1pravosudni- Nasledno Pravo

(1)

Prof. dr Ilija Babić

NASLEDNO PRAVO

UVOD – POJAM NASLEĐIVANJA I NASLEDNOG

PRAVA

-

Ostavilac (de cuius

,

_,

defunctus

_defunctus

)

-

Naslednik-ci

Naslednik

-ci

(

heres, coheres,

_{heres, coheres,}

succesor)

-

Zaostavština (hereditas)

-

Objektivno nasledno pravo: izvori naslednog

prava

-

subjektivno nasledno pravo

-

Nauka naslednog prava

UVOD – POJAM NASLEĐIVANJA I NASLEDNOG

PRAVA

-

Ostavilac (de cuius

_,

_defunctus

)

-

Naslednik

-ci

_-ci

(

heres, coheres,

_{heres, coheres,}

succesor)

-

Zaostavština (hereditas)

-

Objektivno nasledno pravo: izvori naslednog

prava

-

subjektivno nasledno pravo

-

Nauka naslednog prava

(2)

NAČELA NASLEDNOG PRAVA

 Nasleđivanje u momentu smrtiNasleđivanje u momentu smrti

 Sticanje zaostavštine po sili zakona (ipso iure)Sticanje zaostavštine po sili zakona (ipso iure)  Neposredna univerzalna sukcesijaNeposredna univerzalna sukcesija

 Nasleđivanje na osnovu testamenta i (ili) zakonaNasleđivanje na osnovu testamenta i (ili) zakona  RavnopravnostRavnopravnost

 Dobrovoljnost sticanjaDobrovoljnost sticanja  Sloboda testiranjaSloboda testiranja

(3)

PRETPOSTAVKE ZA NASLEĐIVANJE

 I. SMRT OSTAVIOCA – ŽIVA LICA SE NE NASLEĐUJU I. SMRT OSTAVIOCA – ŽIVA LICA SE NE NASLEĐUJU

(VIVENTIS NON EST HEREDITAS) (VIVENTIS NON EST HEREDITAS)

 Komorijenti: pretpostavlja se da su umrli zajedno ali se može Komorijenti: pretpostavlja se da su umrli zajedno ali se može dokazivati suprotno

dokazivati suprotno

 Proglašenje nestalog lica za umrloProglašenje nestalog lica za umrlo  II. POSTOJANJE NASLEDNIKAII. POSTOJANJE NASLEDNIKA

 1. Postojanje naslednika ili supstituta koji je doživeo delaciju1. Postojanje naslednika ili supstituta koji je doživeo delaciju  2. Nasleđivanje kad naslkednik ne postoji u vreme delacije: a) 2. Nasleđivanje kad naslkednik ne postoji u vreme delacije: a)

nasledno pravo začetka, b) pravno lice u osnivanju – naslednik nasledno pravo začetka, b) pravno lice u osnivanju – naslednik

na osnovu testamenta, a Republika Srbija na osnovu na osnovu testamenta, a Republika Srbija na osnovu

testamenta i zakona testamenta i zakona

 3. 3. Sposobnost za nasleđivanjeSposobnost za nasleđivanje

 a) nesposobnost za nasleđivanje: u našem pravu sva fizička a) nesposobnost za nasleđivanje: u našem pravu sva fizička lica su sposobna da naslede, osim stranaca koji nasleđuju lica su sposobna da naslede, osim stranaca koji nasleđuju

izuzetno izuzetno

(4)

PRETPOSTAVKE ZA

NASLEĐIVANJE

 Strani državljani mogu naslediti u našoj zemlji pod Strani državljani mogu naslediti u našoj zemlji pod uslovima uzajamnosti

uslovima uzajamnosti

 b) b) nedostojnost za nasleđivanjenedostojnost za nasleđivanje: to je individualni : to je individualni razlog za oduzimanje svojstva naslednika prema

razlog za oduzimanje svojstva naslednika prema

određenom ostaviocu zbog protivpravnog ponašanja

naslednika prema ostaviocu

 Razlozi nedostojnosti: Razlozi nedostojnosti:

 Usmrćenje ili pokušaj usmrćenja ostaviocaUsmrćenje ili pokušaj usmrćenja ostavioca

 Onemogućavanje slobode testiranja (prinuda, pretnja, Onemogućavanje slobode testiranja (prinuda, pretnja, prevara)

prevara)

 Uništenje, skrivanje ili falsifikovanje testamentaUništenje, skrivanje ili falsifikovanje testamenta

 Teže ogrešenje o zakonsku obavezu izdržavanja i Teže ogrešenje o zakonsku obavezu izdržavanja i uskraćivanje nužne pomoći

uskraćivanje nužne pomoći

(5)

PRETPOSTAVKE ZA NASLEĐIVANJE

 III. ZAOSTAVŠTINAIII. ZAOSTAVŠTINA

 1. Pojam1. Pojam

 2. Predmet nasleđivanja:2. Predmet nasleđivanja:

 Sva prava koja su pripadala ostaviocu u vreme njegove smrti a Sva prava koja su pripadala ostaviocu u vreme njegove smrti a podobna su

podobna su

 za nasleđivanje: apsolutna i relativna prava – dospeli iznosi za nasleđivanje: apsolutna i relativna prava – dospeli iznosi naknade štete,

naknade štete,

 Nasleđuje se aktivna procesna legitimacija – mogućnost da Nasleđuje se aktivna procesna legitimacija – mogućnost da nastave započeti postupak za osporavanje očinstva ili

nastave započeti postupak za osporavanje očinstva ili materinstva,

materinstva,

 Naslediva je državina stvari i prava: naslednik postaje držalac Naslediva je državina stvari i prava: naslednik postaje držalac u trenutku otvaranja nasleđa

u trenutku otvaranja nasleđa

 Prava koja nisu predmet nasleđivanja: predmeti domaćinstva – Prava koja nisu predmet nasleđivanja: predmeti domaćinstva – to su stvari manje vrednosti koje služe svakodnevnim

to su stvari manje vrednosti koje služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih a) potomaka, b) supružnika i v) potrebama ostaviočevih a) potomaka, b) supružnika i v)

roditelja. Natim stvarima ova lica imaju zajedničku svojinu. roditelja. Natim stvarima ova lica imaju zajedničku svojinu.

(6)

PRETPOSTAVKE ZA

NASLEĐIVANJE

 3. Odricanje od nasleđa3. Odricanje od nasleđa

 Odricanje od neotvorenog nasleđa ništavo jeOdricanje od neotvorenog nasleđa ništavo je

 Odricanje od otvorenog nasleđa: samo u svoje ime, tako da Odricanje od otvorenog nasleđa: samo u svoje ime, tako da se smatra da to lice nikada nije bilo naslednik i tada se

se smatra da to lice nikada nije bilo naslednik i tada se

primenjuje pravo predstavljanja

 Odricanje u korist određenog naslednika smatra se Odricanje u korist određenog naslednika smatra se

prijemom nasleđa i poklon nasledniku kome je taj deo

ustupljen

IV. POSTOJANJE OSNOVA ZA NASLEĐIVANJE

1.

1. Nasleđivanje na osnovu volje ostaviocaNasleđivanje na osnovu volje ostavioca

2.

