobno uvažavanje znanja i veština Iskrena i otvorena komunikacija Razumevanje i empatija Međusobna saglasnost u određivanju ciljeva Zajedničko planiranje i donošenje odluka Otvorena i obostrana razmena informacija Pristupačnost i međusobno razumevanje Odsutnost etiketiranja i kritikovanja Zajednička procena napretka deteta (istraživanje u Portlandu, prema Kunstek, 2007.). Roditelji isto kao i vaspitači shvataju vrednost i značaj vaspitnih postupaka, jer su zainteresovani za svoje dete. Roditelji znaju za sklonost i motivaciju svoje dece (planiraju aktivnosti adaptirajući ih potrebama i mogućnostima svog deteta). Roditelji najbolje poznaju decu i njihove aktivnosti, pa su od velike pomoći vaspitaču u razumevanju dece i planiranju aktivnosti za pospešivanje njihovog razvoja.. 10.

(11) VASPITANJE DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA. RODITELJI, ZAINTERESOVANI ZA RAZVOJ DETETA. VASPITAČI U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA , KOJIMA JE PROFESIONALNI ZADATAK RAZVOJ LIČNOSTI DETETA. Dete prvi put iz porodice, odlazi u novu socijalnu sredinu – vrtić.. Predškolske ustanove - dopuna porodičnom predškolskom vaspitanju – znači da predškolski program doprinosi podizanju opšteg kvaliteta življenja i to tako što: zadovoljava potrebe porodice i njene ciljeve – tako što odgovara potrebama porodice (oblikom koji nudi, organizacijom, programski); omogućuje učešće roditelja u oblikovanju programa, pruža im izbore; obrazuje kroz informisanje i pružanje adekvatnog modela vaspitanja i obrazovanja – posredno obrazuje roditelje putem učešća, prisustva, informisanja roditelja i organizovanjem aktivnosti za roditelje; omogućava učešće roditelja u vaspitanju na javnom planu .. Preduslovi funkcionalne saradnje porodice i vaspitača Za uspešnu saradnju između predškolske ustanove i roditelja potrebno je, pre svega, poznavanje uslova u koje dete živi i radi u dvema sredinama, kao i poznavanje neposrednih učesnika u vaspitanju: roditelja, vaspitača, njihovih osobina i slično. U suštini, potrebno je: a) Poznavanje deteta - njegovih psiholoških karakteristika, sposobnosti, potreba, interesovanja itd. ; b) Poznavanje roditelja - njihovog stava prema detetu; c) Poznavanje porodične sredine i odnosa između njenih članova - takođe dosta pomaže vaspitaču da razume dete, njegovo ponašanje, budući da u toj sredini deluju mnogi faktori i što ih vaspitač bolje poznaje, to će bolju saradnju moći da uspostavi sa roditeljima, da usmerava njihov svestran uticaj na dete, da bi doprineo ostvarenju osnovnih društvenih obaveza u podizanju i vaspitanju dece. 11.

(12) d) Pored poznavanje deteta, roditelja, porodične sredine, od velike važnosti za saradnju je i sam vaspitač, njegove osobine od kojih su najbitnije, kako navodi Havelka, sledeće: ’’ ... da je svestrano razvijena ličnost, da stalno prati dostignuća u nauci i stiče iskustva u praksi, da poseduje široku kulturu i obrazovanje, spremnost za permanentno usavršavanje, da ima razvijen pravilan odnos prema radu i profesiji, stručnu osposobljenost za saradnju sa roditeljima.’’. Korišćenje iskustva roditelja. Princip korisnosti Efikasno korišćenje vremena. Poštovanje ličnosti roditelja. Princip taktičnosti. Principi u saradnji sa roditeljima. Uzrasna i obrazovna usmerenost. Slika 1. Principi u saradnji sa roditeljima. Bitna komponenta za uspešnu saradnju između predškolske ustanove i porodice je i poznavanje osnovnih principa pedagoške nauke. To su zapravo pedagoško-didaktički principi prilagođeni specifičnim uslovima u kojima vaspitači vaspitavaju decu predškolskog uzrasta. Poznavanjem osnovnih principa treba obezbediti dobre saradničke odnose, kako bi se roditelji ne samo odazvali saradnji, već i aktivnim učešćem u njoj doprineli pravilnijem podizanju i vaspitavanju svog deteta. 12.

(13) TEMA. NIVOI KOMPETENTNOSTI RODITELJA I VASPITAČA. 13.

(14) 2.Predavanje SADRŽAJ NASTAVNE JEDINICE NIVOI KOMPETENTNOSTI RODITELJA I VASPITAČA NASTAVNI CILJEVI I ISHODI UČENJA: Cilj: Predstaviti nivoe kompetentnosti roditelja i vaspitača Ishodi učenja: nakon upoznavanja nastavne jedinice student će moći: Razumeti nivoe kompetentnosti roditelja i vaspitača Razumeti pojmove : kompetencije, nivoi znanja, veština, sposobnosti vaspitača za rad sa roditeljima u predškolskoj ustanovi Povećati nivo sopstvenih znanja o nivoima kompetentnosti vaspitača i roditelja Razviti svest o mogućnostima primene stečenih znanja o saradnji vrtića i porodice u budućem praktičnom radu vaspitača sa roditeljima dece predškolskog uzrasta Unaprediti nivo znanja i razumevanja o kompetencijama vaspitača i roditelja Analizirati pedagošku praksu Preuzeti odgovornost za učenje i sticanje znanja izvršavanjem svih programom predviđenih obaveza AKTIVNOSTI KOJIMA ĆE SE TEMA OBRADITI: Teorijska nastava /interaktivno predavanje / Praktična nastava ,vežbe /radionice, diskusija, debata, kooperativni rad u malim grupama, igre uloga/ VREME NAMENJENO POJEDINOJ AKTIVNOSTI: Razmena u grupi – 15 minuta Predavanje - 30 minuta NASTAVNI MATERIJALI I POMAGALA Power Point prezentacija NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJA ISHODA Aktivno uključivanje studenata u aktivnosti tokom predavanja Kontinuirana provera Pismeni ispit. 14.

(15) Određenje osnovnih pojmova Programsku strukturu obrazovanjava vaspitača trebalo da čine nastavne oblasti i sadržaji koji će biti u funkciji razvoja i povećanja profesionalnih kompetencija neophodnih za ostvarivanje njihovih profesionalnih uloga. Posebno se naglašava kompetentnost vaspitača za : uspešno planiranje, programiranje i realizaciju vaspitno-obrazovnog rada ; evaluaciju i samoevaluaciju procesa i rezultata rada, stvaranje uslova za najpotpuniji razvoj ličnosti deteta, dijagnostičko-savetodavni rad; osetljivost za razvojne probleme i pomoć deci sa posebnim potrebama ; ostvarivanje uspešne saradnje sa roditeljima i sl. Nivoi kompetentnosti vaspitača : nivo znanja, nivo razumevanja, nivo primene Najvažnije profesionalne kompetencije vaspitača danas se pretežno dovode u vezu sa izvršavanjem određenih poslova i radnih zadataka, a što je realno moguće ostvariti samo na osnovu sledećeg: poznavanja teorije i prakse vaspitanja (posebno znanja u vezi sa razvojem i vaspitanjem dece); osposobljenosti za sopstveno celoživotno obrazovanje i profesionalni razvoj (posebno u vidu inovacija danas poznatijih pod nazivom »akciona istraživanja«), odnosno rešavanja problema u praksi kao posebnog vida stručnog usavršavanja u partnerstvu sa decom, kolegama i roditeljima) (Pešić, M. 1998); znanja i sposobnosti za kritičko promišljanje, istraživački rad i rešavanje praktičnih problema; posedovanja tzv. pedagoških sposobnosti ili »pedagoške kompetencije« (A. Stojanović, 2006), u smislu veštine približavanja deci manje razumljivih i složenijih pojava u prirodi i društvu; znanja i sposobnosti potrebnih za vlastito kreiranje vaspitno-obrazovnih planova i programa; znanja i sposobnosti potrebnih za stvaranja vaspitno podsticajne atmosfere u vrtiću; veštine rada sa malim grupama i pojedinom decom; osetljivosti za razvojne probleme i potrebe pojedine dece; sposobnosti za timski rad u vaspitačkom kolektivu ili partnersko delovanje na relaciji vaspitač – roditelj ili vaspitač – druge stručne osobe; znanja i sposobnost za evaluaciju i samoevaluaciju; osposobljenosti za korišćenje novije obrazovne i informacione tehnologije; veština komuniciranja (verbalno, govorom tela, sredstvima likovnog ili muzičkog izražavanja, empatijskog komuniciranje i sl.); sklonosti ka inovacijama; sposobnosti animacije i ohrabrivanja dece itd. 15.

