DAR dé demos

des deis dé den ESTAR esté estemos estés estéis esté estén HABER haya hayamos hayas hayáis haya hayan SABER sepa sepamos sepas sepáis sepa sepan IR vaya vayamos vayas vayáis vaya vayan Nazad

Konjunktiv posle bezličnih izraza

Posle bezliĉnih izraza koji ukazuju gotovost(spremnost), ţelje, naredbe,

pretpostavljanje,molbu, potrebu, mišljenje,itd., konjunktiv se koristi u zavisnom uslovu, posle reĉi que:

Es importante que usted hable con la directora.Vaţno je da govoriš sa direktorom. Es necesario que Elena tome un taxi.Potrebno je da Elena uzme taksi.

¡Es terrible que no sepas hablar español!Odvratno je da ne znate da govorite španski. Es posible que sea el efecto de la comida.Moguće je da je to efekat hrane.

No es preciso que usted tome medicina especial.Nije potrebno da uzimate specijalne lekove.

Ponekad, ako izraz ne odrţava ţelju specifiĉne osobe da uradi nešto, ali umesto izjave da bi ljudi obiĉno trebali da urade nešto, onda se uzima infinitiv (-ar, -er, -ir ), a ne

konjunktiv.

Es necesario evitar el alcohol.Potrebno je da izbegavate alkohol. Es preferible ir en autobús.Poţeljno je da idemo autobusom.

Es posible comprar comida aquí.Moţda(moguće je da) ćemo ovde kupiti hranu.

Konjunktiv u priloškim odredbama

Ako se radnja nije još dogodila, španski spikeri će upotrebiti konjunktiv posle odreĊenih priloških odredbi kao: tan pronto como (‘brzo (uskoro) kao’), cuando (‘kada’), después de que (‘posle’), en cuanto (‘uskoro kao’), hasta que (‘dok’), i mientras (‘u to vreme,’ ‘dokle’).

Podemos hablar del tema cuando usted llegue.

(još nije stigao)

Puedo quedarme en un hotel mientras esté en México.

(već sam dugo u Meksikufor however long I am in Mexico – još nisam otišao)

Elena viene tan pronto como yo encuentre un apartamento.

(Još nisam našao stan)

Ako je radnji već dato mesto i ne sumnjamo oko njenog ishoda,

konjunktiv se ne upotrebljava: Cuando estuve en Acapulco, fui a la playa (Bio sam u Akapulku u prošlosti).

Nekoliko stem promena i pravopisnih promena u sadašnjem konjunktivu

U sadašnjem konjunktivu, -ar i -er stem-promenljivi glagoli imaju istu graĊu stem promena kao u sadašnjosti, samo su nastavci drugaĉiji. PENSAR VOLVER (ie) (ue) piense vuelva pienses vuelvas piense vuelva pensemos volvamos penséis volváis piensen vuelvan DORMIR PREFERIR (ue, u) (ie,i) duerma prefiera duermas prefieras duerma prefiera durmamos prefiramos durmáis prefiráis duerman prefieran

-Ir stem-promenjivi glagoli imaju malo drugaĉiju graĊu u konjunktivu nego u sadašnjem vremenu. Prisetite se da su ovo isti glagoli koji imaju razliĉitu stem promenu u preteritu, u trećem licu jednine.Ista stem promena viĊena u preteritu je viĊena u konjunktivu u nosotros/as i vosotros/as oblicima.

Glagoli koji se završavaju na-car, -gar, i -zar imaju pravopisnu promenu u svim oblicima sadašnjeg konjunktiva, gde c > qu, g > gu, i z > c: BUSCAR PAGAR busque pague busques pagues busque pague busquemos paguemos busquéis paguéis busquen paguen EMPEZAR empiece empieces empiece empecemos empecéis empiecen Nazad

Konjunktiv posle glagola volje

Jedna od najuobiĉajnijnih upotreba konjunktiva je posle glagole volje, kao što su querer (‘ţeleti(hteti)’), desear (‘ţelei’), insistir en

(‘insistirati’), mandar (‘naruĉiti’), preferir (‘više voleti’), prohibir

(‘spreĉiti(zabraniti)’), recomendar (‘to predloţiti’), decir (‘reći’ nekome nešto), pedir (‘pitati’ nekoga da uradi nešto), i permitir (‘dozvoliti).