2. Zakonsko nasleđivanjeZakonsko nasleđivanje

3.

3. Odnos osnova – jači osnov ima volja ostavioca ako nije Odnos osnova – jači osnov ima volja ostavioca ako nije povređen nužni deo

(7)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAKONA

 1) Krvno srodstvo: 1) Krvno srodstvo:

 Potomci i preci ostavioca su pripadnici prave linije (linea recta) Potomci i preci ostavioca su pripadnici prave linije (linea recta)  - potomci ostavioca proizlaze od ostavioca, - potomci ostavioca proizlaze od ostavioca,

 - preci su lica koja proizlaze jedno iz drugog iz kojih proističe i - preci su lica koja proizlaze jedno iz drugog iz kojih proističe i

ostavilac

 Pobočni srodnici su lica koja, uključujući i ostavioca, imaju iste Pobočni srodnici su lica koja, uključujući i ostavioca, imaju iste

zajedničke pretke (linea colateralis)

 Udaljenost srodstva između dva lica računa se po broju Udaljenost srodstva između dva lica računa se po broju

rođenja: quod sunt generationis, tot sunt gradus (koliko

rođenja toliko stepena)

rođenja toliko stepena)  2) Građansko srodstvo:2) Građansko srodstvo:

 I. ČINJENICE NA OSNOVU KOJIH SE NASLEĐUJE NA OSNOVU I. ČINJENICE NA OSNOVU KOJIH SE NASLEĐUJE NA OSNOVU

ZAKONA

 Nepotpuno: zasniva se odnos srodstva i prava i obaveze između Nepotpuno: zasniva se odnos srodstva i prava i obaveze između

usvojioca i usvojenika i njegovih potomaka – usvojenik i njegovi

potomci nasleđuju samo ako njihova prava nisu ograničena ili

isključena pri usvojenju

 Potpuno: potpuno su izjednačena usvojena deca sa prirodnom Potpuno: potpuno su izjednačena usvojena deca sa prirodnom

decom

(8)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

ZAKONA

 3. BRAK3. BRAK

 Suprug kao naslednikSuprug kao naslednik

 Kad suprug gubi zakonsko nasledno pravo:Kad suprug gubi zakonsko nasledno pravo:

 a) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka, a a) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka, a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba osnovana

posle njegove smrti se utvrdi da je tužba osnovana

 b) ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle b) ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle

ostaviočeve smrti iz razloga koji su preživelom supružniku

bili poznati u vreme zaključenja braka

 v) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno v) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu s ostaviocem

prestala njegovom krivicom ili u sporazumu s ostaviocem

(on ne mora biti pisan)

(9)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

ZAKONA

4. Z

4. Zajeajednica života s ostaviocemdnica života s ostaviocem

 samo po sebi nije osnov za nasleđivanjesamo po sebi nije osnov za nasleđivanje

 nužna je za sticanje predmeta domaćinstva manje nužna je za sticanje predmeta domaćinstva manje vrednosti za svakodnevne potrebe

vrednosti za svakodnevne potrebe

 ako zajednica života bračnog druga sa ostaviocem nije duže ako zajednica života bračnog druga sa ostaviocem nije duže trajala naslednici drugog naslednog reda mogu zahtevati

trajala naslednici drugog naslednog reda mogu zahtevati

smanjenje njegovog dela

 5.5. Imovno stanje i sposobnost za privređivanjeImovno stanje i sposobnost za privređivanje

 u I nasl. redu veličina naslednog dela deteta kome bračni u I nasl. redu veličina naslednog dela deteta kome bračni drug ostavioca nije roditelj može biti uvećana na teret

drug ostavioca nije roditelj može biti uvećana na teret

bračnog druga

(10)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

ZAKONA

 u II nasl. redu ostaviočevi roditelji mogu zahtevati u II nasl. redu ostaviočevi roditelji mogu zahtevati

povećanje naslednih delova na teret dela bračnog

druga ostavioca ako nemaju nužnih sredstava za

život

 usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća

i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci

nužni su naslednici ako su trajno nesposobni za

privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život

 6. Vrsta i poreklo dobara zaostavštine6. Vrsta i poreklo dobara zaostavštine

 predmeti domaćinstva ne čine zaostavštinu ako su predmeti domaćinstva ne čine zaostavštinu ako su

manje vrednosti a služe svakodnevnim potrebama

određenih naslednika

 kad bračni drug nasleđuje u II nasl. redu, a kad bračni drug nasleđuje u II nasl. redu, a

ostaviočeva dobra su dobra starine koja čine više

od !/2 njegove posebne imovine, oni mogu tražiti

smanjenjenaslednog dela bračnog druga.

(11)

NASLEDNI REDOVI

1. Krug zakonskih naslednika

 potomci ostavioca, njegovi usvojenici i njihovi potomci, potomci ostavioca, njegovi usvojenici i njihovi potomci,

bračni drug ostavioca, roditelji ostavioca i usvojenici, braća

i sestre ostavioca i njihovi potomkci, dedovi i babe

ostavioca i njihovi potomci

2. Nasledni redovi. Parentelarno linearni sistem

 potencijalni zakonski naslednici iz kruga zakonskih potencijalni zakonski naslednici iz kruga zakonskih

naslednika razvrstani su u nasledne redove, na osnovu

krvnog i građanskog srodstva i drugih činjenica

 Parantelarno linearni sistem grupiše srodnike unutar Parantelarno linearni sistem grupiše srodnike unutar

naslednog reda na podrupe sa neograničenom primenom

prava predstavljanja u I, II. i III naslednom redu i podelom

naslednih redova na linije

(12)

NASLEDNI REDOVI

 Nasledni redovi se dele na linije. Nasledni redovi se dele na linije.

 Liniju čini niz srodnika koji potiču jedan od drugogLiniju čini niz srodnika koji potiču jedan od drugog

 Ako srodnici potiču od zajedničkog pretka linija se naziva Ako srodnici potiču od zajedničkog pretka linija se naziva pobočna. U prvom naslednom redu nosioci linija su

pobočna. U prvom naslednom redu nosioci linija su

prvostepeni potomci, a u ostalim naslednim redovima

nosioci linija su su rodonačelnici naslednog reda

 između naslednih redova važi princip isključivosti: između naslednih redova važi princip isključivosti: naslednici bližen naslednog reda isključuju iz nasleđa

naslednici bližen naslednog reda isključuju iz nasleđa

naslednike drugog naslednog reda – ostavioca ne mogu

naslediti istovremeno naslednici različitih naslednih redova

 3. Kad se nasleđuje na osnovu zakona3. Kad se nasleđuje na osnovu zakona

 ako je ostavilac umro bez testamenta ili je on poništenako je ostavilac umro bez testamenta ili je on poništen  ako je zaveštalac raspolagao testamentom samo delom ako je zaveštalac raspolagao testamentom samo delom

svoje imovine ili je testamentom određen samo singularni

sukcesor

(13)