(16) Profesionalne kompetencije vaspitača potrebne za stvaranje poverenja: 1.Veštine otvaranja komunikacije: prihvatanje i poštovanje; 2.Pokazivanje dobronamernosti i poznavanja samog deteta; 3.Ispoljavanje zainteresovanosti za porodičnu i životnu sredinu odrastanja deteta; 4.Inicijativa za upoznavanje porodice kroz kućne posete; 5.Razmatranje očekivanja od pohađanja predškolske ustanove; 6.Informisanje roditelja o načinima pružanja podrške deci u školovanju; 7.Veštine vođenja komunikacije: aktivno slušanje, empatija, decentracija Prema navodima autora Spaić, Kukoč, Bašić (2001), razlikujemo tri dimenzije vaspitačke kompetencije: predmetnu kompetenciju – znanja određenog područja; pedagoško-didaktičko-metodičku kompetenciju – obuhvata znanja i veštine posredovanja naučnih činjenica u nastavi određenog predmeta; psihološku kompetenciju – osobine ličnosti vaspitača. Okviri vaspitačkih kompetencija su: profesionalna; pedagoško-didaktičko-metodička; radna.. Profesionalna. Radna. Okviri kompetencija vaspitača. Didaktičko metodičko pedagoška. Šema 1. Okviri vaspitačkih kompetencija. 16.

(17) Pod profesionalnom kompetencijom podrazumevaju se: nivoi opšteg znanja, sposobnost planiranja, sposobnost izvođenja zadataka, samovrednovanje i vrednovanje, učešće u projektima i stručno usavršavanje. Pedagoško-didaktičko-metodičke kompetencije podrazumevaju: poznavanje i primenu pedagoške teorije i prakse, sposobnost poučavanja i praćenja, kreiranje sadržaja (planiranje, programiranje, pripremanje), prepoznavanje i rešavanje obrazovnih problema, razumevanje socijalnih i drugih okolnosti koje mogu uticati na dečje izražavanje i ponašanje, učenje komunikacije sa roditeljima i uključivanje roditelja u rad dečjeg vrtića, povezivanje teorije i nastavnih metoda stečenih obrazovanjem u vaspitnoj praksi. Radne kompetencije podrazumevaju: veštinu saradnje, predanost poslu, timski rad, osećaj odgovornosti, kvalitet rada i poznavanje jezika. Vaspitača edukatora u sredini za razvoj i učenje, treba da odlikuje: kreativnost, inovativnost, fleksibilnost, tolerantnost, empatičnost, strpljivost, predanost razvoju obrazovnih postignuća i briga za obrazovni razvoj deteta. Razumevanje temeljnih pojmova i vrednosti, razvijanje veština i sticanje potrebnih kompetencija u području sopstvenog poziva, bitan su preduslov kvalitetnog rada i potreba savremenog društva. „Uloga prosvetnog radnika je veoma kompleksna i treba da zadovolji čitav sistem isprepletenih očekivanja svih učesnika vezanih za nastavni proces, a to su: zahtevi međunarodne zajednice, domaće javnosti, neposrednih davalaca usluga, korisnika i njihovih porodica“ (Sučević, 2008 : 71).Osim klasičnog poznavanja rada i metoda, postupaka i strategija poučavanja, vaspitač u toku svog edukativnog i vaspitnog rada mora:    . poznavati prikladne postupke u radu sa mešovitim grupama; biti spreman i pripremljen za timski rad; biti upoznat sa postupcima održavanja motivacije za učenje; biti sposoban za organizovanje optimalnog i motivacionog okruženja za učenje i poučavanje;  znati primeniti i koristiti novu informacionu tehnologiju i  znati postaviti jasne okvire discipline, ali bez prisile.. 17.

(18) Znanja,veštine i sposobnosti vaspitača za obavljanje vaspitnog rada Prikaz primera različitih nivoa znanja, veština i sposobnosti potrebnih vaspitačima u toku stručnog usavršavanja i pripremanja za samostalno obavljanje vaspitnog rada. Oblasti. Nivo znanja. Nivo razumevanja. Nivo primene. 1.Planiranje,programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada. poznaje strukturu plana i programa obrazovno-vaspitnog rada. razume poveza-nost između ciljeva,zadataka, sadržaja, metoda i oblika rada. primenjuje individualni pristup deci u procesu obrazovnovaspitvog rada. 2.Praćenje razvoja i postignuća dece. poznaje različite načine praćenja, vrednovanja i ocenjivanja postignuća učenika. razume kako se deca razvijaju i kako uče. prati individualni razvoj i napredovanje dece i razvoj grupe u celini. 3.Saradnja sa porodicom i zajednicom. poznaje različite oblike saradnje sa porodicom radi obezbeđivanja podrške razvoju dece. - razume važnost timskog rada u ustanovi. poštuje princip privatnosti u saradnji sa porodicom i kolegama. poznaje načine uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u obrazovno vaspitni rad. razume značaj obezbeđivanja odgovarajuće fizičke sredine za adekvatno uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovno-vaspitni rad. organizuje aktivnosti za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u obrazovno-vaspitni rad. 5. Profesionalni razvoj. poznaje značaj kontinuiranog profesionalnog razvoja. razume načine i tehnike planiranja stručnog usavršavanja. učestvuje u raznim oblicima stručnog usavršavanja. 6. Dokumentacija. zna propise iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. razume svrhu pedagoške dokumentacije. čuva poverljive podatke detetu- i njegovoj porodici. kolegama, lokalnom. 4.Rad sa decom smetnjama u razvoju. sa. o. Izvor:www.scribd.com/doc/67513601/Boдич-за-увођење-у-посао-васпитача-упредшколским-установама Primeri različitih nivoa znanja, veština i sposobnosti potrebnih za samostalno obavljanje obrazovno- vaspitnog rada (primeri iz Vodiča za uvođenje u posao vaspitača u predškolskim ustanovama.2006.) Roditeljstvo je kompleksan fenomen na koji utiču brojni faktori. Značajno je da vaspitači kod roditelja osveste koje elemente pedagoške kompetencije treba unaprediti , jer kompetentan roditelj ima kontrolu nad svojim roditeljstvom i odnosom s detetom, dobro se oseća u roditeljskoj ulozi.. 18.

(19) Pedagoški kompetentan roditelj: razlikuje poželjne i nepoželjne vaspitne stilove, prepoznaje uticaj vaspitnih stilova na razvoj deteta, poznaje načela kvalitetne komunikacije i svakodnevno ih primenjuje, gradi kvalitetne odnose u porodičnom okruženju, poznaje posledice nagrada i kazni u vaspitanju . prepoznaje detetove potrebe, brine o njihovom optimalnom zadovoljavanju, poštuje dete i njegova prava, omogućava optimalan razvoj i vaspitanje, podrška je svom detetu, ohrabruje ga i podržava u svim situacijama kada dete to od njega traži i očekuje, svakodnevno podstiče razvoj različitih kompetencija svog deteta , kreira uslove koji omogućavaju aktivno učešće deteta u obavljanju kućnih poslova i učenje deteta kako da sarađuje i izbegava konflikte, ali ih i uspešno rešava.. 19.

(20) TEMA. MODELI – OBLICI SARADNJE PORODICE I DEČJEG VRTIĆA. 20.

(21) 3.Predavanje SADRŽAJ NASTAVNE JEDINICE MODELI –OBLICI SARADNJE PORODICE I DEČJEG VRTIĆA NASTAVNI CILJEVI I ISHODI UČENJA: Cilj: Upoznati studente sa modelima-oblicima saradnje porodice i dečjeg vrtića Ishodi učenja: nakon upoznavanja nastavne jedinice student će moći: Razumeti modele-oblike saradnje porodice i dečjeg vrtića Razumeti pojmove : model saradnje , oblik saradnje , vidovi saradnje , sposobnosti vaspitača za primenu modela i oblika saradnje Povećati nivo sopstvenih znanja o modelima-oblicima saradnje porodice i dečjeg vrtića Razviti svest o mogućnostima primene stečenih znanja o s modelima-oblicima saradnje vrtića i porodice u budućem praktičnom radu vaspitača sa roditeljima dece predškolskog uzrasta Unaprediti nivo znanja i razumevanja o modelima-oblicima saradnje porodice i dečjeg vrtića Analizirati pedagošku praksu Preuzeti odgovornost za učenje i sticanje znanja izvršavanjem svih programom predviđenih obaveza AKTIVNOSTI KOJIMA ĆE SE TEMA OBRADITI: Teorijska nastava /interaktivno predavanje / Praktična nastava ,vežbe /radionice, diskusija, debata, kooperativni rad u malim grupama, igre uloga/ VREME NAMENJENO POJEDINOJ AKTIVNOSTI: Razmena u grupi – 15 minuta Predavanje - 30 minuta NASTAVNI MATERIJALI I POMAGALA Power Point prezentacija NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJA ISHODA Aktivno uključivanje studenata u aktivnosti tokom predavanja Kontinuirana provera Pismeni ispit 21.

(22) Određenje osnovnih pojmova Sa roditeljima je moguće sarađivati na više različitih načina: 1. Oblici obostranog informisanja (razgovori, panoi za obaveštavanje roditelja, individualni razgovori, brošure za roditelje, kućne posete, telefonski pozivi...); 2. Zajedničko sticanje znanja u vaspitanju dece (radionice, roditeljski sastanci, panel diskusije, predavanja, seminari, savetovališta za roditelje, zajednička biblioteka, radne grupe...); 3. Zajedničko življenje (učešće roditelja u radu predškolske ustanove i igri dece, volontiranje, učešće u priredbama i proslavama, izletima, zajedničko druženje dece i roditelja...). OBLICI SARADNJE SA RODITELJIMA. NEPOSREDNI. POSREDNI. NEPOSREDNI OBLICI SARADNjE INDIVIDUALNA SARADNjA GRUPNA SARADNjA INDIVIDUALNA SARADNjA SA RODITELjIMA Cilj: Uspostavljanje saradničkih odnosa medju odraslima da bi se bolje upoznao razvoj i ponašanje deteta. Vaspitač + roditelj = TIM. 22.

