4 Dec 2017 Procena i Promena Iracionalnih Uverenja

(1)

Trening iz RE&KBT

Primarni kurs

Procena i promena iracionalnih Procena i promena iracionalnih

uverenja uverenja Dr Zorica Mari Dr Zorica Marićć

(2)

(3)

B B

Nesvesno informaciono procesovanje Nesvesno informaciono procesovanje KlasiKlasi

Implicitna oImplicitna o asocijacijeasocijacije Automatizovani svesni Automatizovani svesni procesiprocesi

A A

Aktiviraju Aktiviraju

doga događđajiaji

C C Ose Ose Ponašanja Ponašanja Fiziologija Fiziologija Automatske misli Automatske misli Specifi Specifi iracionalna uverenja iracionalna uverenja Automatske misli Automatske misli Specifi Specifi inferencije inferencije Opšte deskripcije i Opšte deskripcije i inferencije inferencije Opšta evaluativna Opšta evaluativna racionalna i racionalna i iracionalna uverenja iracionalna uverenja no uslovljavanje no uslovljavanje ekivanja/automat ekivanja/automatske ske ii anjaanja na racionalna i na racionalna i ne deskripcije i ne deskripcije i

D. David: Prošireni ABC model D. David: Prošireni ABC model

(4)

Zorica Mari

Zorica Marićć REBT Pridruženi trening centarREBT Pridruženi trening centar 33

Komponente iracionalnih uverenja



 Iracionalno uverenje buhvataju dve komponenteIracionalno uverenje buhvataju dve komponente 

Inferencija/deskripcija (sadržaj mišljanja)Inferencija/deskripcija (sadržaj mišljanja) 

Evaluacija/procena inferencije/deskripcije (procesiEvaluacija/procena inferencije/deskripcije (procesi

mišljanja) mišljanja)



 Primer Primer 

INF. PašINF. Pašćću na ispitu + EV. To se ne sme desitiu na ispitu + EV. To se ne sme desiti 

(5)

Nivoi opštosti iracionalnih uverenja

 Specifična/konkretna

Osoba ih konstruiše vezano za konkretni aktivirajući

događaj

Primer: Ne smem pasti na ovom ispitu

 Opšta/apstraktna

Postoje kao latentne šeme/obrasci mišljenja u vezi sa

određenim pojmovima

(6)

Zorica Marić REBT Pridruženi trening centar 5

Komponente specifi

č

nih iracionalnih

uverenja

 Komponente.

1. Sadržaj: inferencija ili deskripcija u vezi sa konkretnim

akt. događajem (npr.Može se desiti da padnem na

OVOM ispitu)

2. Procesi: iracionalne evaluacije/procene konkretne

inferencije ili deskripcije u vezi sa akt. događajem  Ne smem pasti na OVOM ispitu.

 Bilo bi užasno da padnem na OVOM ispitu.

 Ne bih podneo da padnem na OVOM ispitu.

(7)

Komponente opštih iracionalnih uverenja

 Komponente:

1. Sadržaj mišljanja (npr. prihvatanje, uspeh, pravda, komfor, rizik,

neizvesnost, kontrola itd)

2. Procesi mišljanja (tj. zahtevanje, užasavanje, nepodnošenje,

obezvređivanje)

 Primeri.

 Moram biti uspešan u životu da bih mogao sebe da smatram vrednim ljudskim bićem. Ako doživim neuspeh to je užasno i

znači da _{manje vredim}.

 Moram imati kontrolu nad važnim stvarima u svom životom i ne mogu da podnesem gubitak kontrole nad važnim stvarima u

svom životu.

 Mogu biti različitog nivoa apstrakcije

 Npr. Apsolutistički zahtevi i derivati se mogu odnositi na uspeh u svim oblastima ili na uspeh u nekoliko oblasti

(8)

Zahtevnost Nepodnošenje Obezvređivanje Užasavanje

Prihatanje Zahtevnost povodom prihvatanja Nepodnošenje neprihvatanja Obezvređivanje povodom neprihvatanja Užasavanje povodom neprihvatanja Priznanje Zahtevnost povodom priznanja Nepodnošenje nedostaka priznanja Obezvređivanje povodom nedostatka priznanja Užasavanje povodom nedostatka priznanja Postignuće Zahtevnost povodom postignuća Nepodnošenje niskog postignuća Obezvređivanje povodom niskog postignuća Užasavanje povodom niskog postignuća Komfor Zahtevnost povodom komfora Nepodnošenje diskomfora Obezvređivanje povodom diskomfora Užasavanje povodom diskomfora Kontrola Zahtevnost povodom kontrole Nepodnošenje nedostatka kontrole Obezvređivanje povodom nedostaka kontrole Užasavanje povodom kontrole Pravda Zahtevnost povodom pravde Nepodnošenje nepravde Obezvređivanje povodom Užasavanje povodom S A D R Ž A J U V E R N J A IRACIONALNE PROCENE