NASLEDNI REDOVI

 Kad testamentom određeni naslednik umre pre ostavioca ili Kad testamentom određeni naslednik umre pre ostavioca ili se fingira njegova smrt

se fingira njegova smrt

 ako je testament uništen, izgubljen ili skriven a to nije ako je testament uništen, izgubljen ili skriven a to nije dokazano u postupku, njegov oblik i sadržina

dokazano u postupku, njegov oblik i sadržina

 4. Odnosi između potencijalnih naslednika u 4. Odnosi između potencijalnih naslednika u

redovima

 nasleđuje se po naslednim redovimanasleđuje se po naslednim redovima

 ako neko neće ili ne može da nasledi nasleđuju drugi ako neko neće ili ne može da nasledi nasleđuju drugi pripadnici istog naslednog reda

pripadnici istog naslednog reda

 pravo predstavljanja:pravo predstavljanja: pravo daljih srodnika ostavioca, pravo daljih srodnika ostavioca, pripadnika jedne linije da, predstavljajući svog pretka,

pripadnika jedne linije da, predstavljajući svog pretka,

nosioca te linije, koji je u odnosu na njih bliži srodnik

ostavioca, a ne može ili neće da nasledi, naslede njegov

deo

(14)

NASLEDNI REDOVI

 jedno lice ne može da nasledi ako je: umrlo pre ostavioca, jedno lice ne može da nasledi ako je: umrlo pre ostavioca, nedostojno je, isključeno je ili lišeno nužnog dela

nedostojno je, isključeno je ili lišeno nužnog dela

 jedno lice neće da nasledi: ako se odreklo naslednog dela jedno lice neće da nasledi: ako se odreklo naslednog dela  kad naslednik ne može ili neće da nasledikad naslednik ne može ili neće da nasledi

 primena prava predstavljanja:primena prava predstavljanja:

 naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime i tada naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime i tada se primenjuje pravo predstavljanja

se primenjuje pravo predstavljanja

 pravo priraštaja: pravilo koje predviđa da nasledni deo pravo priraštaja: pravilo koje predviđa da nasledni deo određenog naslednika, koji ne može ili neće da nasledi,

određenog naslednika, koji ne može ili neće da nasledi,

prirasta (pripada, dodaje se) drugim naslednicima u istom

ogranku, liniji ili kolenu

 pravo predstavljanja prethodi pravu priraštaja: ako se pravo predstavljanja prethodi pravu priraštaja: ako se

primenjuje pravo predstavljanja isključena je primena prava

priraštaja

(15)

REDOVNI NASLEDNI REDOVI

 ono omogućava jednaku podelu zaostavštine između ono omogućava jednaku podelu zaostavštine između pojedinih grupa srodnika kad neko ne može ili neće da

pojedinih grupa srodnika kad neko ne može ili neće da

nasledi

 1. Prvi zakonski nasledni red:1. Prvi zakonski nasledni red: ostaviočevi potomci ostaviočevi potomci (bračni, vanbračni i usvojeni) i njegov bračni drug

(bračni, vanbračni i usvojeni) i njegov bračni drug

 2. Drugi zakonski nasledni red:2. Drugi zakonski nasledni red: ostaviočev bračni ostaviočev bračni drug, njegovi roditelji i njihovo potomstvo

drug, njegovi roditelji i njihovo potomstvo

 bračni drug nasleđuje ½ zaostavštine, a roditelji bračni drug nasleđuje ½ zaostavštine, a roditelji ostavioca po ¼ zaostavštine

ostavioca po ¼ zaostavštine

 ako roditelj ne može ili neće da nasledi primenjuje se ako roditelj ne može ili neće da nasledi primenjuje se pravo predstavljanja na njegove potomke

pravo predstavljanja na njegove potomke

 bračni drug nasleđuje celu zaostavštinu ako nijedan bračni drug nasleđuje celu zaostavštinu ako nijedan roditelj ostavioca i njihovi potomci ne mogu ili neće da

roditelj ostavioca i njihovi potomci ne mogu ili neće da

naslede ili oni nemaju potomke

(16)

REDOVNI NASLEDNI REDOVI

 3. Treći nasledni red3. Treći nasledni red čine dedovi i babe i njihovo potomstvo čine dedovi i babe i njihovo potomstvo  zaostavština se deli na očevu lozu i majčinu lozu; ½ nasleđuju zaostavština se deli na očevu lozu i majčinu lozu; ½ nasleđuju

deda i baba sa očeve strane, a ½ zaostavštine deda i baba sa

majčine strane

 u okviru jedne loze deo koji pripada toj loziu okviru jedne loze deo koji pripada toj lozi deli se na dva dela deli se na dva dela -

-u obe loze nasleđ

u obe loze nasleđujuuju dede i babe sa po ¼ dede i babe sa po ¼; ; ako neki od nasilaca ako neki od nasilaca linije (deda ili baba) neće ili ne može da nasledi taj nasledni deo

linije (deda ili baba) neće ili ne može da nasledi taj nasledni deo

nasleđuju njegovi potomci po pravu predstavljanja

 kad deda ili baba jedne loze ne može ili neće da nasledi, a nije kad deda ili baba jedne loze ne može ili neće da nasledi, a nije

ostavio potomke ili oni ne mogu ili neće da naslede

ostavio potomke ili oni ne mogu ili neće da naslede - - nasledni nasledni deo tog pretka (1/4) pripada njegovom bračnom drugu u istoj

deo tog pretka (1/4) pripada njegovom bračnom drugu u istoj

lozi

 kad dede i babe i njihovi potomci neće ili ne mogu da naslede ½ kad dede i babe i njihovi potomci neće ili ne mogu da naslede ½

zaostavštine ona prirasta drugoj lozi.

(17)

REDOVNI NASLEDNI REDOVI

 4. Četvrti zakonski nasledni red:4. Četvrti zakonski nasledni red: čine ga samo preci čine ga samo preci

ostavioca (osam predaka odnosno četiri bračna para)

 svaki predak ostavioca (pradeda ili prababa) nasleđuju po svaki predak ostavioca (pradeda ili prababa) nasleđuju po

1/8 zaostavštine ili savki bračni par sa po ¼ zaostavštine

 ostaviočevi pradede i prababe sa očeve strane nasleđuju na ostaviočevi pradede i prababe sa očeve strane nasleđuju na

jednake delove ½ zaostavštine, a drugu polovinu

zaostavštine na jednake delove nasleđuju ostaviočevi

pradede i prababe sa majčine strane

 ako neko od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, ako neko od ovih predaka ne može ili neće da nasledi,

njegov deo nasleđuje bračni drug ostavioca, ako je predak

ostaviočev

 Ako par predaka iste loze ne može ili neće na nasledi, njihov Ako par predaka iste loze ne može ili neće na nasledi, njihov

deo nasleđuju drugi par predaka iste loze

 ako pradede i prababe jedne loze ne mogu ili neće da ako pradede i prababe jedne loze ne mogu ili neće da

naslede njihov deo nasleđuju pradede i prababe druge loze

(18)

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE

NASLEDNIKE

 5. Ostali zakonski nasledni redovi: 5. Ostali zakonski nasledni redovi: peti nasledni redpeti nasledni red - -

čine ga čukundede i čukunbabe – zaostavština se deli na

16 delova

 šesti i daljnji nasledni redovišesti i daljnji nasledni redovi

 6. Republika Srbija kao poslednji zakonski naslednik6. Republika Srbija kao poslednji zakonski naslednik

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE NASLEDNIKE

1)

1) povećanje naslednog dela dece ostavioca: ako je bračni povećanje naslednog dela dece ostavioca: ako je bračni

drug pozvan na nasleđe sa jednim detetom ili sa više dece

ostavioca iz ranijih brakova, kome bračni drug nije roditelj

2)

2) da je imovina ostaviočevog bračnog druga veća od imovine da je imovina ostaviočevog bračnog druga veća od imovine

koja bi mu pripala deobom zaostavštine

3)

3) da sud nađe da je to opravdano –dete može naslediti 2 da sud nađe da je to opravdano –dete može naslediti 2

puta više nego bračni drug

(19)

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE

NASLEDNIKE

 povećanje i smanjenje dela bračnog druga u II povećanje i smanjenje dela bračnog druga u II

naslednom redu:

 1) 1) Kad je pozvan na nasleđe s naslednicima drugog Kad je pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda

naslednog reda a nema nužnih sredstava za života nema nužnih sredstava za život, , bračni drug može u roku od jedne godine od smrti

bračni drug može u roku od jedne godine od smrti

ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na

celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici.

 Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom

podelom zapao u oskudicu,zapao u oskudicu, bračni drug može zahtevati u bračni drug može zahtevati u

svojinu

(20)

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE

NASLEDNIKE

 2) 2) Kad je bračni drug pozvan na nasleđe s naslednicima Kad je bračni drug pozvan na nasleđe s naslednicima drugog naslednog reda, a ostaviočeva

drugog naslednog reda, a ostaviočeva nasleđena dobranasleđena dobra

čine više od polovine njegove posebne imovine, ostali

naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti

ostaviočeve zahtevati

ostaviočeve zahtevati smanjenje smanjenje naslednog dela bračnog naslednog dela bračnog druga do četvrtine zaostavštine ako zajednica života

druga do četvrtine zaostavštine ako zajednica života

ostavioca

ostavioca i bračnog druga i bračnog druga nije trajala duže vremenanije trajala duže vremena..  Ostaviočevi roditeljiOstaviočevi roditelji: :

 kkad su pozvani na nasleđe sa ostaviočevim bračnim drugom ad su pozvani na nasleđe sa ostaviočevim bračnim drugom a nemaju

a nemaju nužnih sredstava za životnužnih sredstava za život, ostaviočevi roditelji , ostaviočevi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve

mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve

zahtevati doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine

koju je nasledio bračni drug.

 Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom Kad je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom

podelom zapali u oskudicu,zapali u oskudicu, ostaviočevi roditelji mogu ostaviočevi roditelji mogu zahtevati

(21)

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE

NASLEDNIKE

 Usvojenik iz potpunog usvojenja:Usvojenik iz potpunog usvojenja:

 Usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi Usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci

usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci

nasleđuju usvojioca i njegove srodnike isto kao što deca i

njihovi potomci nasleđuju svoje roditelje i njihove srodnike

 Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne

nasleđuju usvojenikove krvne srodnike, niti ovi nasleđuju

usvojenika i njegove potomke

 Usvojenik iz Usvojenik iz nepotpunognepotpunog usvojenja: usvojenja:

 Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci i Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci i

njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci,

nasleđuju samo usvojica isto kao što deca i njihovi potomci

nasleđuju svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu

nasleđuju svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu ograničena ili isključena.

(22)

POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE

NASLEDNIKE

 Usvojilac iz Usvojilac iz potpunogpotpunog usvojenja usvojenja

 Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleđuju Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleđuju usvojenika i njegove potomke isto kao što roditelji i njihovi

usvojenika i njegove potomke isto kao što roditelji i njihovi

srodnici nasleđuju svoju decu i njihove potomke.

 Usvojilac iz Usvojilac iz nepotpunog nepotpunog usvojenja usvojenja

 Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne nasleđuju usvojenika

nasleđuju usvojenika

 Izuzetno, ako Izuzetno, ako usvojilac nema nužnih sredstava za životusvojilac nema nužnih sredstava za život a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda,

a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda,

usvojilac može u roku od jedne godine od smrti

usvojenikove zahtevati doživotno uživanje na delu

zaostavštine ako pri usvojenju nisu bila isključena

usvojenikova nasledna prava.

(23)

IMPERATIVNO

ZAKONSKO

NASLEĐIVANJE – NUŽNI DEO

 POJAM: Nužni deo – pravo fizičkog lica, koje bi po POJAM: Nužni deo – pravo fizičkog lica, koje bi po

zakonskom naslednom redu bilo pozvano na nasleđe da,

suprotno poslednjoj volji ostavioca, bude imalac imovinskog

prava iz zaostavštine.

 testament – prvenstveni osnov pozivanja na nasleđe je testament – prvenstveni osnov pozivanja na nasleđe je testament

testament

 lica koja uvek nasleđuju zaostavštinu su nužni naslednici, a lica koja uvek nasleđuju zaostavštinu su nužni naslednici, a deo nasleđa koji se nasleđuje ili isplaćena protivvrednost na

deo nasleđa koji se nasleđuje ili isplaćena protivvrednost na

ime tog dela je nužni deo.

 Priroda prava na nužni deo: 1) nasledno pravo, 2) Priroda prava na nužni deo: 1) nasledno pravo, 2) obligaciono pravo

obligaciono pravo

 ZON pretpostavlja da je nužni deo obligacione prirode ako ZON pretpostavlja da je nužni deo obligacione prirode ako ostavilac nije sačinio testament ili kad ne odredi da je nužni

ostavilac nije sačinio testament ili kad ne odredi da je nužni

deo nasledno pravo

 ako je nužni deo naslednopravne prirode naslednik ako je nužni deo naslednopravne prirode naslednik

nasleđuje idealni deo a ako je obligacione - protivvrednost

(24)

IMPERATIVNO

ZAKONSKO

NASLEĐIVANJE – NUŽNI DEO

 KRUG NUŽNIH NASLEDNIKA: apsolutni i relativniKRUG NUŽNIH NASLEDNIKA: apsolutni i relativni

 Apsolutni nužni nasledniciApsolutni nužni naslednici: potomci ostavioca, usvojenici iz : potomci ostavioca, usvojenici iz

potpunog usvojenja i njihovi potomci, kao i usvojenik i njegovi potpunog usvojenja i njihovi potomci, kao i usvojenik i njegovi potomci iz nepotpunog usvojenja (ako njihova nasl. prava nisu potomci iz nepotpunog usvojenja (ako njihova nasl. prava nisu ograničena ili isključena), bračni drug, roditelji i usvojioci iz ograničena ili isključena), bračni drug, roditelji i usvojioci iz potpunog usvojenja

potpunog usvojenja

 Relativni nužni nasledniciRelativni nužni naslednici: usvojilac iz nepotpunog usvojenja, : usvojilac iz nepotpunog usvojenja,

ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njihovi ostali ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njihovi ostali preci, ako su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih preci, ako su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život.

sredstava za život.