(23) Tri etape vodjenja razgovora sa roditeljima: 1.Istaći pozitivne osobine deteta, ono sto kod njega cenite... 2.Neposredan povod za poziv, razgovor o rezultatima rada ili ponašanja . 3.Izraziti optimizam da je moguće otkloniti teškoće i krizu uz zalaganje roditelja i vaspitača. U pedagoškoj praksi zastupljeni su mnogi oblici saradnje vaspitača i roditelja. Različiti oblici saradnje koji su do sada uveliko ostvareni i koji se i dalje planiraju i primenjuju u pedagoškoj praksi, na koje je ukazao Mandić su : 1.INDIVIDUALNI: POSETA RODITELJA VRTIĆU, POSETA VASPITAČA RODITELJSKOM DOMU, DOPISIVANJE.. 2.RODITELJSKI SASTANCI:. 23.

(24) a) OPŠTI RODITELJSKI SASTANCI Na njima se govori o planu i programu za tekuću godinu i raznim aktuelnostima. Održavaju se na početku i kraju godine, po potrebi i u toku godine(npr. pojava epidemije i sl.), b) RAZREDNI SASTANCI (Sastanci roditelja čija su deca iste uzrasne dobi, roditelji se upoznaju sa potrebama i problemima njihove dece), v) SASTANCI SA MANJIM GRUPAMA (U saradnji sa pedagogom, psihologom, logopedom, lekarom i dr, rešavaju se problemi pojedinih vaspitanika, npr. Ako dvoje, troje dece u vrtiću imaju isti problem, pogodno je u saglasnosti sa roditeljima i njihovim obaveznim prisustvom organizovati ovakav oblik saradnje, kako bi iskustva bila međusobno razmenjena), 3.OPŠTE I PEDAGOŠKO OBRAZOVANJE RODITELJA: Škola za roditelje, kursevi i seminari, diskusije. 4.ORGANIZACIJA POJEDINIH AKTIVNOSTI NA NIVOU VRTIĆA: Radne akcije, svečanosti, priredbe,izložbe, organizovanje rekreativne nastave. 5.SAVETOVALIŠTA: Pedagoško-psihološko, medicinsko,i savetovalište za pravno-socijalne probleme. Tu su i drugi vidovi saradnje porodice i dečjeg vrtića: -Dani otvorenih vrata (Određeni dan i vreme kada se vaspitač zadržava duže nakon radnog vremena ), -Rad roditelja u stručnim organima i telima vrtića.Ljubica Prodanović se već duži niz godina bavi problemima saradnje vrtića i porodice. Ona ukazuje na raznovrsne oblike saradnje vaspitača i roditelja. Smatra da se saradnja može odvijati kroz sve oblike i sadržaje međusobnog informisanja: 1.INDIVIDUALNO (Međusobna informisanost koja se odvija kroz razgovore u ustanovi i posetom porodici deteta, angažovanju roditelja na zadacima vrtića). 2.GRUPNO (Odvija se sa grupom roditelja čija deca imaju iste ili slične probleme u radu i ponašanju ). 3.KOLEKTIVNO INFORMISANJE (Roditeljski sastanci : opšti, razredni, priredbe i proslave ).. 24.

(25) 4.KOMBINOVANJE KOLEKTIVNE I INDIVIDUALNE SARADNJE (Ovaj oblik saradnje najčešće počinje na nekom od roditeljskih sastanaka, kolektivnim razgovorom na određenu temu, a potom se nastavlja kroz individualne kontakte vaspitača i roditelja).  NAJČEŠĆI OBLICI SARADNJE VASPITAČA I RODITELJA SU: RODITELJSKI SASTANCI, INDIVIDUALNI KONTAKTI, SAVETODAVNI RAD, PISMENA OBAVEŠTAVANJA, PEDAGOŠKO-PSIHOLOŠKO OBRAZOVANJE I OSPOSOBLJAVANJE, DAN OTVORENIH VRATA, SAVETOVALIŠTE ZA RODITELJE, UKLJUČIVANJE RODITELJA U ŽIVOT I RAD VRTIĆA I DRUGI. 25.

(26) TEMA. OPŠTI RODITELJSKI SASTANCI U DEČJIM VRTIĆIMA. 26.

(27) 4.Predavanje SADRŽAJ NASTAVNE JEDINICE OPŠTI RODITELJSKI SASTANCI U DEČJIM VRTIĆIMA NASTAVNI CILjEVI I ISHODI UČENjA: Cilj: Usvajanje osnovnih pojmova o opštim roditeljskim sastancima Ishodi učenja: nakon upoznavanja nastavne jedinice student će moći: Razumeti značaj opštih roditeljskh sastanaka Razumeti pojmove : roditeljski sastanak, opšti i grupni roditeljski sastanak Povećati nivo sopstvenih znanja o opštim roditeljskim sastancima u dečjim vrtićima Razviti svest o mogućnostima primene stečenih znanja o opštim roditeljskim sastancima u budućem praktičnom radu vaspitača sa roditeljima dece predškolskog uzrasta Unaprediti nivo znanja i razumevanja o pojmu opšti roditeljski sastanci Analizirati pedagošku praksu Preuzeti odgovornost za učenje i sticanje znanja izvršavanjem svih programom predviđenih obaveza AKTIVNOSTI KOJIMA ĆE SE TEMA OBRADITI: Teorijska nastava /interaktivno predavanje / Praktična nastava ,vežbe /radionice, diskusija, debata, kooperativni rad u malim grupama, igre uloga/ VREME NAMENJENO POJEDINOJ AKTIVNOSTI: Razmena u grupi – 15 minuta Predavanje - 30 minuta NASTAVNI MATERIJALI I POMAGALA Power Point prezentacija NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJA ISHODA Aktivno uključivanje studenata u aktivnosti tokom predavanja Kontinuirana provera Pismeni ispit. 27.

(28) Određenje osnovnih pojmova U vaspitno - obrazovnim ustanovama organizuju se različite forme roditeljskih sastanaka, a najzastupljeniji su: RAZREDNI, ODELJENSKI, MASOVNI I GRUPNI RODITELJSKI SASTANCI. Zbog različite strukture roditelja, opšti roditeljski sastanci održavaju se jednom, do dva puta godišnje, najčešće na početku školske godine i na kraju, a po potrebi i češće.Ovaj oblik saradnje će biti uspešno realizovan, ako su za datu problematiku zainteresovani svi roditelji, ili barem većina. U pripremi opšteg roditeljskog sastanka, pored uprave vrtića aktivno učestvuju pojedini vaspitači, stručni saradnici, pojedini članovi saveta roditelja. Direktor dečjeg vrtića najčešće rukovodi ovim sastancima, u specifičnim situacijama na mestu direktora mogu se naći stručni saradnici pedagog ili vaspitač, po potrebi i roditelj što zavisi od problematike o kojoj se vodi rasprava. Na početku školske godine, na opštem roditeljskom sastanku vrtića, roditelji se upoznaju sa sadržajima i aktivnostima koje su predviđene u godišnjem programu rada predškolske ustanove i sa svim problemima i zadacima koji stoje pred vrtićem i porodicom u sferi vaspitanja i obrazovanja dece. Dok se na kraju školske godine roditelji upoznaju sa nivoom ostvarenih planiranih aktivnosti u godišnjem programu rada vrtića, kao i sa problemima koji su pratili život i rad vaspitanika u toku godine. Opšti roditeljski sastanci se održavaju u toku školske godine, ukoliko je to značajno za vaspitanike, roditelje i vrtić, npr. pojava epidemije, neke vanredne životne i radne situacije, izraženi problemi nediscipline dece i sl. Ovi sastanci ne bi trebalo dugo da traju, potrebno je dobro osmisliti tok sastanka, sažeto i konkretno predstaviti problem. Takođe, roditeljski sastanci treba da doprinesu kod roditelja uverenje o svestranom zalaganju kolektiva vrtića da se što uspešnije realizuju vaspitno-obrazovni ciljevi i zadaci.U suprotnom, roditelji će ih u narednom periodu izbegavati, tj. ukoliko su roditeljski sastanci prazni i dosadni, pogotovo ako se usmere na kritiku vaspitanika i roditelja, njihova poseta ovakvim sastancima će sigurno izostati.. 28.