(9)

Svesnost iracionalnih uverenja

 Opšta iracionalna uverenja su latentna

Latentnost: prisutna su, ali su nedostupna svesnosti  Aktiviranost: dostupna su svesnosti kada su aktivirana

negativnim aktivirajućim događajem

 Iskrsavaju u svesti u formi manje ili više svesnih

automatskih misli

 Obično je osoba svesnija same inferencije/deskripcije,

nego svoje procene te inferencije/deskripcije

 Pašću na ovom ispitu (to se ne sme desiti)

(10)

Stabilnost iracionalnih uverenja

 Iracionalna uverenja se mogu konceptualizovati i meriti kao  Relativno stabilne karakteristike ličnosti

 Situacione i prolazne automatske misli

 Opšta iracionalna uverenja se procenjuju kao stabilne

karakteristike ličnosti: životni stavovi, životne filozofije Tpične inferencije+evaluacije

 Specifična situaciona iracionalna uverenja se procenjuju kao

situaciono specifične automatske misli  Vezane su za konkretnu situaciju

(11)

Identifikovanje iracionalnih uverenja

 Identifikovanje specifičnih situacionih iracionalnih uverenja

 Na osnovu osvešćenih automatskih misli u vezi sa konkretnim aktivirajućim događajem

Komponente: Kritična inferencija/deskripcija₊Procena/evaluacija

Identifikovanje kritične inferencije: T: Povodom čega ste SADA anksiozni? K: Mogao bih pasti na tom ispitu.

Identifikovanje evaluacije: T: Voleli biste da ga položite, ali

prihvatate da se može desiti da padnete ili mislite da nikako ne smete pasti na tom ispitu? K: Ne smem pasti na tom ispitu.

 Identifikovanje opštih iracionalnih uverenja

 Na osnovu učestalosti specifičnih situacionih iracionalnih uverenja/automatskih misli

 Na osnovu osećanja i ponašanja osobe u većem broju sličnih situacija

(12)

Strategija promene iracionalnih

uverenja

 Strategija:

 Prvo menjamo specifična situaciona iracionalna uverenja, a zatim opšta iracionalna uverenja

 Prvo menjamo iracionalne evaluacije, a zatim nerealistične inferencije

 Promena iracionalnih u racionalne procene

 Apsolutistički zahtev “mora” menja se u fleksibilnu preferenciju + negacija zahteva i prihvatanje realnosti

 Užasavanje menja se u procenu negativnih aspekata + negacija

užasavanja

 Nepodnošenje menja se u podnošenje + negacija nepodnošenja  Globalno obezvređivanje menja se u procenu pojedinih aspekata

(13)

Tehnike promene evaluativnih komponenti iracionalnih uverenja

 Kognitivne: verbalno osporavanje argumentima koji govore

protiv iracionalnog i u prilog racionalnog uverenja (usmena i pismena forma)

 Imaginativne: osporavanje pomoću zamišljanja sebe sa

mislima, osećanjem i ponašanjem u skladu sa racionalnim

uverenjem

 Emocionalne: bude snažna osećanja

 Bihejvioralne: osporavanje upražnjavanjem ponašanja u

(14)

Verbalno suprotstavljanje iracionalnim

uverenjima: argumentovanje

 Argumentovano preispitivanje iracionalnih i racionalnih

uverenja uz pomoć terapeuta

 Pismena argumenovana rasprava (domaći zadatak) Formular za samo – pomoć

 ABCDE formulari Cik – Cak formular

 Samostalno argumentovano preispitivanje iracionalnih i

(15)

Vrste argumenata i stilovi

argumentovanja

• Vrsta argumentacije Logički argumenti Empirijski argumenti Pragmatički argumenti Racionalna alternativa • Stilovi argumentovanja Didaktički Sokratski Metaforički Humor i paradoksi

(16)

Zorica Marić REBT Pridruženi trening centar 15 VRSTA ARGUMENTA S T I L O V I A R G U M E N T O V A N J A

Logički argument Empirijski argument Funkcionalni argument

Racionalna

alternativa kao arg. Di d a kt ič ki S o kr at s ki M e t a fo ra H u M o r

Ne sledi logički nužno

da ste bezvredno biće

zato što niste uspeli u tom poslu

Iako mislite da niste smeli doživeti taj neuspeh, očigledno

da ste smeli

Dokle god se držite tog uverenja bićete

depresivni.