 Veličina naužnog delaVeličina naužnog dela:naslednika iz I naslednog reda :naslednika iz I naslednog reda

(potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i brač. druga ostavioca) (potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i brač. druga ostavioca) iznosi ½ od dela koji bi svakom od naslednika pripao po zakonskom iznosi ½ od dela koji bi svakom od naslednika pripao po zakonskom redu nasleđa; a deo ostalih nužnih naslednika (roditelja, usvojioca, redu nasleđa; a deo ostalih nužnih naslednika (roditelja, usvojioca, braće i sestara deda i baba i ostalih predaka) 1/3

(25)

IMPERATIVNO

ZAKONSKO

NASLEĐIVANJE – NUŽNI DEO

 POVREDA NUŽNOG DELA: testamentarnim raspolaganjima POVREDA NUŽNOG DELA: testamentarnim raspolaganjima (ostavljanjem naslednog dela ili legata) i činjenjem poklona

(ostavljanjem naslednog dela ili legata) i činjenjem poklona

 Nužni deo može biti povređen ako je ostavilac raspolagao Nužni deo može biti povređen ako je ostavilac raspolagao testamentom ili poklonima u korist nužnih zakonskih

testamentom ili poklonima u korist nužnih zakonskih

naslednika, zakonskih naslednika ili u korist trećih.

 Ako je nužni deo povređen raspolaganjem u korist nužnog Ako je nužni deo povređen raspolaganjem u korist nužnog naslednika tada se sve što je on primio po tim osnovama

naslednika tada se sve što je on primio po tim osnovama

uračunava u nužni deo, ako su ta raspolaganja manja od

vrednosti naslednikovog nužnog dela.

 Ako je nužni deo povređen testamentarnim raspolaganjima i Ako je nužni deo povređen testamentarnim raspolaganjima i poklonima, prvo se smanjuju testamentarna raspolaganja.

poklonima, prvo se smanjuju testamentarna raspolaganja.

Ako se na taj način ne može namiriti nužni deo u

potpunosti, vraćaju se pokloni, odvojeno –

potpunosti, vraćaju se pokloni, odvojeno – obrnuto redu obrnuto redu kako su činjeni

(26)

IMPERATIVNO

ZAKONSKO

_ZAKONSKO

NASLEĐIVANJE – NUŽNI DEO

 Izračunavanje nužnog delaIzračunavanje nužnog dela  Po zahtevu nužnog naslednikaPo zahtevu nužnog naslednika

 Izračunava se na osnovu utvrđene obračunske vrednosti Izračunava se na osnovu utvrđene obračunske vrednosti zaostavštine u koju ulazi aktiva i pasiva

zaostavštine u koju ulazi aktiva i pasiva

 Aktiva: celokupna zaostavština u vreme smrti ostavioca, Aktiva: celokupna zaostavština u vreme smrti ostavioca, sva testamentarna raspolaganja i obligaciona potraživanja

sva testamentarna raspolaganja i obligaciona potraživanja

prema naslednicima i trećim licima ako se mogu sudskim

putem naplatiti = izražava se u novčanom ekvivalentu

 Od aktive se odbija vrednost pasive - dugova ostavioca Od aktive se odbija vrednost pasive - dugova ostavioca (dospeli za naplatu i nedospeli), iznos troškova popisa i

(dospeli za naplatu i nedospeli), iznos troškova popisa i

procene zaostavštine i uobičajenih troškova sahrane

(27)

IMPERATIVNO

ZAKONSKO

_ZAKONSKO

NASLEĐIVANJE – NUŽNI DEO

 Kad se od utvrđene aktive odbiju dugovi ostavioca, iznos Kad se od utvrđene aktive odbiju dugovi ostavioca, iznos

troškova popisa i procene i uobičajenih troškova njegove

sahrane, tom ostatku se dodaje vrednost svih poklona koje je

ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika

(i kada je odredio da se ne uračunavaju u nasledni deo).

(i kada je odredio da se ne uračunavaju u nasledni deo).  Ostatku aktive dodaju se i pokloni učinjeni trećim licima u Ostatku aktive dodaju se i pokloni učinjeni trećim licima u

poslednjoj godini života ostavioca.

 Imovina koja ne ulazi u obračunsku vrednost Imovina koja ne ulazi u obračunsku vrednost

zaostavštine

zaostavštine: 1) dobra koja je naslednik stekao punovažnim : 1) dobra koja je naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i rapodeli zaostavštine, 2) ono štoje

ugovorom o ustupanju i rapodeli zaostavštine, 2) ono štoje

ostavilac potrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog

naslednika, 3) pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge

opštekorisne svrhe, 4) manji uobičajeni pokloni, 5) stvari i prava

obuhvaćeni punovažnim ugovorom o doživotnom izdržavanju i 6)

predmeti dom. manje vrednosti

(28)

IMPERATIVNO

ZAKONSKO

_ZAKONSKO

NASLEĐIVANJE – NUŽNI DEO

 Pojam poklona: svako odricanje od prava, odricanje od Pojam poklona: svako odricanje od prava, odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga i

nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga i

svako drugo besplatno raspolaganje

 Vrednost poklona: ceni se vrednost poklonjene stvari u Vrednost poklona: ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema

trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema

njenom stanju kada je poklonjena

 Ako se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca Ako se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca (ugovor u korist trećeg) kao vrednost poklona uzima se zbir

(ugovor u korist trećeg) kao vrednost poklona uzima se zbir

uplaćenih premija, ako je taj zbir manji od osigurane sume.

Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao

vrednost poklona uzima se osigurana suma

(29)

IMPERATIVNO

ZAKONSKO

_ZAKONSKO

NASLEĐIVANJE – NUŽNI DEO

 Smanjenje testamentarnih raspolaganja i vraćanje poklona Smanjenje testamentarnih raspolaganja i vraćanje poklona ako je nužni deo nasledno pravo

ako je nužni deo nasledno pravo

 Kad je nužni deo povređen, smanjuju se testamentarna Kad je nužni deo povređen, smanjuju se testamentarna raspolaganja i vraćaju pokloni radi namirenja

raspolaganja i vraćaju pokloni radi namirenja

 Testamentarna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeriTestamentarna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri  Ako je zaveštalac ostavio više legata i naredio da se neki od Ako je zaveštalac ostavio više legata i naredio da se neki od

njih ispuni pre ostalih (pogodovani legat), on se smanjuje

samo ako vrednost ostalih nije dovoljna da se namiri nužni

deo

 Testamentarni naslednik čiji nasledni deo je samnjen zbog Testamentarni naslednik čiji nasledni deo je samnjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje

dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje

legata koji ga tereti ako testamentom nije određeno što

drugo. Isto važi i za legatara kome je naložen podlegat

(30)

IMPERATIVNO

ZAKONSKO

_ZAKONSKO

NASLEĐIVANJE – NUŽNI DEO

 Vraćenje poklonaVraćenje poklona: obrnuto redu po kome su činjeni, a : obrnuto redu po kome su činjeni, a ako su učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno

ako su učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno

 Poklonoprimac je savesni držalac dok ne sazna za zahtev za Poklonoprimac je savesni držalac dok ne sazna za zahtev za vraćanje poklona

vraćanje poklona

 Ako je nužni deo obligacione prirodeAko je nužni deo obligacione prirode

 Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi testamentalni naslednici i legatari, srazmerno

duguju svi testamentalni naslednici i legatari, srazmerno

delu zaostavštine koji su dobili, ako iz testamenta ne sledi

što drugo. Kad je to nedovoljno nužni naslednik može

zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno

pravilima o vraćanju poklona.