(29) RODITELJSKI SASTANCI VASPITAČA I RODITELJA DECE ISTE UZRASNE GRUPE Ovi roditeljski sastanci organizuju se za sve roditelje čija deca pohađaju istu uzrasnu vaspitnu grupu u dečjem vrtiću, odnosno čija deca su istog uzrasta.Oni omogućavaju da roditelji sagledaju potrebe i probleme u vaspitnim grupama istog uzrasta.Na ovim, kao i na grupnim sastancima ne treba raspravljati o pojedincima, posebno ako se radi o nekim problemima i teškoćama.Vreme na ovim roditeljskim sastancima treba da bude posvećeno zajedničkim ciljevima i zadacima koje vaspitači i roditelji moraju da ostvare sa decom. Ovakve roditeljske sastanke potrebno je organizovati za roditelje čija će deca za godinu ili dve biti u predškolskoj grupi, tj. u pripremnom programu za polazak u školu.Na ovim roditeljskim sastancima treba da prisustvuju i učitelji koji će ovu decu učiti u prvom razredu osnovne škole, kao i stručni saradnici pedagog, psiholog i dr..Na taj način roditelji će biti bolje upućeni šta ih čeka u školi i saradnja će biti uspešnije realizovana. Pri zakazivanju sastanaka mora se voditi računa o vremenu održavanja tako da odgovara što većem broju roditelja, a potrebno je i upoznati roditelje sa temom sastanka. Na prvom sastanku se organizuje rasprava, a potom se usvaja plan i program saradnje dečjeg vrtića sa porodicom, tj. vaspitača, učitelja, stručnih saradnika i roditelja dece predškolskog uzrasta.Analizom upitnika koji će roditelji popuniti na sastanku ili neposredno pre sastanka, saznaće se više o deci, kao i o eventualnim teškoćama i problemima sa kojima se roditelji susreću kod dece na ovom uzrastu.Isto tako, dobro bi bilo doći do saznanja šta roditelji očekuju od uključivanja dece u pripremni predškolski program.. RODITELJSKI SASTANCI VASPITAČA I RODITELJA JEDNE UZRASNE GRUPE Ovi roditeljski sastanci predstavljaju oblik saradnje kada vaspitači okupe roditelje dece jedne uzrasne grupe, npr. mlađeg, srednjeg, starijeg ili predškolskog uzrasta. Na ovim sastancima roditelji i vaspitači razgovaraju o teškoćama i problemima sa kojima se susreću deca u vaspitanju, o uslovima rada, o aktivnostima za uspešniju pripremu dece za polazak u školu, život i rad u predškolskoj ustanovi.Naravno, razgovara se i o svim rezultatima ostvarenim na različitim nivoima vaspitanja , ali nikako ne treba govoriti o detetu pojedinačno, već samo o sadržajima koji su vezani za celu uzrasnu grupu. Roditeljski sastanak se obično organizuje na početku školske godine kada se vaspitač dogovara sa roditeljima o održavanju narednih sastanaka određene uzrasne grupe. Roditelj se upoznaje sa dnevnim redom roditeljskih sastanaka i to može uticati na to ko će od njih prisustvovati ubuduće. Ovi sastanci treba da traju obično do jednog časa, mogu i duže što zavisi od problema koji se rešava. Vreme održavanja ovih roditeljskih sastanaka treba da odgovara većini roditelja, njima rukovodi vaspitač, a može i roditelj ukoliko se dogovori sa vaspitačem.Pored roditelja i vaspitača sastanak mogu voditi i pedagog i psiholog u zavisnosti od tematike o kojoj se vodi rasprava.. 29.

(30) GRUPNI OBLIK SARADNJE VASPITAČA I RODITELJA Ovi roditeljski sastanci se organizuju i realizuju kada se sazna da vaspitanici imaju iste ili slične probleme.To mogu biti roditeljski sastanci za roditelje čija su deca talentovana, deca sa posebnim potrebama, deca asocijalnog ponašanja i dr. Ovaj oblik saradnje omogućava da se ostvari uspešnija i otvorenija komunikacija vaspitača i roditelja, kao i komunikacija između samih roditelja.Vaspitač samostalno, a po potrebi sa pedagogom i psihologom, logopedom, socijalnim radnikom, lekarom organizuje grupne sastanke sa roditeljima dece vaspitne grupe koja su uključena u program pripreme za polazak u školu, a koji imaju sličan problem i teškoće u razvoju. Grupne roditeljske sastanke vaspitač organizuje i za roditelje one dece koja pokazuju određena i posebna interesovanja, određene sklonosti i sposobnosti za neke aktivnosti, deca koja se ističu u radu i treba im dalja podrška i pomoć u radu. Ovakav oblik saradnje omogućava da se maksimalno angažuju i vaspitač i roditelj.Istraživanja su pokazala da su roditelji veoma zainteresovani za ovakav oblik saradnje i da rado posećuju ovu vrstu sastanaka.Roditelji se na ovakvim sastancima ne ustručavaju da iskreno govore o problemima i teškoćama svog deteta, zato što se na njima sastaju roditelji dece sa sličnim problemima i teškoćama. Ovi roditelji daju svoje predloge, razmenjuju iskustva, ukazuju na uzroke i posledice, donose zajedničke zaključke koji vaspitaču a i samom roditelju mogu biti od velike koristi. Predlozi za održavanje uspešnog sastanka ohrabriti aktivno učešće u diskusiji→roditelji postaju angažovaniji ukoliko govore; obezbediti osobe za čuvanje dece; postaviti stolice u krug da bi se svako osetio aktivnim učesnikom; slati lične pozivnice i podsećati roditelje; povezati angažovane roditelje sa neangažovanim; ne držati duga predavanja. Evaluacija porodičnih sastanaka potrebno je izvršiti evaluaciju kako bi smo uvideli da li su zadovoljene porodične potrebe i interesovanja→koristi se upitnik Poverljivost politika poverljivosti jasno ističe da vaspitači ne smeju raspravljati o porodicama ili deci koja učestvuju u programu van projekta u koji je uključena porodica ukoliko drugi traže informacije potrebno je da se za to zatraži saglasnost od porodice. Ovaj oblik saradnje omogućava da se ostvari uspešnija i otvorenija komunikacija vaspitača i roditelja, kao i komunikacija između samih roditelja.Vaspitač samostalno, a po potrebi sa pedagogom i psihologom, logopedom, socijalnim radnikom, lekarom organizuje grupne sastanke sa roditeljima dece vaspitne grupe koja su uključena u program pripreme za polazak u školu, a koji imaju sličan problem i teškoće u razvoju. 30.

(31) Grupne roditeljske sastanke vaspitač organizuje i za roditelje one dece koja pokazuju određena i posebna interesovanja, određene sklonosti i sposobnosti za neke aktivnosti, deca koja se ističu u radu i treba im dalja podrška i pomoć u radu. INDIVIDUALNA SARADNJA VASPITAČA I RODITELJA Ovaj oblik saradnje predstavlja jedan od učestalijih i efikasnijih oblika saradnje.Vaspitač uspostavlja direktan kontak sa jednim ili oba roditelja i samim tim se bolje informiše o detetu. Vaspitač se kroz ovaj oblik saradnje upoznaje sa materijalnim, zdravstvenohigijenskim i drugim uslovima života deteta u porodici.Pored toga on upoznaje načine i aktivnosti na koje roditelj ostvaruje u pružanju pomoći vaspitaniku, a u poverljivom razgovoru saznaje više o interesovanjima, sposobnostima, negativnim oblicima ponašanja deteta, o zdravstvenim i drugim teškoćama koje ima njihovo dete. To je vrlo značajno za vaspitača.Ovakav oblik saradnje predstavlja i bolju priliku da roditelj upozna vaspitača, da stekne poverenje u njega i njegove dobre namere.Roditeljima se pruža prilika da direktno upoznaju sa zahtevima koji se postavljaju pred njegovo dete u vrtiću. Uzajamno informisanje vaspitača i roditelja može da se ostvaruje kroz usputne i planirane razgovore.Kroz usputne razgovore roditelji vaspitačima saopštavaju one aktuelnosti na koje treba posvetiti posebnu pažnju tokom boravka deteta u vrtiću, a vaspitač saopštava roditelju neka saznanja do kojih je došao, npr. mogu to biti posebne zasluge za pokazani rezultat u nekoj od aktivnosti. Planirani razgovori se zakazuju na predlog vaspitača ili roditelja i trajanje razgovora zavisi od problema o kome se razgovara.Planirani razgovori se zakazuju u određeno vreme i to mora biti ispoštovano i od strane roditelja i vaspitača Roditelj i vaspitač moraju biti dobro pripremljeni za razgovor.Ovi razgovori bi trebalo da se vode bez prisustva deteta. Svaki individualni susret vaspitača i roditelja treba da bude otvoren i iskren i samo takav može da bude od koristi i roditelju i vaspitaču, a posebno detetu u cilju njegovog uspešnijeg razvoja i vaspitanja.Pošto se ovakvi razgovori češće ostvaruju, poželjno je da vaspitač i roditelj imaju određene beležnice-dnevnike u kojima će zapisivati ono što je najbitnije.. 31.

(32) TEMA. KUĆNE POSETE VASPITAČA DOMOVIMA RODITELJA, DECE. 32.