Zapamtite da u ovakvim primerima upotreba konjunktiva sa glagolima volje u dijalozima, jedna osoba govori drugoj šta ţeli da uradi. Tu mora biti promena subjekta da bi se upotrebio konjunktiv: jedan subjekat ţeli da utiĉe da drugi subjekat uradi nešto. Thomas quiere que la operadora

llame...; Thomas quiere que la secretaria le indique...; Thomas quiere que el camarero le traiga..., itd. Konjunktiv se koristi posle zdruţenosti que u

ispunjenoj odredbi reĉenice. Ako tu nema promene subjekta, konjunktiv se ne upotrebljava: Thomas quiere comer; Thomas quiere llamar; Thomas

quiere encontrar..., itd.

Konjunktiv glagola osećanja

Konjunktiv se koristi posle odreĊenih izraza osećanja, kada spiker

pokazuje osećanje o postupcima druge osobe, kao na primer Me alegro de

que estés aquí (‘Drago mi je što si ovde’). Konjunktiv se takoĊe

upotrebljava posle bezliĉnih izraza osećanja, kao Es una lástima que no

puedas acompañarnos (‘Šteta je što ne moţete da poĊete sa nama’).

Trebali biste da prepoznate ove izraze kao nešto što zahteva upotrebu

konjunktiva u ispunjenom uslovu, posle reĉi que: alegrarse (‘biti drago’),

esperar (‘nadati se’), sentir (‘saţaljevati’), temer (‘plašiti se’),

asombrarse (‘biti iznenaĊen’), sorprenderse (‘iznenaditi’), enfadarse

(‘biti ljut’), enojarse (‘biti ljut’), es una lástima (‘šteta je’), es triste

(‘tuţno je’), es escandaloso (‘skandalozno je’), es terrible (‘odvratno je’), itd.

Konjunktiv u izrazima sumnje

Konjunktiv se koristi i posle izraza sumnje ili neizvesnosti: dudar

(‘sumnjati’), no creer (‘ne verovati’), no estar seguro/a (‘biti nesiguran’),

no es verdad (‘nije istina’), es dudoso (‘sumnjivo je’), no es cierto (‘nije

taĉno’), itd. Konjunktiv se koristi posle reĉi que u ispunjenom uslovu reĉenice: Dudo que pueda llegar antes de las nueve; No creo que el viaje

sea largo; Es dudoso que la casa esté amueblada; No es cierto que tengan pescado en el mercado.

Ako nema sumnje ili neizvesnosti u spikerovoj misli, tada se upotrebljava prezent(indikativ): Es cierto que mis padres vienen para Navidad; No hay

duda de que sus nietos quieren verlos; Creo que van a estar aquí dos semanas.

NAPOMENA: Creo que i no dudo que su izrazi neizvesnosti, prema

tome zahtevaju indikativ u ispunjenom uslovu. No creo que i dudo que su izrazi sumnje koji traţe konjunktiv u ispunjenom uslovu.

Preterite i imperfekat

Preterit se koristi da se izrazi završena radnja u prolosti. Izvesne reĉi kao što su ayer (‘juĉe’), anoche (‘sinoć’), el año pasado (‘prošle godine’), i la

semana pasada (‘prošle nedelje’), su povezane sa preteritom, pošto

obiĉno pripadaju odreĊenom dogaĊaju koji se završio.

Imperfekat se koristi da se izraze radnje koje su bile uobiĉajene ili su se desile u prošlosti. Nema preporuka da li su ili nisu ove stvari ikada bile završene, ili da li se one nastavljaju u sadašnjem vremenu. Izrazi kao

siempre (‘uvek’), frecuentemente (‘uĉestalo’), i todos los días

(‘svakodnevno’), su ĉesto povezani sa imperfektom. Razlika izmeĊu preterita i imperfekta je ĉesto veoma mala, i ĉak nacionalni(španski)

spikeri se ponekad ne slaţu oko toga koji oblik je taĉan. Trebali biste da dobro prouĉite primere i pokušate da razumete i podrţite nacionalne

spikere.

Moţda ste već uĉili jedno prošlo vreme u španskom jeziku, preterit, koji se koristi da priĉamo o radnjama ili dogaĊajima koje su se dogodili. Imperfekat je drugo prošlo vreme u španskom jeziku. Upotrebljavamo ga da priĉamo o radnjama ili dogaĊajima koji su bili u toku u prošlosti, stvarima koje su bile uobiĉajene, ili koje su se desile pre dugo vremena. TakoĊe se koristi i da se opiše aktuelni um, psihiĉki, ili osećajne okolnosti u prošlosti, i kaţe vreme u prošlosti.

-ar glagoli -er glagoli -ir glagoli