 PogodoPogodovani legatar je dužnik nužnog naslednika samo ako vani legatar je dužnik nužnog naslednika samo ako ostali legatari ne mogu namiriti nužni deo.

(31)

IMPERATIVNO

ZAKONSKO

_ZAKONSKO

NASLEĐIVANJE – NUŽNI DEO

 Smatra se da je nužni deo bez tereta ako je opterećenSmatra se da je nužni deo bez tereta ako je opterećen

 Ako ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog Ako ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može birati

dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može birati

uvećani deo, uz ispunjenje tereta ili samo nužni deo bez

tereta.

 ZASTARELOST PRAVAZASTARELOST PRAVA

 a) kad je nužni deo obligacione prirodea) kad je nužni deo obligacione prirode

 Ako je nužni deo povređen testamentom isplata novčane Ako je nužni deo povređen testamentom isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od

protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od

dana proglašenja testamenta.

 Kad je nužni deo povređen poklonima, dopuna novčane Kad je nužni deo povređen poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od

protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od

smrti ostavioca

(32)

IMPERATIVNO

ZAKONSKO

_ZAKONSKO

NASLEĐIVANJE – NUŽNI DEO

 b) kad je nužni deo nasledne prirodeb) kad je nužni deo nasledne prirode

 Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od 3 godine od dana proglašenja testamenta, a

roku od 3 godine od dana proglašenja testamenta, a

vraćanje poklona u roku od 3 godine od smrti ostavioca.

 KO MOŽE ZAHTEVATI NUŽNI DEOKO MOŽE ZAHTEVATI NUŽNI DEO  Samo nužni nasledniciSamo nužni naslednici

 Ako potomak ostavioca ili njegov usvojenik, koji nije Ako potomak ostavioca ili njegov usvojenik, koji nije zahtevao nužni deo, umre to pravo pripada njegovim

zahtevao nužni deo, umre to pravo pripada njegovim

naslednicima, u roku od 6 meseci od njegove smrti.

(33)

ISKLJUČENJE I LIŠENJE NUŽNIH

NASLEDNIKA

 ISKLJUČENJE NUŽNIH NASLEDNIKAISKLJUČENJE NUŽNIH NASLEDNIKA

 To je mera koju preduzima ostavilac sa ciljem da kazni neko To je mera koju preduzima ostavilac sa ciljem da kazni neko

lice za određene radnje (neradnje) sprečavajući ga da

nasledni kao nužni naslednik

 Razlozi za isključenjeRazlozi za isključenje: ako se nužni naslednik povredom : ako se nužni naslednik povredom

neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o ostavioca,

kao na primer: 1)ako se nužni naslednik uvredljivo ili grubo

odnosi prema testatoru, 2)ako je umišljajno učinio krivično

delo prema testatoru, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom

drugu ili roditelju, 3) ako se odao neradu ili nepoštenom

životu

 Forma i obim isključenjaForma i obim isključenja

 Isključenje se ne pretpostavlja – mora biti izraženo tako da Isključenje se ne pretpostavlja – mora biti izraženo tako da

ne postoji sumnja

(34)

ISKLJUČENJE I LIŠENJE NUŽNIH

NASLEDNIKA

 Punovažno je isključenje učinjeno u bilo kojoj formi Punovažno je isključenje učinjeno u bilo kojoj formi

potrebnoj za testament

 Razlog za isključenje mora postojati ne samo u vreme kad Razlog za isključenje mora postojati ne samo u vreme kad

je izjava o isključenju data, nego i u momentu smrti

ostavioca

 Dejstvo isključenja: pDejstvo isključenja: proizvodi naslednopravno dejstvo za roizvodi naslednopravno dejstvo za

samo isključeno lice

 Ako je nužni naslednik potpuno isključen on isključenjem Ako je nužni naslednik potpuno isključen on isključenjem

gubi svojstvo naslednika zbog čega ne može naslediti kao

testamentalni a ni zakonski naslednik

 Ako je nužni naslednik delimično isključen pretpostavlja se Ako je nužni naslednik delimično isključen pretpostavlja se

da je volja ostavioca bila usmerena na ostavljanje legata

 Ako potpuno isključeni ima potomke oni se pozivaju na Ako potpuno isključeni ima potomke oni se pozivaju na

nasleđe po pravu predstavljanja

(35)

LIŠENJE NUŽNIH NASLEDNIKA

 Lišenjem nužnog dela sprečava se potomak zaveštaoca da Lišenjem nužnog dela sprečava se potomak zaveštaoca da nasledi kao nužni naslednik, a omogućava se da nužni deo

nasledi kao nužni naslednik, a omogućava se da nužni deo

koji je tom potomku bio namenjen, umesto njega, steknu

potomci lišenog

 Razlozi za lišenje: 1) prezaduženost ili rasipništvo lica koje Razlozi za lišenje: 1) prezaduženost ili rasipništvo lica koje se lišava prava na nužni deo i 2) postojanje potomaka lica

se lišava prava na nužni deo i 2) postojanje potomaka lica

koje se lišava (maloletno dete ili maloletni unuk od ranije

umrlog deteta ili punoletno dete ili punoletni unuk od ranije

umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje)

 Forma lišenja: u punovažnoj formi za testament i ako je Forma lišenja: u punovažnoj formi za testament i ako je istom izjavom nužni deo zaveštan potomcima lišenog (koji

istom izjavom nužni deo zaveštan potomcima lišenog (koji

mogu da naslede)

(36)

URAČUNAVANJE POKLONA I LEGATA U

ZAKONSKI NASLEDNI DEO

 Krug naslednika kojima se vrši uračunavanjeKrug naslednika kojima se vrši uračunavanje  Pokloni i legati se uračunavaju svakom zakonskom Pokloni i legati se uračunavaju svakom zakonskom

nasledniku koji hoće i može da nasledi, a važi za redovne i

nužne zak. Naslednike

 Ako legatar umre pre zaveštaoca legat padaAko legatar umre pre zaveštaoca legat pada

 Pokloni učinjeni zakonskim naslednicima uračunavaju se u Pokloni učinjeni zakonskim naslednicima uračunavaju se u njihov nasledni deo bez obzira kada su učinjeni

njihov nasledni deo bez obzira kada su učinjeni

 Svaki legat ostavljen bilo kom zakonskom nasledniku Svaki legat ostavljen bilo kom zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo

uračunava se u njegov nasledni deo

 Pokloni i legati koji se ne uračunavajuPokloni i legati koji se ne uračunavaju

 1. ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije ili u 1. ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije ili u

testamentu izjavio da se poklon neće uračunati ili se iz

okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva

(37)

URAČUNAVANJE POKLONA I LEGATA U

ZAKONSKI NASLEDNI DEO

 2. plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene 2. plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari i prava imao do smrti ostavioca

stvari i prava imao do smrti ostavioca

 3. izdaci ostavioca za izdržavanje i obavezno školovanje3. izdaci ostavioca za izdržavanje i obavezno školovanje  4. izdaci koje je ostavilac učinio za dalje školovanje 4. izdaci koje je ostavilac učinio za dalje školovanje

naslednika, ako tako odluči sud

 5. uobičajeni manji pokloni5. uobičajeni manji pokloni

 Legati koji se ne uračunavajuLegati koji se ne uračunavaju

 Ako je zaveštalac u testamentu izričito odredio da se da se Ako je zaveštalac u testamentu izričito odredio da se da se legat ne uračunava ili iz sadržine testamenta proističe da je

legat ne uračunava ili iz sadržine testamenta proističe da je

to bila namera zaveštaoca

(38)