(33) 5.Predavanje SADRŽAJ NASTAVNE JEDINICE KUĆNE POSETE VASPITAČA DOMOVIMA RODITELJA, DECE NASTAVNI CILJEVI I ISHODI UČENJA: Cilj: Predstaviti i osvestiti značaj kućne posete vaspitača domovima roditelja, dece Ishodi učenja: nakon upoznavanja nastavne jedinice student će moći: Razumeti značaj i smisao kućnih poseta vaspitača domovima roditelja , dece Razumeti pojmove : kućna poseta vaspitača Povećati nivo sopstvenih znanja o kućnim posetama vaspitača domovima roditelja , dece Razviti svest o mogućnostima primene stečenih znanja o kućnim posetama vaspitača domovima roditelja , dece u budućem praktičnom radu vaspitača sa roditeljima dece predškolskog uzrasta Unaprediti nivo znanja i razumevanja o kućnim posetama vaspitača domovima roditelja , dece Analizirati pedagošku praksu Preuzeti odgovornost za učenje i sticanje znanja izvršavanjem svih programom predviđenih obaveza AKTIVNOSTI KOJIMA ĆE SE TEMA OBRADITI: Teorijska nastava /interaktivno predavanje / Praktična nastava ,vežbe /radionice, diskusija, debata, kooperativni rad u malim grupama, igre uloga/. VREME NAMENJENO POJEDINOJ AKTIVNOSTI: Razmena u grupi – 15 minuta Predavanje - 30 minuta NASTAVNI MATERIJALI I POMAGALA Power Point prezentacija NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJA ISHODA Aktivno uključivanje studenata u aktivnosti tokom predavanja Kontinuirana provera Pismeni ispit 33.

(34) Određenje osnovnih pojmova Iako je poseta roditeljskom domu važan oblik individualne saradnje porodice i dečjeg vrtića, dosta je zapostavljen u vaspitno - obrazovnoj praksi.Razlozi njegovog zapostavljanja su brojni i različiti. Jedan od razloga je taj što se suprotstavljaju mišljenja u pedagoškoj javnosti o ovom načinu saradnje. Stavovi i mišljenja koji ovaj način saradnje osporavju su na primer: da niko nema pravo da uznemirava roditelje i da ulazi u njihov privatan život, da ta poseta neće biti od velikog značaja ni roditelju ni vaspitaču.Sve to izaziva nesigurnost kod vaspitača i zato se mnogi nerado odlučuju na ovakav oblik saradnje sa roditeljima. Bez obzira na različite stavove, smatra se da vaspitač treba da poseti roditeljski dom jer bi se na taj način vaspitači sa roditeljima bolje upoznali i učvrstili svoju saradnju. Razgovorom o samom detetu, o njegovom ponašanju i radu u vrtiću vaspitač će ostaviti dobar i prijatan utisak na roditelja i samim tim će ga roditelji prihvatiti kao prijatelja porodice. Samom posetom roditeljskom domu, vaspitač će da sazna dosta toga o tome kako se dete vaspitava i u kakvim uslovima živi, odnosno dobiće potpuniju sliku o detetu i njegovim roditeljima.To vaspitaču omogućava da kroz vaspitno- obrazovni rad kvalitetnije utiče na kontinuirani razvoj. Vaspitač može da poseti roditeljski dom iz više razloga a to mogu biti npr : posete zbog duže bolesti vaspitanika, posete zbog rođendana deteta, posete zbog neke neprijatne životne situacije koja se desila u porodici deteta. Analizirajući iskustva nastavnika i vaspitača koji su koristili ovaj oblik saradnje, došlo se do saznanja da se to odrazilo na pozitivne promene u odnosima unutar porodice, uspostvaili se bolji odnosi i poboljšala međusobna saradnja, ponašanje deteta se pozitivno promenilo, roditelji su se uključili u aktivnosti u školama i vrtićima. Za ovakav način saradnje, vaspitač se mora dobro pripremiti, mora posedovati adekvatna stručna znanja kako bi mogao odgovoriti na izazovna pitanja roditelja. Posetu roditeljskom domu vaspitač treba da najavi, odabere najpogodnije vreme i ostvari u dogovoreno vreme.U komunikaciji sa roditeljima vaspitač treba da bude ljubazan, prijatan, iskren i ozbiljan.Od roditelja ne treba očekivati mnogo i ne treba im nametati pojedine vrednosti za koje se unapred zna da neće biti prihvaćene. Vaspitač treba da uvažava i one roditelje koji ovakav način saradnje ne prihvataju iz nekih razloga, npr. sumnjaju u vaspitača, nisu sigurni u njihove dobre namere i slično.Ima i onih roditelja koji izbegavaju posete zbog problema u braku i porodici. Da bi pridobio roditelje za ovakav način saradnje vaspitač mora da stvara što prirodniju saradničku atmosferu. Svaka poseta roditeljskom domu treba da bude u funkciji što uspešnijeg i kvalitetnijeg razvoja, vaspitanja i obrazovanja dece.. 34.

(35) TEMA. UKLJUČIVANJE RODITELJA U ŽIVOT I RAD DECE U DEČIM VRTIĆIMA. 35.

(36) 6.Predavanje SADRŽAJ NASTAVNE JEDINICE (TEMA): UKLJUČIVANJE RODITELJA U ŽIVOT I RAD DECE U DEČIM VRTIĆIMA NASTAVNI CILJEVI I ISHODI UČENJA: Cilj: Predstaviti i osvestiti značaj uključivanja roditelja u život i rad dece u dečjim vrtićima Ishodi učenja: nakon upoznavanja nastavne jedinice student će moći: Razumeti značaj uključivanja roditelja u život i rad dece u dečjim vrtićima Razumeti pojmove : uključivanja roditelja, zajedničko življenje Povećati nivo sopstvenih znanja o uključivanja roditelja u život i rad dece u dečjim vrtićima Razviti svest o mogućnostima primene stečenih znanja o uključivanja roditelja u život i rad dece u dečjim vrtićima u budućem praktičnom radu vaspitača sa roditeljima dece predškolskog uzrasta Unaprediti nivo znanja i razumevanja o uključivanja roditelja u život i rad dece u dečjim vrtićima Analizirati pedagošku praksu Preuzeti odgovornost za učenje i sticanje znanja izvršavanjem svih programom predviđenih obaveza AKTIVNOSTI KOJIMA ĆE SE TEMA OBRADITI: Teorijska nastava /interaktivno predavanje / Praktična nastava ,vežbe /radionice, diskusija, debata, kooperativni rad u malim grupama, igre uloga/ VREME NAMENJENO POJEDINOJ AKTIVNOSTI: Razmena u grupi – 15 minuta Predavanje - 30 minuta NASTAVNI MATERIJALI I POMAGALA Power Point prezentacija NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJA ISHODA Aktivno uključivanje studenata u aktivnosti tokom predavanja Kontinuirana provera Pismeni ispit. 36.

(37) Određenje osnovnih pojmova Značajan oblik saradnje koji moze doprineti unapređivanju partnerstva i zajedničkog rada vaspitača i roditelja na ostvarivanju brojnih i raznovrsnih aktivnosti sa decom. Nivoi učešća roditelja u uređivanje enterijera i eksterijera; stručnim organima i telima; izleti, kulturni programi; realizacija stručnih tema.... Koristi od porodičnog učešća Uključivanje u predškolske aktivnosti je korisno za dete, porodicu i program,obezbeđuje emocionalno i fizičko učešće; Emocionalno - dete i roditelji:zadovoljni sobom, produktivni, energični, obnovljeni i spremni da se ponovo suoče sa životom,srećni i željni igre, jaka želja da se učestvuje sa nekim ili u nečemu, osećaj pripadnosti grupi; Fizičko učešće - dete i roditelji:razvijanje novih veština, zaboravljanje briga, zabava i radost, relaksacija, upoznavanje novih ljudi, savladavanje stresa. Angažovanje roditelja u život i rad dece u dečjim vrtićima je jedna od aktuelnih aktivnosti i može da bude jedan od važnih oblika saradnje vaspitača i roditelja. Uključivanje roditelja u život i rad vaspitno - obrazovnih ustanova se može ostvarivati na osnovu inicijative ustanove.Pored brojnih prednosti, ovakav oblik saradnje sa sobom nosi i određene slabosti i nedostatke. Saradnja između vaspitača i roditelja ostvarena angažovanjem roditelja u izvršavanju određenih aktivnosti u vrtiću treba da doprinese: STICANЈU MEĐUSOBNOG POVERENJA; USPOSTAVLЈANJU SARADNIČKOG ODNOSA IZMEĐU RODITELЈA I VASPITAČA, DETETA I VASPITNE GRUPE; POZITIVNIH STAVOVA RODITELЈA PREMA VRTIĆU I VASPITAČU I OBRNUTO. Kroz ovakav oblik saradnje roditelji se upoznaju sa programom rada, načinom kako da pomognu svojoj deci da se što uspešnije vaspitavaju i pripreme za polazak u školu. Roditeljima se pruža prilika da posmatraju i sagledavaju položaj svog deteta u grupi vršnjaka u toku aktivnosti i da saznaju potrebe i vrednosti uključivanja u ove i druge aktivnosti koje im mogu pomoći za kvalitetniji rad sa decom u porodici. Roditeljima se u skladu sa njihovim sposobnostima i mogućnostima, sa različitim afinitetima prema pojedinim radnim aktivnostima mogu angažovati u mnogim drugim aktivnostima ne samo sa decom već a vaspitačima i drugim roditeljima. Tu su i aktivnosti tipa roditelj-roditelju, koje imaju za cilj da iskusniji roditelji pomognu novouključenom roditelju u pojedine aktivnosti koje se ostvaruju u dečjem vrtiću. 37.