Možete da mislite “Voleo bih da sam uspeo, ali prihvatam neuspeh.”

Da li je logičan zaključak

da ste bezvredni zato što niste uspeli u tom poslu?

Da li vam realnost govori da niste

smeli ili da ste smeli doževiti neuspeh?

Dokle god se držite tog uverenja kako

ćete se osećati?

Koje uverenje u vezi tog neuspeha bi bilo logično, realistično i

korisno za vas? To bi značilo da je svaki

student koji nije položio ispit automatski postao bezvredan čovek.

Da li onda postoji univerzalni zakon po kojem ni student nikad ne sme pasti na ispitu?

Da je Tesla posle prvih neuspelih eksperimenata tako mislio, gde bi ga to dovelo?

Neki poznati

naučnici su mislili

da se na greškama najviše uči

Onda da uspeh u poslu uvedemo kao legitimnu meru ljudske vrednosti, da važi svuda u svetu?

(17)

Verbalno osporavanje/argumentovanje

osnovni model

 Originalan Elisov metod najviše liči na filozofsku

raspravu, sučeljavanje dva gledišta

1. Terapeut od klijenta traži da iznese svoj argument za iracionalno uverenje

2. Terapeut pomaže klijentu da uvidi da izloženi

argument ne podržava iracionalno uverenje (logički,

empirijski i funkcionalno/pragmatički)

3. Terapeut pomaže klijentu da formuliše alternativno racionalno uverenje

4. Terapeut od klijenta traži da iznese logičke, empirijske

i funkcionalne argumente u prilog racionalnog uverenja

(18)

Vežba: Argumentovanje



Tražite od klijenta da iznese argument za

iracionalno uverenje



Pomozite klijentu da do

đ

e do uvida da izneseni

argument logi

č

ki, empirijski i funkcionalno ne

podržava iracionalno uverenje



Pomozite klijentu da formuliše alternativno

racionalno uverenje ili ga sami formulišite



Tražite od klijenta da preispita logi

č

nost,

(19)

Imaginativno suprotstavljanje iracionalnim uverenjima: Racionalno-emotivna imaginacija

 Zamislite živo negativni aktivirajući događaj i fokusirajte

se na ono što vam je tu najgore (kritični aspekt)

 Oživite nezdravu negativnu emociju koju osećate u vezi

sa tim kritičnim aspektom situacije

 Uhvatite svoje misli kojima održavate tu nezdravu

emociju

 Sada pretvorite nezdravu emociju u alternativnu zdravu

negativnu emociju, zadržavajući u svesti istu situaciju  Pomoću kojih misli ste promenili nezdravu emociju u

(20)

Emocionalno suprotstavljanje iracionalnim uverenjima

 Đavolov advokat

Suprotstavljanje iracionalnih uverenja i racionalnih

uverenja

Terapeut preuzima ulogu iracionalnog mišljenja, a klijent

racionalnog mišljenja

Zadatak klijenta je da pruži racionalni argument svakoj

iracionalnoj rečenici koju terapeut izgovori  Suprotstavljanje samom sebi

Snimanje snažnog i ubedljivog osporavanja svojih

iracionalnih uverenja na diktafonu i preslušavanje

(21)

Vežba:

Đ

avolov advokat

 Đavolov advokat

Terapeut preuzima ulogu iracionalnog mišljenja, a klijent racionalnog mišljenja

Zadatak klijenta je da pruži racionalni argument svakoj iracionalnoj rečenici koju terapeut izgovori

 Objasnite klijentu tehniku:

“Ja ću živo i emotivno glumiti vaša iracionalna uverenja, a vi treba da se racionalnim

argumentima suprotstavite svakoj mojoj iracionalnoj izjavi. Ne smete da se slažete samnom.”

(22)

Ponašanje suprotno iracionalnom uverenju

• In vitro vežbe (izlaganje u seansi)

Izlaganje izazvanim neprijatnim telesnim senzacijama Izlaganje izazvanim neprijatnim osećanjima

Izlaganje izazvanim zastrašujućim mislima

• In vivo vežbe (izlaganje u stvarnoj situaciji) • Igranje uloga sa terapeutom

 Asertivno ponašanje

Male socijalne veštine (započinjanje razgovora,

predstavljanje sebe itd.)