URAČUNAVANJE POKLONA I LEGATA U

ZAKONSKI NASLEDNI DEO

 Način i postupak uračunavanjaNačin i postupak uračunavanja

 Ceni se vrednost poklona i legata u trenutku uračunavanja, Ceni se vrednost poklona i legata u trenutku uračunavanja, prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena

prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena

 Najpre se ostalim zakonskim naslednicima da vrednost koja Najpre se ostalim zakonskim naslednicima da vrednost koja odgovara vrednosti poklona i legata

odgovara vrednosti poklona i legata

 Ako je više poklona nejednake vrednosti uračunavanje se Ako je više poklona nejednake vrednosti uračunavanje se vrši počevši od poklona (legata) najmanje vrednosti do

vrši počevši od poklona (legata) najmanje vrednosti do

najviše vrednosti

 Ako zaostavština nije dovoljna da ostali naslednici dobiju Ako zaostavština nije dovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost iz zaostavštine, naslednik kome se

odgovarajuću vrednost iz zaostavštine, naslednik kome se

vrši uračunavanje nije dužan da išta vrati od primljenog

 Pokloni i legati se uračunavaju po zahtevu sanaslednika u Pokloni i legati se uračunavaju po zahtevu sanaslednika u ostavinskom, a u slučaju spora u parničnom postupku

(39)

REPUBLIKA SRBIJA KAO ZAKONSKI

NASLEDNIK

 Država nasleđuje Država nasleđuje ipso iureipso iure ako ostavilac nema drugih ako ostavilac nema drugih

zakonskih i testamentalnih naslednika

 Kad nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati Kad nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati

lica koja polažu pravo na nasleđe da s eprijave sudu u roku

od 1 godine od dana objavljivanja oglasa u “Službenom

glasniku RS”, oglasnoj tabli suda i na drugi način.

 Ako se po isteku jedne godine od dana najkasnijeg Ako se po isteku jedne godine od dana najkasnijeg

objavljivanja oglasa ne prijavi nijedan naslednik, sud će

doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje

Republici Srbiji

 Republika Srbija stče pravo svojine na predatim stvarima u Republika Srbija stče pravo svojine na predatim stvarima u

roku od tri godine za pokretne, a deset godina za nepokretne

stvari, počev od otvaranja nasleđa

(40)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

TESTAMENTA

 Obeležja testamentaObeležja testamenta  Jednostrani pravni posaoJednostrani pravni posao  Lični pravni posaoLični pravni posao

 Opoziv pravni posaoOpoziv pravni posao  Dobročin pravni posaoDobročin pravni posao

 Pravni posao za slučaj smrtiPravni posao za slučaj smrti

 Pravni posao kojim se raspoređuje zaostavštinaPravni posao kojim se raspoređuje zaostavština  Formalan pravni posaoFormalan pravni posao

 Sposobnost za sačinjavanje testamentaSposobnost za sačinjavanje testamenta

 Opšte pretpostavkeOpšte pretpostavke: 1) da je fizičko lice navršilo 15 : 1) da je fizičko lice navršilo 15 godina života i 2) da je sposobno za rasuđivanje

(41)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

TESTAMENTA

 Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle

sačinjavanja testamenta

 Pravilo da zaveštalac tada ne može opozvati testamentPravilo da zaveštalac tada ne može opozvati testament  Parnični sud može staviti Parnični sud može staviti van snage van snage pojedine odredbe pojedine odredbe

takvog testamenta ili ceo testament: 1. ako su se izmenile

prilike koje su u vreme sačinjavanja testamenta bile bile

zaveštaočeva odlučujuća pobuda, 2. ako jezaveštalac nakon

sačinjavanja testamenta izgubio sposobnost za rasuđivanje,

3. ako bi sam zaveštalac, zbog tako izmenjenih prilika, po

redovnom taoku stvari opozvao taj testament, da nije

izgubio sposobnost za rasuđivanje i 4) ako postoji zahtev

zainteresovanog lica postavljen u roku od tri godine od

dana proglašenja testamenta

(42)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

TESTAMENTA

 Posebne pretpostavke za nasleđivanje: zavisno od oblika

testamenta: vojni testament samo lice na vojnoj dužnosti a

svojeručni testament, pisani testament pred svedocima i jedan oblik sudskog testamenta može sačiniti zaveštalac koji zna da čita i piše.

 Obeležja volje za sačinjavanje testamenta: animus testandi.

Namera mora biti određena i bezuslovna, ozbiljna stvarna i slobodna.

 Zakonom određena forma testamenta

 Razvrstavanje testamenata: redovni i vanredni; javni i privatni,

pisani i usmeni

 OBLICI TESTAMENTA

 I. Svojeručni testament: sačinjava ga testator koji zna da čita i piše

(43)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

TESTAMENTA

 Bitni elementi:1) testament mora biti napisan u celini rukom

testatora

 2) zaveštalac svojeručno mora potpisati testament

 Nebitni elementi: datum i mesto sačinjavanja testamenta  II. Pisani testament pred svedocima

 Bitni elementi: 1) sastavljanje isprave o testamentu, 2) izjava i potpis

zaveštaoca i 3) potpis svedoka

 Sporedni sastojci: označavanje svojstva svedoka, datum i mesto

sačinjavanja testamenta

 III. Sudski testament

 Nadležnost: sudija pojedinac, u sudu ili van suda ako zaveštalac

nije sposoban da dođe u sud. Mesno je nadležan sud na čijem području predlagač ima prebivalište ili boravište

(44)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

TESTAMENTA

 Utvrđivanje identiteta i testamentarne sposobnosti

 Ako je testator lično poznat sudiji i ne utvrđuje se njegov identitet  Ako nije lično poznat identitet se utvrđuje javnom ispravom sa

fotografijom

 Ako testator nema javnu ispravu sa fotografijom njegov identitet se

utvrđuje izjavama dva poslovno sposobna svedoka.