(38) Učešće roditelja u ovakvim aktivnostima u dečjem vrtiću može biti od posenbe koristi u rešavanju određenih problema sa kojima se roditelji lično susreću, kao i roditeljima koji imaju određene teškoće u vaspitanju svoje dece. Sva znanja i umenja, različita iskustva kojima raspolažu roditelji su veoma značajni činioci koji mogu biti od koristi drugim roditeljima u ovim aktivnostima. Roditelji treba stalno da budu u centru zbivanja i događanja u životu i radu vrtića.To zavisi od samih roditelja i njihove zainteresovanosti.Uključivanje roditelja u izvođenje aktivnosti koje se realizuju u vrtiću nije nimalo lak i jednostavan zadatak.Zato vaspitači treba da: PODSTIČU RODITELJE I DA IM NUDE ŠTO VIŠE MOGUĆNOSTI ZA UČEŠĆE U AKTIVNOSTIMA VRTIĆA; OMOGUĆE RODITELJIMA DA SAMI IZABERU ONE AKTIVNOSTI KOJE ŽELE; POŠTUJU I UVAŽAVAJU UČEŠĆE KOJE RODITELJI OSTVARUJU U ŽIVOTU I RADU VRTIĆA; DA BUDU STRPLJIVI U RAZVIJANJU PARTNERSKIH ODNOSA SA RODITELJIMA. Da bi se roditelji masovnije uključivali u aktivnosti, stručni saradnici i vaspitači planiraju i programiraju ovaj vid saradnje, a roditelje kroz posebnu obuku upoznaju sa svim planiranim aktivnostima u kojima se mogu angažovati. Uključivanje treba da se odnosi na sve roditelje, bez obzira na pol, obrazovni nivo, rasno i kulturno poreklo i materijalni status. Na osnovu angažovanosti roditelja u aktivnostima pojedini autori ukazuju na četiri tipa roditelja: 1.PARTNERE, 2.UČESNIKE, 3.DELEGATORE I 4.NEVIDLJIVE RODITELJE. Roditelji partneri i roditelji učesnici su čvrsto povezani sa vrtićem i aktivno uključeni u sve aktivnosti. Nevidljivi roditelji i roditelji delegatori se prema vrtiću odnose pasivno i smatraju da su vaspitači stručne i odgovorne osobe za vaspitanje njihove dece. Potrebno je da se stvaraju prilike za zajedničko življenje i druženje, međusobno upoznavanje i razmene: svakodnevne prigodne situacije u ustanovi (prilikom dovođenja dece, spontanih poseta roditelja i sl.), planirane situacije radi postizanja određenih ciljeva (grupni i opšti roditeljski sastanci, konsultacije), prisustvo roditelja vaspitno-obrazovnom radu i neposredno uključivanje u njega (pomoć vaspitaču, rad u manjim grupama dece po uputstvima vaspitača, pričanje deci o svojim iskustvima i doživljajima, davanje stručnih saveta i uputstava za izvođenje određenih poslova, unošenje novina u ambijent ustanove, organizovanje poseta,... , specijalne situacije (npr. u periodu adaptacije deteta ustanovi), zajedničke aktivnosti za koje svi imaju interes (sakupljačke aktivnosti, pravljenje nečega, dobrotvorne akcije, uređenje dvorišta,...), zajednički izlasci (posete pozorištu, odlazak na koncert, u šetnju,...), praznici i proslave (Nova godina, završna svečanost, dečji rođendani, ...). 38.

(39) TEMA. SARADNJA VASPITAČA I RODITELJA U PRIPREMI DECE ZA POLAZAK U ŠKOLU. 39.

(40) 7.Predavanje SADRŽAJ NASTAVNE JEDINICE SARADNJA VASPITAČA I RODITELJA U PRIPREMI DECE ZA POLAZAK U ŠKOLU NASTAVNI CILJEVI I ISHODI UČENJA: Cilj: Predstaviti i osvestiti značaj saradnje vaspitača i roditelja u pripremi dece za polazak u školu. Ishodi učenja: nakon upoznavanja nastavne jedinice student će moći: Razumeti značaj saradnje vaspitača i roditelja u pripremi dece za polazak u školu Razumeti pojmove : priprema dece za školu, zrelost i gotovost Povećati nivo sopstvenih znanja o značaju saradnje vaspitača i roditelja u pripremi dece za polazak u školu Razviti svest o mogućnostima primene stečenih znanja o značaju saradnje vaspitača i roditelja u pripremi dece za polazak u školu u budućem praktičnom radu vaspitača sa roditeljima dece predškolskog uzrasta Unaprediti nivo znanja i razumevanja o značaju saradnje vaspitača i roditelja u pripremi dece za polazak u školu Analizirati pedagošku praksu Preuzeti odgovornost za učenje i sticanje znanja izvršavanjem svih programom predviđenih obaveza AKTIVNOSTI KOJIMA ĆE SE TEMA OBRADITI: Teorijska nastava /interaktivno predavanje / Praktična nastava ,vežbe /radionice, diskusija, debata, kooperativni rad u malim grupama, igre uloga/ VREME NAMENJENO POJEDINOJ AKTIVNOSTI: Razmena u grupi – 15 minuta Predavanje - 30 minuta NASTAVNI MATERIJALI I POMAGALA Power Point prezentacija NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJA ISHODA Aktivno uključivanje studenata u aktivnosti tokom predavanja Kontinuirana provera Pismeni ispit Određenje osnovnih pojmova Kompleksnost i odgovornost u pripremi deteta za školu ne može se prebaciti samo na roditelje, već to podrazumeva saradnju porodice i dečjeg vrtića. Priprema dece za polazak u školu mora da pomogne svakom detetu da sopstvenim radnim aktivnostima stiče neophodni nivo osposobljenosti za nove uslove života i rada u školi, za savremene oblike učenja, saznavanja i ponašanja. 40.

(41) PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM OSTVARUJE SE U SKLADU SA Pravilnikom o opštim osnovama predškolskog programa koji sadrži: Osnove programa nege i vaspitanja dece uzrasta do tri godine; Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece od tri godine do uključenja u program pripreme za školu. Ustanova donosi Predškolski program (u skladu sa Pravilnikom o opštim osnovama predškolskog programa).Na nivou vaspitne grupe razvija se program vaspitno-obrazovnog rada u skladu sa potrebama, mogućnosima i interesovanjima dece konkretne grupe (program se gradi i razvija u saradnji sa roditeljima dece) Program predstavlja dopunu porodičnom vaspitanju; Uspostavljanje veza (kontinuirane saradnje) između dva dela jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja (PU i OŠ) treba da olakša prelaz deteta u novo okruženje i predstavlja zajednički posao i odgovornost vaspitača i učitelja, vrtića i osnovne škole; kvalifikovanost i obučenost stručnog kadra imaju najveći uticaj na kvalitet rada i posebno su povezani sa boljim postignućem u pripremi za čitanje i pisanje; aktivno uključivanje roditelja podstiče intelektualni i socijalni razvoj dece. SPECIFIČNI ZADACI VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA U GODINI PRED POLAZAK U ŠKOLU KADA I KAKO UČI DETE PREDŠKOLSKOG UZRASTA? Kada se oseća sigurno, dobro i zadovoljno; Kada se nova iskustva nadovezuju na njegova lična iskustva; Kada se podstiče u učenju, kada se njegovi naizgled „mali“ koraci primete i podrže; Kada učenje za njega ima značenje, kada je vezano za njegove potrebe; Kada mu se omogući da uči na svoj način – brzo, sporije, manipulišući, pitanjima koja postavlja; Kada mu se nude sadržaji koje može da savlada samo ili uz pomoć odraslog; kada su zahtevi koji mu se postavljaju malo iznad njegovih mogućnosti (tzv. zona narednog razvoja) ; Kada se uvažavaju njegov njegov način poimanja sveta; Kada mu se pruža mogućnost izbora i kada se poštuje njegov izbor; Kada mu se pruža mogućnost da prerađuje svoje iskustvo; Kada se njegovo iskustvo proširuje događajima, doživljajima; Kada ima mogućnost samoizražavanja, kreiranja; Kada je način rada i proces takav da dete aktivno učestvuje u njemu; Kada je u prilici da vrši razmenu sa drugima vršnjacima, starijima od sebe, mlađima, vaspitačem...... VAŽAN ZADATAK ZA VASPITAČE: IMATI NA UMU KARAKTERISTIKE RAZVOJA DECE SA KOJIMA OSTVARUJU PROGRAM I NE ZANEMARITI NAČINE (OBLIKE, METODE RADA) UZ KOJE DECA NAJEFIKASNIJE UČE I SAZNAJU O SVETU KOJI IH OKRUŽUJЕ. 41.