Specifične veštine (poslovni razgovor, intervju za posao

(23)

Ostale bihejvioralne metode

• Desenzitizacija “uživo” na zastrašuju

ć

e stimuluse



Implozivno izlaganje



Sistematsko izlaganje



Izazovno ali nepreplavljuju

ć

e izlaganje

• Ostajanje u teškim situacijama



Potkrepljivanje (nagradjivanje i izostavljanje

nagrade)

(24)

Bihejvioralne metode - nastavak

 Tehnike relaksacije

Progresivna mišićna relaksacija Dijafragmalno disanje

Multimodalna relaksacija

 Tehnike svesnosti/majndfulnes tehnike (meditacija)

Formalna praksa (učenje svesnosti preko određenih

vežbi i aktivnosti)

Neformalna praksa (svesnost svakodnevnih

(25)

Shame attacking exercise

Napad na stid

 Originalna Elisova tehnika danas postoje brojne varijacije za napad na stid i anksioznost

 ZA DOMAĆI ZADATAK

Proučite tehniku iz Priručnika za vežbe (str. 29 -31)

Izaberite neku aktivnost koja je kod vas okidač za stid ili socijalnu anksioznost i uradite je

uvažavajući sve napomene iz Priručnika za vežbe

Analizirajte rezultate vežbe prema instrukcijama iz priručnika

(26)

Humor i paradoksi

• Osnovni smisao

Terapeut ne dovodi u pitanje klijentova iracionalna

uverenja.

On ne samo da se sa njima slaže, već ih preuveličava

na prikladno duhovit način.

• Važna napomena: Nisu svi klijenti, niti svi emocionalni

(27)

U kojim slu

č

ajevima ne koristimo humor i

paradoks

 Kada klijent paradoks shvata ozbiljno i veruje u preterane

predikcije

 Kada klijent doživljava paradoks kao obezvređujući

sarkazam

 Kada se klijentu paradoks suviše dopada i nije u stanju da

se vrati na neparadoksalni rezon

 Kada klijent postaje preterano histrioničan

 Kada je humor i paradoks neprimeren u odnosu na

(28)

Ispravljanje grešaka u inferencijalnim

mislima pomo

ć

u GIM-RAM tehnike

 Upoznavanje sa tipičnim greškama u inferencijalnom

mišljenju (GIM)

 Nekoliko primera tipičnih grešaka u inferencijalnom

mišljenju

 Klijent samostalno imenuje GIM koje otkrije u

sopstvenim mislima

 Smišlja r ealistične alternativne misli (RAM) za svaku GIM  Dve kolone (GIM– RAM)

 Klijent napiše svoje GIM i upisuje realistične RAM  Traženje podataka u realnosti koji govore protiv GIM

(29)

Ispravljanje katastrofi

č

nih predikcija

 Tehnika dekatastrofiziranja

Šta je najgore što može da se desi?

Šta možete uraditi čak i ako se to desi?

Kolika je verovatnoća da se to zaista desi?  Bihejvioralno korektivno iskustvo (ekspreriment)

Domaći zadatak: da se izloži situaciji povodom koje ima

katastrofičnu predikciju i proveri koliko je njegova

katastrofična predikcija istinita

Domaći zadatak: Uradite tehniku kod kuće kada se osećate anksiozno povodom nekog predstojećeg događaja

(30)

Tehnika reinterpretacije doga

đ

aja

Vežba

 Tehnike olakšava uvid da su moguće različite interpretacije istih činjenica

Klijent zapisuje svoje viđenje događaja

Definišite činjenicu (podatak koji se dobija direktnim

č_{ulnim opažanjem); zaklju}č_{ak (izjava koja interpretira} č_{ulne podatka); procenu (vrednovanje} č_{injenica i}

zaključaka)

Pomozite mu da analizira svaku svoju rečenicu i obeleži činjenice (Č), zaključke (Z) i procene (P)

Pomozite mu da za svaki iskrivljeni zaključak napiše minimum jedan alternativni realističniji zaključak

Zatim klijent samostalno piše novu interpretaciju događaja koja sadrži samo činjenice i nove

alternativne zaključke kao mogućnosti

Kada pročita napisano pitate ga kako bi se osećao kada bi tako interpretirao događaj

(31)

Analiza dobiti i štete

 Koja je dobit, a koja šteta od iracionalnih uverenja

1. Navedite sve koristi koje imate od ovog iracionalnog/racionalnog uverenja

2. Navedite sve štete koje imate od ovog iracionalnog/racionalnog uverenja

 Traženje dvostruke prednosti

1. Koje su prednosti ako veruje u alternativne misli? 2. Koje su štete ako veruje u prvobitne misli?