 Sudija ispituje da li zaveštalac ima testamentarnu sposobnost i da li

je njegova volja slobodna i ozbiljna

 A) Sudski testament ako je zaveštalac u stanju da ga pročita  Sastavlja ga zaveštalac koji je u stanju da čita i piše. Zaveštalac

volju izjavljuje usmeno, a sudija zatim diktira u zapisnik sadržinu testamenta. Ispravu o testamentu potpisuje testator a zatim i sudija koji će navesti u zapisniku da je ispravu o testamentu testator

(45)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

TESTAMENTA

 B) sudski testament ako zaveštalac nije u stanju da ga pročita  Sudija sastavlja testament po kazivanju zaveštaoca, a zaveštalac

nije u stanju da ga sam pročita, sudija će testament pročitati u

prisustvu dva testamentarna svedoka (svedoci testamenta mogu biti i svedoci identiteta)

 IV. Konzularni testament

 Sastavlja ga našem državljaninu u inostranstvu konzularni ili

diplomatski predstavnik Srbije, po pravilima predviđenim za sastavljanje sudskog testamenta

 V. Međunarodni testament

 Pisana isprava o poslednjoj volji koju zaveštalac podnosi

ovlašćenom licu, izjavljujući pred njim i još dva svedoka testamenta da je to njegov testament i da je upoznat sa njegovom sadržinom posle čega se svedoci i ovlašćeno lice potpisuju na testamentu, a zaveštalac samo ako je u stanju da ga potpiše

(46)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

TESTAMENTA

 Nadležnost za sačinjavanje međunarodnog testamenta: sudija

opštinskog suda, konzularni odnosno diplomatski predstravnik Srbije, zapovednik broda i vojni starešina

 Forma testamenta: u pisanom obliku na papiru, sačinjena od

testatora ili ovlašćenog lica

 Sačinjavanje testamenta: počinje predajom isprave o poslednjoj volji

u prisustvu dva svedoka i izjavom zaveštaoca da je sačinjeno

pismeno njegov testament i da je upoznat sa njegovom sadržinom. Zaveštalac zatim potpusuje testament ili ,ako ga je prethodno

potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj

 Zaveštalac koji nije u stanju da se potpiše (nepismen je, ne vidi)

može ovlastiti da umesto njega to učini punomoćnik

 O sastavljenom testamentu službeno lice izdaje potvrdu koja stvara

(47)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

TESTAMENTA

 VI. Brodski testament

 Sastavlja ga zapovednik broda za vreme boravka testatora na brodu

(unutrašnje, pomorske ili prekookeanske plovidbe) po pravilima predviđenim za sudski testament

 Važnost testamenta 30 dana od dana povratka zaveštaoca u Srbiju  VII. Vojni testament

 Testament se može sačiniti za vreme mobilizacije ili rata licu na

vojnoj dužnosti.

 Sačinjva ga vojni starešina: 1) komandir čete i drugi koji starešina

njegovog ili višeg ranga ili 2) drugo lice u prisustvu kojeg od ovih starešina, 3) svaki starešina odvojenog odreda

 Testament prestaje da važi istekom 60 dana po završetku rata, a

ako je zaveštalac ranije ili kasnije demobilisan, istekom 30 dana od njegove demobilizacije.

(48)

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU

TESTAMENTA

 VIII. Usmeni testament

 Sačinjava se usmeno, u izuzetnim prilikama pred tri istovremeno

prisutna svedoka

 Svedoci moraju biti punoletni i potpuno poslovno sposobni.

 Svedoci su dužni: da bez odlaganja napismeno (i zajedno) sastave

izjavu zaveštaoca i da je što pre predaju sudu i da iztjavu

zaveštaoca usmeno ponove pred sudom uz navođenje relevantnih prilika u kojima je zaveštalac izjavio volju

 Testament važi 30 dana računajući od prestanka izuizetnih prilika u

(49)

DOZVOLJENA SADRŽINA TESTAMENTA

 I. Postavljanje naslednika

 Naslednik (jedan ili više) mora biti odrediv

 Naslednik je i onaj kome je ostavljena jedna stvar ili više određenih

stvari i prava, ako je zaveštalac hteo da to lice bude naslednik.

 II. Određivanje zamenika nasledniku (prosta supstitucija –

supstitutio vulgaris)

 Testator može postavljenom nasledniku ili legataru koji ne može ili

neće da nasledi, odnosno da primi legat, da odredi zamenika (supstitut)

 Supstitut mora ispunjavati uslove kao i naslednik (legatar)

 ZON zabranjuje da zaveštalac odredi naslednika svom nasledniku ili

legataru (zabrana fideikomisorne supstitucije) kad da ili više lica sukcesivno nasleđuju zaostavštinu, a ne umesto tog naslednika ili legatara

(50)

DOZVOLJENA SADRŽINA TESTAMENTA

 III. Ostavljanje legata

 Legat je poslednja izjava volje zaveštaoca kojom se nekom licu

ostavlja neka imovinska vrednost ali i sama imovinska vrednost (jedna ili više stvari ili prava)

 Legatar je singularni sukcesor koji ima potraživanje prema

nasledniku (jednom ili više)

 Predmet legata: sve što može biti predmet obligacije

 Ostavljanje legata: testamentom bilo kom licu. Ako je ostavljen

nekom od zakonskih naslednika naziva se prelegat. Legat naložen prvom legataru je sublegat

 Dužnici legata: lice koje ima obavezu da ispuni legat – naslednik ili

drugo lice kome je on naložen ako se time ne vređa nužni deo.

 Ispunjenje legata tereti sve naslednike srazmerno njihovim

(51)

DOZVOLJENA SADRŽINA TESTAMENTA

Dejstvo legata

Legat ostavljen zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo ako iz testamenta ne sledi što drugo

Testamentarni naslednik čiji je nasledni deo smanjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje legata , ako iz testamenta ne sledi što drugo, odnosno nije dužan ispuniti legat uopšte ako se time vređa njegov nužni deo.

Poverioci zaveštaoca se namiruju pre legatara (za dugove zaveštaoca ne odgovara legatar)

Legat pada: 1. ako legatar umre pre zaveštaoca, 2. kad se odrekne

legata ili 3. ako je legatar nedostojan, ili 4. zaveštalac otuđi ili potroši individualno određenu stvar ili 5. ona prestane da postoji za života zaveštaoca ili 6. kad ispunjenje legata postane nemoguće zbog događaja za koji dužnik legata ne odgovara

(52)

DOZVOLJENA SADRŽINA TESTAMENTA

 Zastarelost legata: za jednu godinu od dana proglašenja

testamenta, odnosno od dana kad je legatar saznao za to pravo i bio ovlašćen da ga zahteva

 IV. Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadužbine

 Može se osnovati nesamostalna zadužbina i samostalne zadužbine  Nesamostalna zadužbina nema svojstvo pravnog lica. Stvar ili pravo

ostavlja se nekom postojećem pravnom licu sa nalogom da se ta imovina upotrebi u dozvoljene svrhe

 Samostalna zadužbina ima svojstvo pravnog lica i nastaje: 1. ako je

zaveštalac testamentom odredio osnivanje zadužbine, 2. ako

jezaveštalac odredio sredstva za tu namenu i 3. da jetestamentom određen dozvoljeni cilj koji se imovinom postiže

(53)

DOZVOLJENA SADRŽINA TESTAMENTA

 V. Postavljanje uslova i rokova

 Uslov: odložni odlaže dejstvo testamenta dok ne nastupi činjenica od koje on zavisi; ako se ostvari raskidni uslov prestaje pravno dejstvo testamenta

 Ništavi uslovi: 1. ako su protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, 2. nemogući, nerazumljivi i protivrečni i 3. ako je uslov ostvaren pre ostaviočeve smrti, ako iz testamenta ne sledi da uslov treba ponoviti

 Rok

 Odložni ako od njegovog nastupanja zavisi sticanje naslednih prava ili legata – do isteka roka zaostavština pripada testamentarenim zakonskim naslednicima odnosno dužniku legata

 Raskidni, ako njegovim nastupanjem prestaju nasledna prava ili prava na legat. Ništavi su neprimereno dugi rokovi ili ako nikada ne mogu nastupiti