(42) Saradnja vaspitača i roditelja Kontinuirana saradnja i međusobna razmena informacija i podataka tokom godine i prilikom priprema za upis u osnovnu školu (u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, domovima zdravlja na teritoriji opštine); Bar jednom godišnje okupiti učitelje, vaspitače i roditelje dece koja polaze u školu u cilju međusobnog dogovora, informisanja roditelja o organizaciji rada u školi i sl. Kontinuirani i češći kontakti između roditelja i vaspitača (upoznavanje sa programima, načinima njihovog ostvarivanja.....); Stvaranje prilika za međusobna druženja i raznovrsne aktivnosti dece i učenika (obavezne posete dece školi, upoznavanje sa prostorom škole, učiteljima, posete školskom času, zajedničke izložbe stvaralaštva, sportske manifestacije i dr.); Razmatranje mogućnosti zajedničkog korišćenja objekata i sredstava kojima raspolažu predškolska ustanova i osnovna škola; Stručno usavršavanje zaposlenih u predškolskoj ustanovi i osnovnoj školi; Uvođenje u posao pripravnika vaspitača koji radi u školi (stručno usavršavanje, mentorstvo...) Sаrаdnjа između predškolske ustаnove i škole, po Kamenovu , može imаti sledeće oblike: orgаnizovаnа i osmišljenа posetа pripremne grupe prvom rаzredu osnovne škole; posetа učiteljа predškolskoj ustаnovi; uzаjаmno prisustvo učiteljа odnosno vаspitаčа roditeljskim sаstаncimа i sаstаncimа stručnih аktivа; zаjednički izleti, ekskurzije, posete, priredbe i mаnifestаcije predškolske i školske dece; zаjedničko korišćenje objekаtа, terenа, itd. 42.

(43) TEMA. SAVETODAVNI RAD VASPITAČA SA RODITELJIMA. 43.

(44) 8.Predavanje SADRŽAJ NASTAVNE JEDINICE SAVETODAVNI RAD VASPITAČA SA RODITELJIMA NASTAVNI CILJEVI I ISHODI UČENjA: Cilj: Usvajanje osnovnih pojmova o savetodavnom radu vaspitača i osvestiti značaj savetodavnog rada vaspitača sa roditeljima Ishodi učenja: nakon upoznavanja nastavne jedinice student će moći: Razumeti značaj savetodavnog rada vaspitača sa roditeljima Razumeti pojmove : savetovanje, savetodavni rad Povećati nivo sopstvenih znanja o značaju savetodavnog rada vaspitača sa roditeljima Razviti svest o mogućnostima primene stečenih znanja o značaju savetodavnog rada vaspitača sa roditeljima u budućem praktičnom radu vaspitača sa roditeljima dece predškolskog uzrasta Unaprediti nivo znanja i razumevanja o značaju savetodavnog rada vaspitača sa roditeljima Analizirati pedagošku praksu Preuzeti odgovornost za učenje i sticanje znanja izvršavanjem svih programom predviđenih obaveza AKTIVNOSTI KOJIMA ĆE SE TEMA OBRADITI: Teorijska nastava /interaktivno predavanje / Praktična nastava ,vežbe /radionice, diskusija, debata, kooperativni rad u malim grupama, igre uloga/ VREME NAMENJENO POJEDINOJ AKTIVNOSTI: Razmena u grupi – 15 minuta Predavanje - 30 minuta NASTAVNI MATERIJALI I POMAGALA Power Point prezentacija NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJA ISHODA Aktivno uključivanje studenata u aktivnosti tokom predavanja Kontinuirana provera Pismeni ispit. 44.

(45) Određenje osnovnih pojmova. „Savetovanje se može definisati kao : proces od-ličnosti-do-ličnosti, u kome se jednoj ličnosti pomaže da poveća svoje razumevanje i sposobnost za rešavanje svojih problema“ (Mortesen-Šmuler). Jedan od važnih zadataka vaspitača je organizovanje i izvođenje savetodavnog rada sa roditeljima, u cilju što uspešnijeg razvoja vaspitanja dece, kao i rešavanjanje njihovih aktuelnih teškoća i problema sa kojima se susreću u dečjem vrtiću i porodici.. ZNAČAJ SAVETODAVNOG RADA. „Savetovanje je više od davanja saveta, ono je više i od rešavanja neposrednih problema. Ono se bavi stavovima i dugoročnim planiranjem; bavi se više uzrocima nego simptomima. Savetovanje i po svojim posledicama mora biti izdržljivije i trajnije. U tom pogledu mu je potrebno više vremena i planiranja nego pri davanju saveta ili obaveštenja.Efikasno savetovanje iziskuje veštinu i umešnost od savetnika.Štaviše, ne postoji nikakav nadomestak toploti i razumevanju u situaciji savetovanja“ (Mortensen-Šmuler). 45.

(46) Savetodavni rad vaspitača sa roditeljima treba da doprinese uspešnijem i kvalitetnijem razvoju, vaspitanju i obrazovanju dece u dečjem vrtiću i porodici , kvalitetnoj pripremi deteta za školu, razrešavanju aktuelnih teškoća i problema sa kojima se deca susreću u dečjim vrtićima Savetodavni rad se može ostvarivati sa roditeljem pojedinačno sa grupom roditelja Individualni savetodavni rad vaspitača i roditelja odnosi se na rešavanje pojedinačnih i konkretnih problema na koje roditelj ukazuje, a bitni su za uspešniji psihofizički razvoj deteta, njegovo vaspitanje i učenje.. Grupni savetodavni rad vaspitač ostvaruje sa grupom roditelja čija deca imaju iste ili slične teškoće i probleme u razvoju, vaspitanju i učenju, a što podrazumeva i aktuelne probleme koji prate roditelje u pripremi dece za polazak u školu.. Kroz savetodavni rad vaspitač kod roditelja može da utiče i na formiranje određenih stavova, uverenja i vrednosnih orijentacija potrebnih za ostvarivanje mnogobrojnih i raznovrsnih uloga u razvoju, vaspitanju i obrazovanju dece. 46.

(47) TEMA. OBRAZOVANJE RODITELJA ZA ULOGU VASPITAČA I SARADNIKA. 47.

(48) 9.Predavanje SADRŽAJ NASTAVNE JEDINICE (TEMA): OBRAZOVANJE RODITELJA ZA ULOGU VASPITAČA I SARADNIKA NASTAVNI CILJEVI I ISHODI UČENJA: Cilj: Usvajanje osnovnih pojmova o obrazovanju roditelja za ulogu vaspitača i saradnika Ishodi učenja: nakon upoznavanja nastavne jedinice student će moći: Razumeti značaj obrazovanja roditelja za ulogu vaspitača i saradnika Razumeti pojmove : obrazovanje roditelja , uloga saradnika Povećati nivo sopstvenih znanja o značaju obrazovanja roditelja za ulogu vaspitača i saradnika Razviti svest o mogućnostima primene stečenih znanja o značaju obrazovanja roditelja za ulogu vaspitača i saradnika u budućem praktičnom radu vaspitača sa roditeljima dece predškolskog uzrasta Unaprediti nivo znanja i razumevanja o značaju obrazovanja roditelja za ulogu vaspitača i saradnika Analizirati pedagošku praksu Preuzeti odgovornost za učenje i sticanje znanja izvršavanjem svih programom predviđenih obaveza AKTIVNOSTI KOJIMA ĆE SE TEMA OBRADITI: Teorijska nastava /interaktivno predavanje / Praktična nastava ,vežbe /radionice, diskusija, debata, kooperativni rad u malim grupama, igre uloga/ VREME NAMENJENO POJEDINOJ AKTIVNOSTI: Razmena u grupi – 15 minuta Predavanje - 30 minuta NASTAVNI MATERIJALI I POMAGALA Power Point prezentacija NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJA ISHODA Aktivno uključivanje studenata u aktivnosti tokom predavanja Kontinuirana provera Pismeni ispit. 48.

(49) Određenje osnovnih pojmova. Saradnja roditelja i vaspitača važan je preduslov optimalnog razvoja i vaspitanja deteta u institucionalnom kontekstu. Profesionalna uloga vaspitača i životna uloga roditelja uveliko su slične. Polaskom deteta u vrtić vaspitači i roditelji postaju saradnici na zajedničkom zadatku nege, vaspitanja i obrazovanja deteta. Zbog toga je važno da roditelji i vaspitači u međusobnu saradnju ulažu mnogo poverenja, otvorenosti, tolerancije, objektivnosti i spremnosti za uvažavanje ličnih i profesionalnih kompetencija, razmenu informacija o detetu, usklađivanje vaspitnih uticaja i zajedničko rešavanje problema u razvoju deteta. Polаzištа u obrаzovаnju roditeljа: Svest roditeljа o sopstvenoj ulozi Odgovornosti u vаspitаnju detetа Spremnost na promene Promene u sаvremenoj porodici i reformski procesа u sistemu školstvа stvаrаju: potrebu obrаzovаnjа roditeljа, pripremu roditelja zа sаrаdnju sа vаspitаčem . Uloga аndrаgogije u obrazovanju roditelja, multidisciplinаrno i interdisciplinаrno proučаvаnje. Pedаgoškа kulturа roditeljа, obrаzovne potrebe, porodicа, vаspitаnje, društvo – kаo ključni pojmovi Rаzvoj pedаgoške kulture roditeljа zа vаspitno delovаnje u porodici - temа mnogih sаvetovаnjа, seminаrа, kursevа, polаzištа u rаdu «školа zа život» i sаvetovаlištа u okviru društvenih i stručnih orgаnizаcijа i institucijа. Pitаnje utvrđivаnjа obrаzovnih potrebа roditeljа u cilju osposobljаvаnjа zа vаspitno delovаnje u porodici nije nаučno tretirаno u smislu predlogа zа sistemskim rešenjimа u nаs. Krаjem XX vekа, pedаgoškа kulturа roditeljа i mogućnosti vаspitnog delovаnjа u porodici, postаje predmet interesovаnjа pedаgogije, аndrаgogije, sociologije i prаvne nаuke i sаmog društvа . 49.

(50) TEMA. ISPITIVANJE OBRAZOVNIH POTREBA, PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE OBRAZOVANJE RODITELJA. 50.

(51) 10.Predavanje SADRŽAJ NASTAVNE JEDINICE (TEMA):. ISPITIVANJE OBRAZOVNIH POTREBA, PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE OBRAZOVANJE RODITELJA NASTAVNI CILJEVI I ISHODI UČENJA: Cilj: Osvestiti značaj ispitivanja obrazovnih potreba, planiranja i programiranja obrazovanja roditelja Ishodi učenja: nakon upoznavanja nastavne jedinice student će moći: Razumeti značaj i potrebu ispitivanja obrazovnih potreba,planiranje i programiranje obrazovanja roditelja Razumeti pojmove : obrazovne potrebe, planiranje i programiranje obrazovanja Povećati nivo sopstvenih znanja o značaju ispitivanja obrazovnih potreba , planiranju i programiranju obrazovanja roditelja Razviti svest o mogućnostima primene stečenih znanja o značaju ispitivanja obrazovnih potreba , planiranju i programiranju obrazovanja roditelja u budućem praktičnom radu vaspitača sa roditeljima dece predškolskog uzrasta Unaprediti nivo znanja i razumevanja o značaju ispitivanja obrazovnih potreba , planiranju i programiranju obrazovanja roditelja Analizirati pedagošku praksu Preuzeti odgovornost za učenje i sticanje znanja izvršavanjem svih programom predviđenih obaveza AKTIVNOSTI KOJIMA ĆE SE TEMA OBRADITI: Teorijska nastava /interaktivno predavanje / Praktična nastava ,vežbe /radionice, diskusija, debata, kooperativni rad u malim grupama, igre uloga/ VREME NAMENJENO POJEDINOJ AKTIVNOSTI: Razmena u grupi – 15 minuta Predavanje - 30 minuta NASTAVNI MATERIJALI I POMAGALA Power Point prezentacija NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANjA ISHODA Aktivno uključivanje studenata u aktivnosti tokom predavanja Kontinuirana provera Pismeni ispit 51.

(52) Određenje osnovnih pojmova Obrazovne potrebe roditelja podrazumevaju razliku između znanja i umenja, veština, stavova i vrednosti koje roditelji poseduju i onih koje su im potrebne za kompetentnije roditeljstvo u ostvarivanju brojnih uloga u razvoju i vaspitanju dece. Može se govoriti o društvenim i individualnim obrazovnim potrebama roditelja, čiji je prevashodni zadatak usmeren na sticanje savremenih znanja, umenja i veština neophodnih za obavljanje brojnih uloga u podizanju i vaspitanju dece. Utvrđivanje obrazovnih potreba roditelja prevashodno treba da omogući vaspitaču da se na najraconalniji način identifikuju obrazovni deficiti kod roditelja i da se oblikuju predlozi tema za njihovo što efikasnije i kvalitetnije obrazovanje i osposobljavanje za brojne uloge i ostvaruju ulogu vaspitača. Rad vaspitača na utvrđivanju. obrazovnih potreba roditelja treba a ima podršku pedagoga i drugih stručnjaka i da od njih po potrebi dobije i stručnu pomoć. Očekuje se da vaspitač zavisno od nivoa njegove osposobljenosti, invetivnosti i kooperativnosti, ostvari što bolju saradnju sa roditeljima. Planovi programi obrazovanja i osposobljavanja roditelja za brojne uloge u procesu razvoja i vaspitanja dece, po svojoj strukturi i sastavu moraju biti podložni stalnom menjanju i modifikaciji, individualizaciji i aktuelizaciji. U koncipiranju i donošenju planova i programa obrazovanja važno je uključivanje samih roditelja. Plan obrazovanja roditelja treba da sadrži cilj plana i programa, namenu plana i programa, plan rada sa određenim rokovima realizacije, program sa kratko razrađenim sadržajem, oblike, sredstva i metode koji će se primenjivati u ostvarivanju plana i programa, preporučenu literaturu , načine i mere praćenja i procenjivanja procesa obrazovanja.. 52.

(53) TEMA ORGANIZACIONI OBLICI OBRAZOVANJA RODITELJA. UPOZNAVANjE RODITELJA SA KONVENCIJOM O DEČJIM PRAVIMA. 53.

(54) 11.Predavanje SADRŽAJ NASTAVNE JEDINICE ORGANIZACIONI OBLICI OBRAZOVANJA RODITELJA. UPOZNAVANJE RODITELJA SA KONVENCIJOM O DEČJIM PRAVIMA NASTAVNI CILJEVI I ISHODI UČENJA: Cilj: Usvajanje osnovnih pojmova o organizacionim oblicima obrazovanja roditelja i upoznavanje roditelja sa Konvencijom UN o dečjim pravima. Ishodi učenja: nakon upoznavanja nastavne jedinice student će moći: Razumeti organizacione oblike obrazovanja roditelja i upoznavanje roditelja sa Konvencijom UN o dečjim pravima Razumeti značaj i potrebu obrazovanja roditelja i upoznavanje roditelja sa Konvencijom UN o dečjim pravima Razumeti pojmove : oblici obrazovanja roditelja, Konvencija UN, dečja prava Povećati nivo sopstvenih znanja o značaju organizovanja različitih oblika obrazovanja roditelja za upoznavanje sa Konvencijom UN o dečjim pravima. Razviti svest o mogućnostima primene stečenih znanja o značaju organizovanja različitih oblika obrazovanja roditelja za upoznavanje sa Konvencijom UN o dečjim pravima.u budućem praktičnom radu vaspitača sa roditeljima dece predškolskog uzrasta Unaprediti nivo znanja i razumevanja o značaju organizovanja različitih oblika obrazovanja roditelja za upoznavanje sa Konvencijom UN o dečjim pravima Analizirati pedagošku praksu Preuzeti odgovornost za učenje i sticanje znanja izvršavanjem svih programom predviđenih obaveza AKTIVNOSTI KOJIMA ĆE SE TEMA OBRADITI: Teorijska nastava /interaktivno predavanje / Praktična nastava ,vežbe /radionice, diskusija, debata, kooperativni rad u malim grupama, igre uloga/ VREME NAMENJENO POJEDINOJ AKTIVNOSTI: Razmena u grupi – 15 minuta Predavanje - 30 minuta NASTAVNI MATERIJALI I POMAGALA Power Point prezentacija NAČIN PRAĆENJA I VREDNOVANJA ISHODA Aktivno uključivanje studenata u aktivnosti tokom predavanja Kontinuirana provera 54.

(55) Pismeni ispit Određenje osnovnih pojmova U praksi obrazovanja i vaspitanja za život u porodici , koriste se različiti organizacioni oblici kao što su kursevi, seminari, predavanja, ciklusi predavanja, različiti oblici roditeljskih sastanaka, roditeljske večeri, diskusija i razgovori, klub za roditelje, tematske večeri ,večeri za starije, Škola za roditelje, okrugli sto i dr. Psihološko-pedagoška i zdravstvena edukacija roditelja se može realizovati u predškolskoj ustanovi : putem predavanja, prezentovanja prigodnih tekstova na panoima za roditelje , edukativnih radionica U andragoškoj literaturi spominju se i drugi organizacioni oblici obrazovanja roditelja : savetovališta za roditelje, klubovi za roditelje, škole za život i dr. UPOZNAVANJE RODITELJA SA KONVENCIJOM O DEČJIM PRAVIMA Vaspitači u predškolskoj ustanovi, u sklopu opšte brige o deci, kao i vaspitanja dece za mir, toleranciju i dr. moraju se upoznati sa Konvencijom UN o pravima deteta.Cilj i zadatak ove konvencije je da se vaspitači i roditelji blagovremeno upoznaju sa pravima dece, da razgovaraju sa decom o njihovim pravima, a prevashodno da se zalažu i maksimalno angažuju za što potpunije ostvarivanje dečjih prava. Sva deca imaju pravo i potrebu da budu podučavana i da se obrazuju. Razlike koje se pojavljuju u radu su posledica predrasuda, prenaglašenih razlika među decom (po uzrastu, polu, sposobnostima i ostalom). Sva deca treba da uče i da se razvijaju. Posebne obrazovne potrebe dece sa poteškoćama u razvoju ogledaju se pre svega u obezbeđivanju posebnih pristupa, kao i posebnih didaktičkih sredstava i učila. Svako dete ima specifične obrazovne potrebe, a neophodno je ukazati na specifične vaspitne i obrazovne potrebe dece sa poteškoćama u razvoju. Uloga vaspitača je izuzetno značajna, pored samog obrazovanja i vaspitanja ove dece na njima je i da drugu decu nauče da na najbolji mogući način prihvate svoje drugare koji su drugačiji. Takva vrsta rada je veliki izazov za vaspitača. Interaktivni pristup u radu oplemeniće vaspitače, kao i ostalu decu u grupi. Možda će se pojavljivati i različiti problemi, ali vaspitači moraju biti svesni da su svi rešivi i da u tome nisu sami. Naše vaspitnoobrazovne ustanove sve više rade po inkluzivnom modelu, a to ne može da se razvije, u pravom smislu te reči, bez aktivnog i odgovornog odnosa vaspitača i roditelja.. 55.

Figure

Actualización...

Referencias

Actualización...

Related subjects :